Promocija drugog izdanja knjige-monografije "Hrvatski punk i novi val 1976-1987"

U četvrtak, 09. decembra, u 18 časova u Parobrodu pričaćemo o proširenom i dopunjenom drugom izdanju knjige-monografije "Hrvatski punk i novi val 1976-1987", autora Vinka Barića, koja na 396 stranica donosi priču o razvoju punka i novog vala u SR Hrvatskoj kroz biografije 203 benda iz tog perioda.

Knjiga uključuje i iscrpne službene i demo diskografije, memorabiliju, preko 830 fotografija i sekciju od 16 stranica u boji i predstavlja dosad najopsežniju knjigu o ovom fenomenu u regiji.

Moderator tribine je Petar Janjatović, novinar i rok kritičar.

Nakon promocije uslediće kraći nastup Naporno Suicida, elektro punk benda iz Splita.

Vinko Barić rođen je 1980. u Solinu. Po zanimanju je akademski slikar. Imao je više samostalnih i kolektivnih izložbi. Pored slikarstva bavi se i stripom, ilustracijom knjiga i plakata i grafičkim dizajnom. Jedan je od dva vokala art pank benda Ilija i Zrno Žita. Dosad je izdao tri svoja strip albuma – „Samo da ne propadne”(1997), „Čudnovati deponij” (1999) i „Paranormalni čimbenik” (2008). Bio je član strip grupe „Divlje Oko”, a posljednji 10-tak godina učestvuje u strip grupi Komikaze iz Zagreba. Velika strast mu je skupljanje vinila, i proučavanje pank i new wave scene. Ovo mu je prva napisana i objavljena knjiga. Živi i radi u Splitu i Solinu.

Razgovor o romanu "Savršen antitalenat za sreću" Nebojša Milenković

Beogradski razgovor o romanu ’’Savršen antitalenat za sreću’’(Akademska knjiga, Novi Sad 2021) Nebojše Milenkovića, istoričara umetnosti i pisca iz Novog Sada, održaće se u sredu, 8.decembra od 19 časova u glavnom holu, UK Parobrod. O ovom erotsko-psihološkom trileru govoriće: Dragan Velikić, pisac, Dragana Bošković Kovačević, urednica za književnost Radio Beograd 2, Marko Oljača, sociolog i autor. Razgovor moderira urednica književnog programa u Parobrodu Katarina Lazić.

Milenkovićeve junakinje i junaci – uzneseni uzvišenošću erotskog i uplašeni banalnošću svakodnevnog - zaviruju u sopstvene propuštene živote. Slavna glumica Sonja Kovač, suočena s muževljevim neverstvom, istinski živi samo u pozorištu, a glumi izvan njega, dok ne uleti u opasnu vezu... Njen suprug, Igor Basarić, pisac tiražnog romana, ’’Famozni biciklista’’, frustriran nedobijanjem Ninove nagrade, u stvaralačkoj krizi (ne)pisanja, čezne za oslobađajućim seksom, bez komplikacija. Slobodoumna devojka, Ana Marija razapeta između dva grada (Sarajeva i Beograda) ne osećajući nijedan sasvim kao svoj, (ne) promišljeno ulazi u veze sa oženjenim muškarcima, kako bi preživela... I još par likova koji bi želeli da budu Neko drugi...

Povezujući pucnje sa krova hotela ’’Holidej In’’, kojima počinje opsada Sarajeva, sa hicima iz atentata na premijera Zorana Đinđića, Nebojša Milenković napisao je knjigu o nama i našem vremenu. O ratnom Sarajevu ali i postpetooktobarskom Beogradu i Srbiji, zaglibljenim u vlastitim nedoslednostima. Stvarne ličnosti poput reditelja Harisa Pašovića, glumice Jasne Diklić, muzičara Davorina Popovića ili psihoterapeuta Ljubomira Erića, uz ’’muzičku podlogu’’ ikona rok i pop-kulture naroda i narodnosti zemlje koje više nema: Kemala Montena, Indexa, Milana Mladenovića, Vlade Divljana, Goribora..., artefakti su koji dodatno pojačavaju istorijsko-psihološku uverljivost ’’Savršenog antitalenta za sreću’’.

