Представа "Тајне жена"

Тајне жена

Режија: Јанко Цекић

Играју: Анђела Киковић, Ива Крнета, Софија Узуновић

Субота, 16. децембар, у 20 часова

Цена улазнице: 500 динара

Резервације и информације на број 011 41 42 163 и путем мејла: sandra.maksimovic@ukparobrod.rs као и путем наших друштвених мрежа.

Тајне жена је прича о три жене али и о свим женама. О њиховим страховима, стиду, проблемима и (не)самопоуздању. О положају жене у данашњем друштву и њеној улози у мушком свету. О осуди друштва, пријатељица и партнера. Колико боли када се оголиш и отвориш душу? Колико је снаге потребно да направиш корак промени? Колико је све то данас тешко? Ипак ове жене нуде оптимизам. Оне су борци за своју слободу. Слобода као мирноћа духа, оно чему сви тежимо, јер се сви сусрећемо са стегама и наметнутим идеалима.

Ово је прича о три жене...

Циклус трибина: Психотерапија из другог угла

Циклус трибина „Психотерапија из другог угла“ затварамо у петак 15. децембра, од 19 часова, разговором о књизи „Дечак који је одгајан као пас“, коју је написао дечији психијатар др Брус Пери.

Ова књига прати раст, како самог аутора кроз стручно усавршавање, тако и саме стручне заједнице у погледу разумевања трауме код деце, отпоре и незнања која, можемо видети чак и дан данас, како у појединцима тако и у читавим заједницима и културама. Др Пери се бави траумом код деце, и кроз његов рад, видимо како радознао и широк ум даје прилику нарањивијој групи да га учи о томе како да им помогне. Радећи са децом, он нам кроз различите приче доноси сазнања о трауми, губитку, исцељењу.

Изабрале смо ову књигу као начин да вас упознамо са појмом трауме, посебно код деце, како бисмо могли боље да видимо децу данас, нашу унутрашњу децу, и децу у нашим родитељима и прецима.

Што боље разумемо шта је траума, који су фактори ризика, али и како помоћи деци након непосредног трауматског догађаја, то ћемо имати боље ресурсе за подршку и мање трауматизовано друштво.

Наша саговорница је Ивана Поповић, дипломирана психолошкиња и психотерапеуткиња у едукацији. Завршила је напредни ниво едукације из РЕБТ терапије, а ове године је уписала и едукацију из Системске породичне терапије. Са клијентима у приватној пракси ради нешто више од годину и по дана, и углавном ради са студентима и младима. Пре него што је почела да ради у приватној пракси, радила је у средњој школи. То искуство јој је у великој мери помогло да ради на свом личном развоју јер је са адолесцентима поново пролазила кроз све кризе и преиспитивања, овога пута са дистанце.

По природи је веома радознала особа. Увек се радује испробавању нечег новог, била то храна, хобији или било шта што може обогатити њено искуство. Једна од ствари које много воли везано за бављење психотерапијом то што кроз људе са којима радимо и уз знања која стичемо кроз едукације постајемо богатији у души. У слободно време воли да игра друштвене игре са пријатељима и страствени је љубитељ квизова.

Улаз на трибину је слободан.

Разговор о роману "Вила Фазанка" аутора Бојана Кривокапића

Разговор о роману Вила Фазанка (Арете, 2023) Бојана Кривокапића, одржаће се у четвртак, 14. децембра 2023. од 19 часова у УК Пароброд. Осим аутора, о овој књизи у којој се један у други, преливају амбијент приморски и равничарски, говориће Данило Лучић, песник и уредник овог романа, уз модерацију Катарине Лазић.

Роман –дворана огледала: једна прича уоквирује другу, друга отвара трећу, трећа понире у следећу, из сваке следеће могла би изронити нова прича, а сваки њен део у себи садржи одраз целине, сматра Маријана Чанак, књижевница и рецензенткиња издања. Према њеним речима, Вила Фазанка чува магију свакодневнице, не као приповедачки трик, већ с дубоким разумевањем целовитости која се успоставља трансцендирањем губитка.

Лејла Каламујић, књижевница из БиХ, након читања Виле Фазанке изјавила је да би вољела бар на један дан гледати свијет очима Бојана Кривокапића.

Бојан Кривокапић (рођен 1985. у Бачкој Тополи, живи у Новом Саду) аутор две поетске збирке (''Жохаров лет'' и ''Гнездо дечака'') и књиге прича ''Трчи Лилит, запињу демони'' и два романа. За први роман ''Пролеће се на пут спрема'' добио је 2018. године Награду Мирко Ковач за најбоље дело младог аутора у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори. Добитник је награда за прозу: Улазница, Ђура Ђуканов, Едо Будиша, Лапис Хистриае, Бибер, Милутин Ускоковић, Лаза К. Лазаревић и признања Мак Диздар за збирку поезије (Столац, 2013).

