Психотерапија из другог угла

Трансгенерацијска траума - приказ и анализа ликова из цртаног филма Енканто

Ако су себи носимо трансгенерацијско трауматско искуство, у себи носимо и трансгенерацијску мудрост.

Причајмо о томе и УК Пароброд, 21. марта са почетком у 20 часова отварају циклус трибина под називом Психотерапија из другог угла.

Посетиоце трибина у наредним месецима чекају обраде психолошких садржаја кроз анализу цртаћа, филмова, музике, књига, анима и видео-игрица.

Увидели смо да је важно да се отворимо ка другачијим садржајима и заједно са вама причамо о овим темама.

Прва тема коју вам представљамо је:

Трансгенерацијска траума

Тему ћемо обрадити кроз анализу цртаног филма Енканто, где ћемо кроз приказ ликова појаснити шта је траума, шта је трансгенерацијска траума, процес адаптације на трауму, забрану на помињање трауме, црна овца фамилије, резилијентност, пренос и разрешење трауме, као и утицај трауматског искуства на породични, али и шири друштвени систем.

Гошћа: Дорис Рафајловски, психотерапеуткиња под супервизијом

Модераторка: Бојана Обрадовић, координаторка пројекта Причајмо о томе

Пријаве нису потребне, а улаз је слободан.

Видимо се у 20 часова.

Радујемо се сусрету уживо после дужег времена.

Концерт клавирског одсека МШ "Јосип Славенски"

Музичка школа „Јосип Славенски“ из Београда једна је од најстаријих у нашој земљи. Ученици клавира ове школе сваке године учествују на реномираним републичким и међународним такмичењима где постижу високе пласмане. Такође, пролазност на високошколске образовне институције годинама уназад је скоро сто посто.

На концерту 21. марта ученици клавирског одсека средње школе извешће дела различитих епоха и композитора, од Хајдна до Пуланка.

Механизам представа физичког театра

МЕХАНИЗАМ

Представа физичког театра

Механизам је високо развијен систем специјализован за одбрану од живота и осећања. Држи те на сигурном. Штити те и гуши.

Представа Механизам је настала током вишемесечног истраживања телесно-душевно-психичких образаца који утичу на ниво животности људског Бића. Ауторке су четири уметнице које у представи разоткривају поједине слојеве сопствених механизама – аутоматизама, самосаботажа, илузија… Испод свих слојева су – свесност, рањивост и могућност избора.

Представа се бави питањима од универзалног значаја за свакодневни живот и телесно-душевно-психичко здравље Човека у савременом друштву, са посебним фокусом на изазове са којима се у том смислу среће Жена.

Трајање: 60 минута

Ауторке и перформерке: Александра Јелић, Вера Ерац, Наташа Милојевић, Оливера Милојевић Чавић

Подршка: Магацин у Краљевића Марка 4-8

Цена улазнице 500 дин, за студенте 300 дин.

Резервације и информације на број 011 41 42 163

Дуо Младеновић - Вилсон

Пред вама је ретка прилика да чујете дуо Младеновић-Вилсон: истакнуту српску виолинисткињу Душицу Младеновић и једног од водећих ирских композитора и пијаниста Ијана Вилсона.

Програм почиње кратким и забавним делом од три става француског композитора Ерика Сатија, најпознатијег по својим клавирским композицијама под називом "Gymnopedies", често извођеним у кинематографији. Након тога следи једно од најпознатијих дела прослављеног савременог композитора Арвоа Перта- Fratres.

Концерт се завршава премијерним извођењем комада у верзији за виолину и клавир коју је Ијан Вилсон компоновао пре неколико година, виолинског концерта заснованог на Сатијевом контемплативном комаду за сопран и клавир под насловом "Socrates". Оригиналну верзију овог комада премијерно је извела Душица Младеновић са Београдском филхармонијом 2018. године.

Паробродске приче

"Сећам се само блиске будућности" - Петак 18. март, 20 часова

Aутор комада: Христина Митић

Редитељ: Андреа Пјевић

Глумци: Александар Кецман, Маја Николић, Марко Павловић и Ђорђе Живадиновић Гргур

Уредник: Ана Томовић

Драма „Сећам се само блиске будућности“ је егзистенцијалистичка sci-fi драма списатељице Христине Митић о односу Ње и Њега из визуре будућности у којој Њега више нема.