Koncert: KaNa duo

Natalija Ivić i Katarina Čolaković započinju saradnju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu 2017. godine na časovima kamerne muzike u klasi prof. Tee Dimitrijević. Vrlo brzo nalaze zajednički jezik i ton i počinju zajedno da nastupaju. Spoj istih energija i ljubav prema muzici za klavir u četiri ruke dovodi do nastanka KaNa dua.

2018. godine Natalija i Katarina završavaju master studije na odseku za klavir u klasi prof. Miloša Mihajlovića i prof. Vladimira Cvijića. Pre zajedničke saradnje saradjivale su sa različitim kamernim sastavima i nastupale u koncertnim salama širom zemlje. Prvi zajednički nastup koji beleže je bio u Narodnoj biblioteci u Beogradu gde su nastupale na koncertu kamerne muzike ‘’ Subotom u 6’’. Dva puta dobijaju priliku da nastupaju u jednoj od najbitnijih koncertnih sala u Beogradu – Velikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca na koncertu najboljih studenata Katedre za kamernu muziku Fakulteta muzičke umetnosti 2018. i 2021. godine. Održale su tri celovečernja koncerta u salama muzičkih škola u Smederevu, Pančevu i Beogradu. U okviru programa kamerno-vokalne muzike povodom “Dana Rusije” nastupaju na koncertu “Rusiji s ljubavlju” u Ruskom domu u Beogradu.

U avgustu 2018. godine učestvuju na festivalu ‘’Art okupacija’’ koji se održava u Somboru. Kao deo ‘’okupatora’’ umetnika u cilju širenja klasične muzike i kulture imale su priliku da sviraju na ulicama Sombora i u Galeriji kulturnog centra ‘’Laza Kostić’’. Naredne godine u septembru postaju deo "Piano City" festivala u Novom Sadu gde su imale priliku za nastup u Rektoratu Univerziteta i prvi put održale kućni koncert u domu slikara Milana Kešelja. Pored koncerata i nastupa pozvane su kao gosti emisije ‘’Susretanja’’ na Radio Beogradu, u kojoj su pričale o svojim iskustvima u izvodjenju kamerne muzike i predstojećim nastupima. Učestvovale su na međunarodnom takmičenju "Davorin Jenko" u Beogradu osvojivši dve druge nagrade i na Medjunarodnom takmičenju “Konstantin Veliki” u Nišu gde su osvojile prvu nagradu.

Trenutno su na specijalističkim studijama kamerne muzike na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Jasne Tucović.

Džez odsek muzičke škole Stanković

U utorak, 7. decembra, u 19h u Parobrodu će nastupati učenici niže muzičke škole - Jazz horić uz pratnju Jazz kvarteta, takodje i učenici srednje muzičke škole u sastavima Jazz duo, Jazz trio i Jazz kvartet.

Učenici će u ovim sastavima izvoditi instrumentalne i vokalno instrumentalne kompozicije. Na programu će biti Jazz standardi i obrada dečije pesme u Jazz aranžmanu.

Ciklus tribina: Fenomen rokenrol kulture – od ideologije ka praksi

"Gotik potkultura – istorijski aspekti sagledavanja svakodnevice"

Autor tribine: Jelena Pavićević

Gost tribine: Nenad Bekvalac

Integrisanjem elemenata iz književnosti, filma i muzike, početkom osamdesetih godina je došlo do kreiranja novog potkulturalnog koncepta koji za cilj ima da dekonstruiše tradicionalno i decentralizuje vrednosti savremenog društva. Imajući u vidu da je gotik žanr nastao kao posledica nekolicine prethodnih muzičkih pravaca (panka, post-panka, glem roka), shvatamo da izmeštanjem vrednosti dolazi do formiranja nove ideologije, koja postaje praksa za sebe.