Разговор о роману „Пакрац“ добитника НИН-ове награде Владана Матијевића

Почињу „Дани Смиљане Мандукић”

Разговор о роману "Пакрац", аутора Владана Матијевића

Разговор о новом роману Владана Матијевића, Пакрац (Лагуна, 2023), одржаће се у среду, 13. децембра од 19 часова у УК Пароброд.

Осим аутора, о овој књизи говориће Владан Бајчета, књижевни критичар и виши научни сарадник београдског Института за књижевност и уметност, а програм ће модерирати Катарина Лазић, уредница књижевно-трибинског програма у Пароброду.

Пакрац је роман о људима који трпе насиље и онима који врше насиље. Главни лик је трауматизовани ветеран пакрачког ратишта који проводи дане на Булевару краља Александра и са своје плаве хоклице свакодневно узвикује пароле, пратећи притом вести из црне хронике и сећајући се страшних сцена из рата.

Владан Матијевић (рођен 1962. у Чачку) аутор је две песничке књиге, две књиге прича, књиге есеја, књиге драма и романа Ван контроле, Р. Ц. Неминовно, Писац издалека, Часови радости, Врло мало светлости, Сусрет под необичним околностима, Слобода говора и Пакрац. Осим Нинове награде, добитник је и Андрићеве награде, као и награда Меша Селимовић, Борисав Станковић, Исидора Секулић, Стеван Сремац, Данко Поповић, Кочићево перо и Кочићева књиге, затим награде Рамонда сербика за целокупно књижевно дело и значајан допринос књижевности, и Награде за целокупно књижевно дело Златни крст кнеза Лазара, у Грачаници 2023. године.

Дани Смиљане Мандукић

Фестивал „Дани Смиљане Мандукић“ одржаће се од 08. до 12. децембра у Пароброду, Културном центру Магацин и Центру за културну деконтаминацију.

Програм фестивала у Пароброду:

09. децембар/субота

20ч Премијера представе „Порекло страха“

Концепт и драматургија: Мина Ћирић

Ко-аутори и извођачи: Лидија Антоновић, Нела Антоновић, Мина Ћирић, Владислав Велковски

11. децембар/понедељак

18ч Простори (1977) – премијерна пројекција архивског снимка

Кореографија: Смиљана Мандукић

Музика: Бранимир Сакач

19ч Плесни и педагошки легат Олге Вучковић

Говоре: Нела Антоновић (Театар Мимарт), Ивана Табори Обрадовић и Драгана Станисављавић (Дечији културни центар)

12. децембар/уторак

19ч Значај архивирања у плесној уметности: (Non)Aligned Movements и Архива Дана Смиљане Мандукић

Говоре: Маријана Цветковић, Игор Коруга, Милица Ивић и Сања Крсмановић Тасић

20ч Жива архива: Жеља да се направи чврста историја завршиће се неуспехом

Говоре: Игор Коруга, Милица Ивић, Нела Антоновић, Јелена Јовић, Татјана Пајовић, Борис Чакширан, Анђелија Тодоровић и Сања Крсмановић Тасић

Фестивал „Дани Смиљане Мандукић“ је важан за све актере извођачких уметности, потребан пре свега због едукације нових нараштаја о личности и делу ове важне кореографкиње, али и због архивирања, дигитализовања и чувања од заборава важног сегмента историје и традиције српске уметничке игре, као и због видљивости и подршке актуелним и будућим домаћим уметницима, играчима и кореографима савремене игре.

Циљ пројекта је подсећање на живот и дело Смиље Мандукић, на њену улогу и значај у етаблирању савремене игре код нас, али и преиспитивање и критички осврт на положај и ситуацију савремене игре у Србији у 21. веку, на ситуацију савремених и самосталних уметника из области плеса онда и сад. Подсећамо, да је осамдесетих година Музичка омладина Београда, поред концерата класичне музике и балета, организовала и концерте Београдског савременог балета Смиљане Мандукић, на којима су београдски средњошколци били обавезни да присуствују, тиме их сензибилишући за савремену уметничку игру.

Желимо да подсетимо на значај и утицај рада Смиљане Мандукић као плесачице, кореографкиње и педагошкиње савремене игре која је, упркос многим препрекама, истрајала у својој мисији стварања и популаризовања савремене игре код нас. Живот је провела на општини Стари Град, последње деценије у малом стану на тргу Николе Пашиће, где је постављена и плакета са њеним ликом. Изнедрила је многе значајне ствараоце на пољу савремене извођачке уметности.

