„Затвор је ту. У вашем граду, у граду у којем живите свој обичан живот. Ако само на један дан крочите у затвор, почећете да сањате. Јер недалеко одатле, тик уз ваше решетке на прозорима, простиру се шуме.”
Режија: Мануела Фронтони
Драматургија: Мануела Фронтони и Роберта Секи
Игра: Роберта Секи
Дизајнер светла: Симоне Лампис
Продукција: Театро Ла Мадругада и Аулó Театро (2016)
Захвалност Дијегу Кантореу за фотографије и Ђакому Зођи за видео
Препоручена цена донације: 1000 рсд
Резервације за представу се могу извршити путем мејла: dahteatarcentar@gmail.com
Изводи се на енглеском језику.
ДАХ Театар је у јуну домаћин ЕРАСМУС+ Европског пројекта ФАДО који се бави системом подршке жртвама родно заснованог насиља, мачизмом и стереотипима, оснаживањем жртава и охрабривањем да поделе своја искуства кроз позоришне технике, подижући свест заједнице, као и њихово оспособљавање да постану фасилитатори за друге групе. У оквиру пројекта угостиће италијанску редитељку Мануелу Фонтони са монодрамом PRISONWOOD.
Представа PRISONWOOD италијанске редитељке Мануеле Фронтони је заснована на животу и делима Ђуне Барнс, америчке књижевнице чија су биографија и професионална каријера биле изузетно бурне. Говори о насиљу над женама и о томе колико је тешко жени да буде уметница. Рађена је у копродукцији Aulo Teatra i Teatar la Madrugada (Auló Teatro, Teatro La Madrugada) италијанских независних позоришних трупа, препознатљивих по истраживачком раду, физичком театру и друштвено ангажованим пројектима. Њихова сарадња на predstavi Prisonwood повезује естетику уличног театра, антрополошког приступа глуми и активизма. Ђуну Барнс игра италијанска глумица Роберта Секи која је и коауторка представе.
PRISONWOOD – Сусрет са Ђуном Барнс се развио из истраживања живота и рада списатељице коју је хвалио и којој се дивио Т. С. Елиот, која је била пријатељица Џејмса Џојса и коју је подржавала непредвидива великодушност Пеги Гугенхајм.
Истовремено иронична и драматична, ова аутобиографска прича преплиће се са текстовима саме ауторке, у покушају да јој врати простор и достојанство које јој је за живота било ускраћено.
Као комплексна личност, надживела је све важне уметнике свог доба, а последњих четрдесет година свог дугог живота одлучила је да проведе закључана у кући, окружена папирићима на којима је наставила да пише песме које никада нису објављене. Њена дела се врте око трагичне приче њене породице, а посебно око фигуре оца, који не само да је одлучио да живи са две жене, већ је и продао Ђунино девичанство комшији.
Слике силовања које је Ђуна преживела често се понављају, а многи одломци у романима и песмама Барнсове алудирају на њено аутобиографско искуство. Ђуна је тврдила да користи писање као бодеж – оно што пише је њена освета породици. Друга тема која се прожима кроз њен најпознатији роман – Ноћна шума (Nightwood) – јесте мучна лезбејска љубав према Телми Вуд, визуелној уметници.
У нашем савременом добу, насиље над женама је распрострањено – понекад је експлицитно, често скривено, а у многим случајевима суптилно и тешко за борбу. Из тог разлога, живот и дела Ђуне Барнс постају симболички актуелни и првенствено су намењени гледаоцима који у свакодневном животу морају да се супротставе мачизму и често отвореном насиљу.
Говорити о Ђуни такође значи говорити о храбрости и слободи, квалитетима које је Ђуна изразила кроз своје писање и свој живот, и које оставља у аманет свакоме ко жели да чује њену причу.
Постоји сведеност у избору сценских реквизита, јер оно што вибрира и делује јесте прича утиснута у тело и глас глумице. Ово је глумачка представа, снажно фокусирана на техничке и изражајне способности особе на сцени. Глумица је затворена у веома малом сценском простору, клаустрофобичних димензија, као да је у кавезу. Тек на самом крају она излази из тог простора како би се борила против друштвених стега и предрасуда, као и против сопствених страхова и тескоба.
Истраживање је фокусирано на проналажење нових физичких и вокалних могућности, тако да биографија и списи Ђуне Барнс дословно оживљавају.