Кроз митолошке референце, питања о природи универзума и етичким дилемама, драма се бави интимним односом двоје људи, отварајући поље за преиспитивање алтернативне будућности у којој је све могуће, а неостварене жеље су нам „на клик”. Ауторка комада Христина Митић је рођена 1996. године у Београду. Завршила је основне академске студије на Факултету драмских уметности у Београду на катедри за драматургију. Студенткиња је мастер академских студија на катедри за драматургију.

Ауторка је драмског текста "Сликарке" у режији Стевана Бодроже (Народно позориште у Нишу, 2018). Као драматуршкиња радила је на дипломској представи „Лекција“ Растислава Ћопића (Факултет драмских уметности, 2020) и на представи Илузиæ у режији Николе Завишића (Народно позориште у Београду, 2021). Ангажована је као сарадница Биљане Србљановић на драматизацији романа „Штефица Цвек у раљама живота“ Дубравке Угрешић, по којој је настала представа „У раљама живота“ у режији Андреја Носова (Београдско драмско позориште/Бео арт продукција, 2021).

Пројекција филма "Било једном у Србији"

Пројекција филма "Било једном у Србији" у УК Пароброд од 11.03 - 16.03 са почетком у 20 часова

Цена карте: 300 динара
Резервације: 011/4142-163

Режија: Петар Ристовски

Сценарио: Звонимир Шимунец, Владимир Андрић, Мајда Шимунец

Улоге: Виктор Савић, Немања Оливерић, Теодора Ристовски, Слобода Мићаловић, Радован Вујовић, Зоран Цвијановић, Предраг Мики Манојловић, Иван Бекјарев (преминуо 2020.године)

Током и после Првог светског рата, два младића и две девојке из Лесковца: Цоне и Дине, и Зорка и Ружица имали су различите судбине. Динета су савезници одвели до Париза, где је научио све о лепотама живота и светлима метрополе. Цоне је, после рањавања и амнезије, завршио у Манчестеру, тадашњој престоници индустријског развоја, где је начио како се само кроз црни фабрички дим и тежак рад стиже до успеха.

Опијени победом у рату и неповратно инфицирани „духом слободе и напретка” који су осетили у „великом свету”, два младића враћају се у свој оронули Лесковац. Дине у свој мали, сада већ непостојећи биоскоп, а Цоне својој вереници Зорки, која после пет година чекања, невољно даје пристанак да је отац уда за ратног лиферанта. Цоне ће покушати своју стару љубав да врати, а Дине да своју нову љубав пронађе.

И тако почиње борба „старог” и „новог”, у сваком смислу. За велика дела потребно је сасвим мало праве љубави.

Изложба слика "Из два угла" Зузана Халупова и Мартин Јонаш

Два догађаја се везују за 2021. годину, када је ова изложба кренула у јавност, а то су: 20. година од смрти Зузане Халупове и 25. година од смрти Мартина Јонаша, двоје најпознатијих сликара ковачичке наиве. Такође, поводом ових јубилеја организује се и њихова заједничка изложба "Из два угла" - њима у част, да се никад не забораве, која допуњује нова сазнања о ауторима, приближује њихов рад и свакако ће усрећити све који воле ликовну уметност. Њихова дела која се приказују на овој изложби су у приватном власништву и део су фонда удружења Наива Арт Култ из Ковачице.

Зузана Халупова (1925 -2001) Већ у својој раној младости испољава изразити уметнички таленат, као чланица Друштва жена, израђујући фолклорне ручне радове ведрих и свежих боја, компонованих по ванредном естетском укусу. Везла је мараме,кошуље, гоблене... Традиционалне мотиве допуњавала је сопственим орнаментима. Завршила је само пет разреда основне школе, где уз вез показује и свој цртачки таленат у коме се већ назире њен карактеристичан стил који ће касније бити основа њеног снажног и брзог успона у области наивне уметности у свету.