Смиљана Мандукић (1907-1992), плесачица, кореографкиња и плесна педагошкиња, једна је од зачетница савремене уметничке игре код нас. Рођена је у Бечу, али је живела и стварала у Београду. Основала је и водила више деценија плесну трупу Београдски савремени балет Смиљане Мандукић у оквиру које је остварила вредне кореографије, које су се играле на београдским и југословенским позорницама. Ауторка је књиге „Говор тела“ о свом концепту рада на покрету. Њен уметнички и педагошки рад обележио је многе ствараоце и педагоге савремене уметничке игре код нас. Од 2012. године Удружење балетских уметнка Србије УБУС додељује награду „Смиљана Мандукић“ за најбољу интерпретацију савремене игре.

Представа "Порекло страха"

"Порекло страха" је симфонија свега о чему ћутимо. У овом пренасељеном, преосветљеном свету, и даље нас мучи онај један мрачни кутак у коме смо сами, у коме видимо и чујемо ствари о којима не проговарамо. Ни пријатељу, ни терапеуту, ни себи.

Некада смо се бојали ствари које не умемо да објаснимо и претварали смо их у вештице и духове да би нам било лакше. Данас се правимо да не верујемо у вештице па смо дали страховима нека имена: страх од усамљености, од будућности Земље, од пропуштених шанси, од лажи... Проговорити о страху је смело. Дати му име је корисно. Али суочити се са пореклом страха - у томе је кључ.

Представа “Порекло страха” Театра Мимарт је подржана од стране Министрарства културе Републике Србије.

Концепт, драматургија: Мина Ћирић

Ко-аутори и извођачи: Лидија Антоновић, Нела Антоновић, Мина Ћирић, Владислав Велковски

Видео рад: Владислав Велковски

Костим: Анђелија Марковић

Сценографија: Лидија Антоновић

Продукција: Театар Мимарт

Медведи-у част пролећу!

Отворен конкурс за још једну међународну изложбу Медведи – у част пролећу! до 01. фебруара 2024.

Уметничко удружење ,,Медведи" по једанаести пут позива уметнике и уметничке групе да учествују у још једној прослави пролећа!

За оне мање упућене, Медведи су непрофитабилна организација која од 2011. године позива уметнике, уметничке групе и тимове у обележавању свима нам драгог пролећа! Наиме, постоји једно лепо народно веровање о трајању зиме, односно о почетку пролећа. Ту се управо и спомиње медвед, а верује се и да од њега све зависи: ако се приликом првог изласка из зимског сна медвед уплаши своје сенке и врати у пећину, зима ће потрајати још неко време. Ако се пак не врати, то је јасан знак да је зими крај и да су лепи дани на помолу!

,,Медведи - у част пролећу!” покрет је до сада обележавао почетак овог годишњег доба (сваке године на календарски почетак пролећа 21. марта) са јасном поруком о неприкосновеној борби против пасивности и летаргије.

Тема, и уједно једино ограничење конкурса, је као и сваке године МЕДВЕД.

На конкурс су и ове године позвани домаћи и страни сликари, графичари, вајари, илустратори, фотографи, аниматори, редитељи, концептуални уметници, индустријски дизајнери, костимографи, сценографи, графички дизајнери, архитекте, стрип мајстори, дизајнери играчака, као и све они који се баве било којим видом креативног израза који се може изложити у оквирима галерисјког простора.
Услове конкурса преузети са www.medvedi.rs

У ЧАСТ ПРОЛЕЋУ!

Промоција албума "Ursa Major" џез бенда SCHIME

Промоција трећег албума групе SCHIME под називом "Ursa Major" одржаће се у петак, 08. децембра, са почетком у 19 часова. Улаз на концерт је бесплатан.

SCHIME је ауторски џез бенд основан 2015. године у Београду, а свој први албум “Do You Really Wanna Play?“ издају 2016. године за издавачку кућу Metropolis Music Company. Наступи бенда привлаче велику пажњу домаћих и страних критичара од којих треба издвојити сјајне критике два најпознатија џез часописа на свету “Downbeat Magazina“ и “All About Jazz”.

Свој други албум, под називом “Visualisation“, бенд је издао за швајцарску издавачку кућу UNIT Records маја 2018. године. Следе позиви за наступе на чувеним фестивалима “Moers” у Немачкој и “Jazz in Marsiac“ у Француској.

Пројекат на којем бенд SCHIME ради од 2020. године је сарадња са камерним ансамблом Музикон. Чланови бенда SCHIME су за овај несвакидашњи комбиновани састав (џез квартет и деветнаеточлани гудачки оркестар) компоновали оригиналну музику која је јавности била представљена онлајн наступом на Agelast Youtube каналу уживо из Коларчеве задужбине. Наступ је привукао велику пажњу публике и критичара па је уследио позив са “Moers” фестивала (Немачка) на којем је овај пројекат представљен европској публици путем телевизије Arte Concert. Уследили су наступи у Србији и Црној Гори као и отварање Београдског џез фестивала 2022 године.

Најновији пројекат групе SCHIME је у формацији квартета и носи назив „Ursa Major“.