Uticaji koji su definisali značenje gotik potkulture, mogu biti sagledani još od XVIII veka sa pojavom prve “gotik” knjige The Castle of Otranto (Horace Walpole), pa sve do pojave benda Bauhaus i (kako se smatra), prve gotik pesme Bela Lugosi’s Death (1979).

Sa gostom tribine, teoretičarem filma Nenadom Bekvalcem, ćemo razgovarati na temu istorije ovog žanra, uticajima koji su izvršeni na njegovo kreiranje, kao i o odstupanju od konvencionalnih društvenih vrednosti unutar potkulturalnih praksi.

Predstava “Bajkoholik”

Predstava “Bajkoholik” u izvedbi pozorišne trupe U.R.A. (Umetnička radna akcija) koja svoju publiku oduševljava već sedmu sezonu, biće izvedena 04. decembra u UK Parobrod u 20h.

Predstava “Bajkoholik” po tekstu Milene Đorđević, a u režiji Milana Kovačevića na nesvakidašnji način bavi se bajkama i pričama iz detinjstva .
Dve klijentkinje, terapeutkinja i njen supervizor, tragajući svako za svojom srećom i unutrašnjim mirom kroz razotkrivanje sopstvene duše, prepuštaju se čudesnom svetu bajki i bivaju upleteni u mrežu neobičnih međuljudskih odnosa.

Magičnost i specifičnost ove predstave krije se u načinu njenog igranja, jer se glumci i publika kreću kroz pet punktova (ulaz, hodnik, foaje, scena, gledalište) i na taj način ujedno se upoznaju sa prostorijama centra za kulturu, ali i kroz nivoe (pod)svesti.
Još jedna od specifičnosti svakako jeste broj publike, koji je ograničen na 25-30 ljudi, što dodatno stvara intimnost između glumaca i publike.

Igraju:
Zorana Bećić
Milena Đorđević
Maja Ranđić
Milan Kovačević
Predrag Kotur

Cena ulaznice 1000 din.

Božićna priča - humanitarno igranje za Luku Kurjačkog

Božićna priča je čarobna lutkarska predstava za decu nastala po istoimenom romanu Čarlsa Dikensa.
Nežnu, razigranu i stihovanu adaptaciju napisao je naš omiljeni saradnik, mladi i talentovani pisac, pesnik, dramaturg (i još mnogo, mnogo više): Luka Kurjački. Luki je trenutno potrebna Vaša i naša pomoć da nastavi da piše i stvara!
Luki je dijagnostifikovan zloćudni tumor na mozgu - glioblastom. Do nedavno za ovu retku i opaku bolest nije bilo leka. Međutim, ove godine je u Japanu licencirana nova terapija koja može da spasi Lukin život. Kao i za svaku retku bolest ova terapija je jako skupa. Pomozimo Luki da sakupi sredstva i nastavi da čini ovaj svet boljim za sve nas! Sva sredstva od ulaznica biće donirana humanitarnoj akciji pokrenutoj za Luku.

Više o Luki i akciji na: https://www.budihuman.rs/sr/korisnik/1158/luka-kurjacki

Cena karte: 500 RSD

Božićna priča
Režija: Ana Popović i Marija Barna-Lipkovski
Dizajn i izrada lutaka i scenografije: Sandra Nikač
Igraju: Miloš Lalović, Maja Nikolić, Vladimir Tešović
Muzika: Ljubica Damčević
Kostim: Ivana Tomić
Pop-up: Dragana Pilipović

Koncert u čast Meše Selimovića

Trećeg decembra u 20h UK Parobrod posvećuje koncert Meši Selimoviću, jednom od najznačajnijih jugoslovenskih pisaca u novijoj istoriji. Tokom programa bliže ćemo se upoznati sa njegovom biografijom a umetnički doživljaj upotpuniće Vojislav Perućica sa najpoznatijim kompozicijama napisanim za klavir od Mocarta, Rahmanjinova i Šopena.

