Književnost kao i kinemetografija našeg podneblja, gde se misli na ex-yu prostor i Balkan u širem smislu ima zajedničke imenitelje kao što su tranzicija, socijalna kriza, post ratno okruženje, kriminal ... Imaćemo priliku da razgovaramo o poslednjih 20 godina umetničkog stvaralaštva na ovim prostorima. Mnogi filmovi nastali su kao koprodukcije, gde su i kreativni timovi okupljali umetnike iz različitih država, gradova, različite veroispovesti ili političkog opredeljenja. Važno nam je da istaknemo koji su autori na pravi način progovorili o našim mentalitetima, istorijskim razlikama ali i zajedničkim osobinama kroz film i književnost.

Gosti na tribini 1. novembra biće pisac i novinar Muharem Bazdulj i pisac Nenad Teofilović.

Bazdulj je i sam nagrađivan autor. Rođen je u Travniku, kroz studije odlično je upoznao englesku književnost a već dugo piše i živi u Beogradu. Govoriće i o svom iskustvu i saradnji u više republika, ali i o piscima koji su obeležili Jugoslovenski prostor i kasnije ostali važni za različite sredine i dali prostor za različita tumačenja . Misli se na autore kao što su to Andrić, Selimović, Crnjanski...

Kao jedan od najznačajnijih filmova u srpskoj kinematografiji od 2000. godine film "Klopka" u režiji Srdana Golubovića, a prema romanu Nenada Teofilovića. Zadovoljstvo će biti predstaviti ovo delo iz ugla autora koji je dobio nagradu zadužbine Branko Ćopić , Srpske akademije nauka i umetnosti.

Teofilović je rodjen u Čačku a već dugo živi u Beogradu. Pored književnog stvaralastva, bavi se svojom profesijom koja mu je omogućila život u inostranstu i uvide u stranu književnost i realnost. Film i roman "Klopka" je odličan primer života srednje klase i Beograda u kojem vladaju nova pravila nakon ex yu ratova. Ipak, razlike postoje između ovih dela, a videćemo i koje su...

FILMOVI O TELEVIZIJI

Kako je televizija postajala standard tokom šezdesetih i sedamdesetih, nastala je ideja da se ovaj globalni medijski fenomen sagleda iz raznih perspektiva. Političkih, socijalnih, melodramskih, istorijskih, alegorijskih.

S obzirom da živimo u vremenu gde je fenomen televizije nadmašio bioskop, pojavila se potreba za ozbiljnijom sistematizacijom duha vremena i značenja epohe.

Na tribini će biti reči o psihološkim manifestacijama filmova “Network”, “Ring”  ili “Poltergeist”, insajderskih melodramskih stranputica u filmovima “Broadcast News” ili “Morning Glory”, manifestacijama televizije kao božanstva u filmu “Pleasentville”.

A između stoje “Anchorman” 1 i 2, “King of Comedy”, “Joker”, “edTV”, “Galaxy Quest”, “Truman's Show”, “Ugly Truth””Quiz Show”, “Tootise”, “Good Night and Good Luck”, “Direktni prenos”.....

Gost: mr Vanja Šibalić, prof TV produkcije, FDU

Tribinu vodi: dr Aleksandar S. Janković

Ulaz na tribinu je slobodan.

Naš šesti susret biće posvećen shemama Samožrtvovanje i Podređivanje, odnosno sledećoj temi:

Ne umem da kažem ne i uvek prvo drugi pa tek onda ja

Jedna od naših bazičnih potreba je da nas drugi čuju, vide i da uvaže naše mišljenje, želje i potrebe. Potrebno nam je da imamo slobodu da sve to iskažemo i pokažemo i da kažemo ne bez straha da će nas neko zbog toga kazniti ili odbaciti. Važno nam je da naše potrebu budu važne! Da brinemo o drugima, ali i da oni brinu za nas. Kada se to ne dešava, osećamo se nevidljivo, nebitno, usamljeno i prazno. Ako naše potrebe i naše „ne“ naiđu na odbacivanje i kaznu osećamo se kao da je podređivanje jedini način da imamo odnos. Ako su nečije potrebe uvek važnije od naših, ako je drugome uvek potrebnije, osećamo da za nas nema prostora i da umesto o sebi moramo da brinemo o njima. Svako ne, svaka granica izaziva krivicu i doživljaj da smo loši. Zato nastavljamo da se podređujemo i da dajemo sve do izgaranja i brojnih mentalnih i fizičkih tegoba. Nekada kako bismo sve ovo izbegli, izbegavamo i sve bliske odnose odlazeći u izolaciju i hipernezavisnost. U svakom slučaju, naše bazične potrebe za zdravom povezanošću i autonomijom bivaju frustrirane i na ovaj ili onaj način patimo.

Kako prepoznati da patimo i da je ta patnja povezana baš sa samožrtvovanjem i podređivanjem? Kako razumete sebe i ove obrasce? Kako ih promeniti i kako zadovoljiti svoje potrebe na zdrav način? Ovo su samo neka od pitanja koja ćemo razmatrati. Nadamo se da ćete i vi doneti svoja i da ćemo se kroz zajedničku potragu za odgovorima pronaći dobre načine da postavljamo granice i da brinemo o drugima, ali i o sebi... Ne ili-ili nego i!

Razgovore će voditi dr Tijana Mirović, psiholog i psihoterapeut, a Tijanina gošća će biti Marija Živković, psiholog i psihoterapeut.

Ciklus tribina: Rokenrol, od ideologije ka praksi

Tema: Uticaj kulturalne scene na umetnički razvoj autora

Gosti: Ana Ćurčin i Ivan Lončarević

Projekcijom sveobuhvatnog sadržaja kulturalne scene na umetnički razvoj autora, uviđa se složeni narativ u izvedbi kreiranog koncepta muzičara.

Gošća na tribina Ana Ćurčin će govoriti o važnosti interdisciplinarnosti i interkulturalnosti koje se ogledaju kroz njenu muziku, kao i o uticajima koji su bili prisutni prilikom njenog boravka u Rusiji, Americi, Srbiji...Redefinisanjem identiteta i pozicije žene unutar rokenrol kulture, autorka će govoriti i o važnosti prisustva autentične figure na savremenoj muzičkoj sceni. Takođe će istaći neophodnost uspostavljanja godišnje „Nagrade Milan Mladenović“, čija je ovogodišnja dobitnica, kao i o podsticaju mladih autora da kreiraju diferentan sadržaj na lokalnoj muzičkoj sceni.

Kroz razumevanje autorskog rada, o pitanjima izdavaštva i organizaciji koncerata će govoriti Ivan Lončarević (Pop Depresija), kao i o odnosu menadžera i muzičara prilikom kreiranja inicijalnog projekta...