Menu
100 година од првог издања књиге „Српске народне јуначке песме (са сликама)“
Ауторска изложба Марије Ристић, историчарке уметности
Уторак, 15. новембар, у 19 часова
Као омаж уметницима који су допринели дигнитету илустрације током првих деценија двадесетог века, истакнути савремени илустратори подржали су овај јубилеј илустровањем песама које су у издању 1922. остале без илустрација. Јана Адамовић илустровала је песму Зидање Скадра, Ива Атоски Мали Радојица и Женидба Ива Голотрба, Синиша Бановић Почетак буне против дахија и Четири ускока, Сенка Влаховић Царица Милица и Владета војвода, Алекса Гајић Бановић Страхиња, Р. М. Гера Марко Краљевић познаје очину сабљу, Боривоје Грбић Женидба Максима Црнојевића, Селена Даниловић Женидба од Задра Тодора, Коста Миловановић Растанак Карађорђа са Србијом, Сабахудин Мурановић Пипери и Тахир паша, Душан Павлић Болани Дојчин, Јован Укропина Пропаст царства српскога.
Изложба представља део пројекта „Теорија илустрације“, те се насловом изложбе установљава термин „епска илустрација“ и указује на значај „слика“ у књизи „Српске народне јуначке песме (са сликама)“ које су пре тачно сто година утрле пут формирању илустрације као засебне уметничке форме у оквиру наше уметности, а које су извели наши чувени уметници тог доба:. Паја Јовановић (1859 - 1957), Урош Предић (1858 - 1953), Љубо Бабић (1890 - 1974), Владимир Бецић (1886 - 1954), Јосиф Лалић (1867 - 1953), Надежда Петровић (1873 - 1915), Боривоје Раденковић (1871 - 1952), Хинко Смрекар (1863 - 1942), Бранко Поповић (1882 - 1944), Драгомир Глишић (1872 - 1957) и Саша Шантел (1886 - 1945).
Прослављајући јубилеј овог издања и пратећи теоријску мисао уважених колега Павла Васића и Дине Чолић, приређена изложба подсећа на шири културно – уметнички значај представљених илустрација и њихову неизоставност у оквиру српске уметности.