Ulaz je slobodan.

Vojislav Perućica je rođen u Beogradu 1984. godine. Nakon završenog osnovnog i srednjeg muzičkog obrazovanja upisuje klavir na Univerzitetu grada Toronta u Kanadi 2003. godine, odseku za koncertno izvođenje u klasi prof. Borisa Lisenka. 2007. god. je diplomirao sa prosečnom ocenom 10-magna cum laude. U Kanadi on nastupa sa Toronto Woodwinds kvartetom u Royal Ontario muzeju, postaje član grupe od 20 pijanista koja je u okviru programa IP u Rimu održala koncert Decembra meseca 2004. godine sa 10 koncertnih klavira na sceni. U toku 2005.godine, osvaja nagrade na takmičenjima u pokrajini Ontario, Kanada: Peel festival (solo klavir) prva nagrada; Peel festival (kamerna muzika)- prva nagrada; Kiwanis festival-druga nagrada. Kao posvećeni kamerni muzičar nastupao je sa mnogim muzičarima u Torontu, a snimio i CD sa klarinetistom Goranom Gojevićem. U toku studija se usavršavao na masterklasu prof. Jamie Parker, Marietta Orlov, Marina Mdivani (Montreal), Natalija Tjomkina. Trenutno je na specijalističkim studijama klavira na FMU, Beograd u klasi prof. Dejana Sinadinovića.

Koncert mladih pijanista "U plavom"

Pozivamo vas na koncert mladih pijanista "U PLAVOM". Na programu će se naći raznovrsne kompozicije, od klasika pijanistickog repertoara, preko džeza, do savremene popularne i filmske muzike.

Koncert će se održati 2. decembra u UK Parobrod, sa početkom u 18h.

Ulaz je slobodan.

Roman na filmu

Na tribini ROMAN NA FILMU, 01. decembra u 20h, naš sagovornik i gost biće glumac, reditelj i producent Goran Šušljik.

U pitanju je diplomirani glumac sa zavidnom karijerom u pozorištu i na filmu , a sada se polako upoznajemo sa punoćom njegovih talenata. Nedavno smo gledali TV seriju „Vreme zla“, prema adaptiranoj triologiji Dobrice Ćosića, a godinu dana ranije seriju „Koreni“ prema istoimenom romanu.

Ova televizijska ostvarenja, producirana su na zavidnom nivou, a estetika i vizuelni sadržaj na najbolji mogući način prate kompleksnu i simboličnu radnju, složenost porodičnih odnosa i junaka u Ćosićevom delu. Zapleti i teme koje duboko zadiru u bit našeg naroda, zatim stradanja i podela bile su ovekovečene u pisanoj reči našeg čuvenog romanopisca, međutim sa ekranizacijom ova dela dobijaju sasvim novi kontekst i značaj za gledaoce i čitaoce.

Na prvi pogled nemoguće je preneti na ekran sagu o Katićima, društvene i ratne okolnosti u kojima su se našli junaci Ćosićevog dela. Međutim, Šušljik nas je svojim istančanim ukusom, preciznim čitanjem i osećajem za oživljavanjem likova ubedio da se može i više od toga. Fotografijom, muzikom, kostimima, odabirom glumaca uvukao nas je u svet književnog dela sa uverljivošću i preciznošću kojoj duboko verujemo.

Pored glumačkog talenta, Šušljik nam se predstavio kao izuzetan poznavalac romana Dobrice Ćosića i kao strpljivi filmski stvaralac koji bira teme van postojećih trendova, on zapravo kreira trend – ekranizuje najvažnija dela srpskog jezika.