O ’’Novosadskoj neoavangardi - izboru iz poezije’’ (Bulevar books, Novi Sad, 2021 uredila Vitomirka Trebovac) u ponedeljak, 16. avgusta od 19 časova u UK Parobrod, razgovaraće Vladislava Gordić Petković, profesorka filozofskog fakulteta i književna kritičarka, pesnici Slobodan Tišma i Vladimir Kopicl iz Novog Sada, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice u Parobrodu.      

Ovaj slobodan, krajnje lični poetski izbor, uz pogovor ’’Politika poetike’’ Vojislava Bekvalca, koji počinje i završava se dvema pesnikinjama Juditom Šalgo i Katalin Ladik, uz prisustvo četiri pesnika Vladimira Kopicla,Vojislava Despotova, Slobodana Tišme i Vujice Rešina Tucića,objedinjava  na istom mestu kreatore koji su u Novom Sadu stvarali u periodu ’’neoavangarde’’, 70-ih i dalje. Izborom nisu zastupljena sva imena, jer ovim pesnicima /kinjama ’’neoavangarda’’ bila je samo polazište, zajednički imenitelj. Ovaj izbor potreban je, pre svega da ukaže na fenomen pesničkog otpora, koji  (ne)iščezava. Ova knjiga opominje i podseća da umetnost mora biti subverzivna, pobunjenička, entuzijastična, i na kraju-zajednička stvar.

Povodom 50 godina od objavljivanja knjige "Otvorene vene Latinske Amerike", Eduarda Galeana, 20. jula od 19 časova, u UK Parobrod, organizovaće se razgovor o knjizi i promocija prvog prevoda na srpski jezik. 

Ova knjiga je napisana s namerom da razgovara sa ljudima. Autor se obraća opštoj publici s ciljem da obelodani određene činjenice koje zvanična istorija, istorija koju pišu pobednici krije ili laže. Najbolji komentari koje je ova knjiga dobila ne dolaze ni od kakvog prestižnog kritičara, već od vojnih diktatura koje su je pohvalile zabranjujući je.

O ovom delu govoriće prof. dr Maja Todorović Iskjerdo, predsednica Udruženja srpsko – perunaskog prijateljstva AASP i Dejan Mihailović, redovni profesor – istraživač na Tehnološkom fakultetu u Montereju uz moderiranje Tijane Čupić i Jelene Spasojević.

Promocija i razgovor predstavljaju nulti događaj pete po redu Međunarodne letnje škole latinoameričkih studija u organizaciji Društva hispanista.

Promocija romana ’’Nedužni’’ Hermana Broha ( preveo Relja Dražić, Nojzac, Novi Sad, 2021) austrijskog pisca jevrejskog porekla, održaće se u četvrtak, 15.jula od 19 časova u UK Parobrod.

O ’’Nedužnima’’ koji su objavljeni prvi put na srpskohrvatskom jeziku, govoriće Relja Dražić, novosadski prevodilac i izdavač i Miroljub Stojanović, filmski i književni kritičar, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice književnog programa u Parobrodu. 

Reč je o Brohovom poslednjem romanu, od jedanaest priča, koje se kritički odnose na decenije od 1913. do 1933. u Nemačkoj, kojim Nojzac iz Novog Sada obeležava 70-godišnjicu od smrti, ovog rodonačelnika evropskog savremenog romana.

Avangardni polifonijski roman ’’Nedužni’’ iz 1950. godine, bavi se temom krivice ’’nedužnih’’ ljudi, onih kojima su otete vrednosti,u sebe izolovanih ljudi, kao i propastima vrednosnog sistema, koja je velika zajednička tema Brohove trilogije ’’Mesečari’’ i ’’Vergilijeve smrti’’ ...

Poznanstvo sa bečkim pesnikom Gustavom (Gusto) Gräser (1879-1958) poslužilo mu je za ’’lik pčelara’’ u ’’Baladi o pčelaru’’. Legendarnu ’’Priču služavke Cerline’’, koju je prilikom objavljivanja romana Hana Arent označila jednom od najlepših ljubavnih priča svetske književnosti, izvodila je u Parizu od 1986. godine Žana Moro.

 Herman Broh - Hermann Broch (Beč 1886  – 1951. Njuhejven, Konektikat) austrijski pesnik, pisac, filozof, studirao je tehniku i mašinstvo u Austriji. Iz judaizma prelazi u katoličanstvo. Nakon ’’anšlusa’’ 1938. godine, proveo je 18 dana u zatvoru. Za odlazak u Veliku Britaniju pomažu mu Džejms Džojs i Stiven Hadson. Uz podršku Tomasa Mana i Alberta Anštajna odlazi u New York. Broh se u emigraciji bavio ljudskim pravima i totalitarizmom. Posthumno je predložen za Nobelovu nagradu za književnost.