Menu
"Уметнички опус Михаила М. Петковића и Александра Леке Младеновића повезује је опчињеност уметношћу, фасцинација енергијом, константни експеримент, лирика. Михаило М. Петковић у свом стваралаштву константно се бави тековинама енформела. Његове металне слике и скулптуре у гвожђу које представљају храбар уметнички искорак. Гвожђу које је начела рђа, пропадање и време, Михаило М. Петковић удахњује нови сјај, даје уметничку вредност и простор трајања. На овај начин процес дезинтеграције и пропадања окреће у корист уметничког дела, удахњујући нови смисао материјалу. О улози злата и његовом симболичком значењу у својој уметности Александар Лека Младеновић за себе каже да припада кругу стваралаца који се баве филозофијом „озбиљне забаве”, као што су Вилијем Кентриџ, Вик Годар и други. У серији радова са иконографијом у укључује злато као симбол, играјући се са полисемисањем (вишезначношћу): злато као светлост и морална чистота, истовремено је похлепа, завист и морално урушавање.“ Михаило М. Петковић и Александар Лека Младеновић откривају нове аспекте уметничке експресије, док користе моћ златне боје и гвожђа као материјала. Сусрет двојице уметника, као и два метала, племенитог злата и сировог гвожђа, у цивилизацијском смислу основног метала указује на јединство духовног и материјалног аспекта, који је предуслов опстанка човечанства.“ /Славица Обрадиновић/