Мартин Јонаш (1924 -1996) Рођен је 1924.године у Ковачици где је завршио шест разреда основне школе. Почео је да слика 1944. године. Излагао је на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству, као и на међународним изложбама наиве. За свој рад више пута је награђиван. Поред уља на платну, усавршио је и цртеж. На међународној изложби цртежа у Италији 1978. године Мартин Јонаш је освојио Златну медаљу, заједно са Далијем и Гутузом. Пишући о његовом цртачком таленту, један ликовни критичар у Италији га је назвао Јонаш Велики. 1976.године, пет графика Мартина Јонаша отиснуто је у злату и уврштене су у најбоље графике света – Капри, Италија.

Добитница НИН-ове награде, Милена Марковић "Деца"

Милена Марковић, 61. добитница овогодишње књижевне НИН-ове награде, уз Ивана Миленковића, члана НИН-овог жирија, представиће награђен рукопис ’’Деца’’ ( Лом, Београд, 2021) у понедељак, 14. марта од 19 часова у Пароброду.

Роман поема или роман у стиху, посложен методом асоцијација (уредили Флавио Ригонат и Звонко Карановић), садржи елементе целокупног досадашњег стваралаштва Милене Марковић. Стратегијама сећања, памћења и заборава, у творби идентитета сваког појединца/појединке са ових простора, кључно је питање којим се Марковић бави, пишући о ’’Деци’’… Завршница њене хибридне структуре, са јединим интерпункцијским знаком-тачком, је мирно упозорење, како оцењује др Дубравка Богутовац, упућено ’’Деци’’, тј. сваком читаоцу овог поетско- театрално-ритуалног текста: ’’…живи учи гледај праштај и немој ништа заборавити. ’’


Милена Марковић, рођена 1974.године у Земуну, професорка на ФДУ, песникиња, сценаристкиња, драмска ауторка. Од 2001. до 2021. у издању београдског Лома, издате су јој књиге поезије и драмски текстови: Пас који је појо сунце, Истина има терање, 3 драме, Црна кашика, Птичије око на тараби, Пре него што све почне да се врти, Песме, Драме, Песме за живе и мртве (2014), Змајеубице, Песме за живе и мртве, сабране песме (2017)


Изведене драме: Павиљони –куда идем, одакле долазим и шта има за вечеру, Шине, Наход Симеон, Брод за лутке, Шума блиста, Змајеубице, Деца радости, Пет живота претужног Милутина, Ливада пуна таме.
Реализовани сценарији за игране филмове: Сутра ујутру, Бели бели свет, Отаџбина, Жив човек и за документарни филм Рударска опера.

Представа "Литица"

Литица / Стефан Исаковић

Субота, 12. март у 20 часова

Цена карте: 600 динара

Резервације на телефон: 011/4142-163

Наспрам литице сви смо једнаки

Ситни и незнатни

А наш мали живот сном је заокружен*

На јави литица нам се чини неосвојивом

Али у сну

Имамо моћ ту

Да јој пркосимо

На врху и на дну

*Ипак смо ми грађа од које се праве снови

Играју: Федор Ђоровић, Гала Шалипур, Иван Нинчић , Младен Вуковић, Леа Јевтић, Сунчица Милановић

Изложба графике Брајана Берија

Токсична заједница и друге приче

Рад Брајана Берија, од одласка у Шпанију, у великој мери инспирисан је причама и речима. Дело ирског писца Флана О Брајена је његов непресушни извор инспирације. Уводни опис лика наредника Плака у његовом најпознатијем роману “Трећи полицајац”, толико је урнебесно живописан да све што је Брајану било потребно током израде његовог портрета у сито штампи је било да испрати ту инспиративну причу.

Дело “F Yеz Аll” засновано је на песми Шејна Мекгауана “St John of Gods”. Песма говори о једноличном животу у једној даблинској психијатријској болници. Разбијена флаша пића у првом плану буди сећања на кафанску тучу у давној прошлости.

Рођен у Корку, 1978. године, бави се израдом графичких радова и члан је „Cork Printmakersa“ већ скоро двадесет година. Године 2011. одлази у Шпанију, у Гранаду, где је започео графички догађај на отвореном под називом “Impresiones Gigantes”, претварањем грађевинског ваљка у пресу за штампање