ArtLink koncert kamerne muzike Hajdn, Mocart, Betoven

Koncert kamerne muzike koji će obeležiti i godišnjicu Betovena - 250 godina, izvešće ansambl sastavljen od naših sjajnih muzičara, članova RTS orkestra u kome je koncert majstor Katarina Aleksić, inače koncert majstor Simfonijskog orkestra RTS. Na koncertu nastupaju i prva oboa RTS orkestra Ivana Dakić, kao i violinistkinja Marija Popović.

Gost iz Poljske je čelista Tomasz Pokrzywiński. Inače svestrani umetnik, koji deluje i kao muzički producent, aranžer i improvizator. Muzički direktor je festivala u Varšavi, i prvi čelista nekoliko ansambla kao što su Holandski barokni ansamble. Nastupao je na svim kontintentima i snimao za Klasik kanal, BBC i mnoge druge. Nastupa kao kametni muzičara. Diplomirao je na Akademiji Frederik Šopen u Varšavi i Guildhall školi za muziku i dramu u Londonu. Predaje barokno čelo na Univerzitetu Frederk Šopen i na Akademiji u Katovicama. Ovaj koncert ArtLink će predstavliti i na digitalnoj platformi Visegrad - Ballkan za mlade talente.

Program:

J. Hajdn: gudaččki trio op. 53

W. A.Mozart: Oboa kvartet KV370

L.van Beethoven: Gudački trio op. 9, br. 1

Čitalačka grupa: Kolin Vord - Škole više ne

Četvrtak 5. novembar - 19h, UK Stari grad


Čitalačka grupa: Kolin Vord - Škole više ne

"Tokom studentskih pobuna koje su se desile širom sveta krajem 1960-ih, sa različitih univerziteta su stizale poruke da je period revolucionarnog samoupravljanja predstavljao jedino istinsko obrazovno iskustvo koje su studenti ikada imali... Stvarno obrazovanje, samoobrazovanje, može da se desi samo sa isključivanjem ili ignorisanjem skupe akademske hijerarhije. Studentska pobuna je bila mikrokosmos anarhije, spontana, samousmerena aktivnost uz pomoć koje je struktura moći zamenjana mrežom autonomnih grupa i pojedinaca. Ono što su studenti iskusili bio je osećaj oslobođenja koji dolazi sa donošenjem sopstvenih odluka i preuzimanjem sopstvene odgovornosti. To je iskustvo koje treba da prenesemo daleko izvan privilegovanog sveta visokog obrazovanja, u fabriku, u susedstvo, u svakodnevni život ljudi svugde.

U okviru ove čitalačke grupe razgovaraćemo o kratkom tekstu Kolina Vorda u kome on iznosi detaljnu i argumantovanu kritiku sistema formalnog obrazovanja koje je organizovano od strane države, pokazujući na koji način ono služi pre svega održavanju postojećeg sistema i navikavanju ljudi da nekritički prihvataju postojeće norme, pravila, društvene odnose i nejednakosti.

Kolin Vord (1924-2010) je bio jedan od najznačajnijih britanskih anarhističkih mislilaca druge polovine dvadesetog veka. U periodu 1947-1960 bio je urednik časopisa Freedom, od 1961-1970 časopisa Anarhija, a tokom života bavio se različitim temama, kao što su arhitektura, urbano planiranje, skvotiranje, stambene politike, istorija anarhizma, obrazovanje i brojne druge.

Čitalačka grupa: Kornelijus Kastorijadis "Samoupravljanje i hijerarhija"

Utorak 3. novembar - 19h, UK Stari grad

Čitalačka grupa: Kornelijus Kastorijadis - Samoupravljanje i hijerarhija"

Mi želimo samoupravno društvo... To je društvo koje upravlja samo sobom, odnosno, koje samo sebe usmerava... Samoupravno društvo je ono društvo u kome se sve odluke donose kolektivno, svaki put od strane onih kojih se te odluke direktno tiču. To znači, sistem u kome oni koji sprovode aktivnosti kolektivno odlučuju šta treba da rade i kako će to da rade, unutar okvira koje određuje samo njihova koegzistencija sa drugim kolektivima."U okviru ove čitalačke grupe analiziraćemo kratki tekst Kornelijusa Kastorijadisa o samoupravljanju i hijerarhiji i razgovarati o tome u kojoj meri je hijerarhija utkana u sve aspekte našeg društva i života, kako je moguće prevazići je i stvoriti samoupravno društvo u kome neće postojati nejednakost, eksploatacija i dominacija jednog sloja ljudi nad drugim.

Kornelijus Kastorijadis (1922-1997) bio je filozof i društveni teoretičar. Rođen je u Istanbulu, odrastao u Grčkoj, a najveći deo života proveo je u Francuskoj. Bio je jedan od osnivača i vodećih figura radikalne slobodarske socijalističke grupe „Socijalizam ili varvarstvo“, koja je postojala od 1948. do 1967. i koja je izdavala časopis sa istim nazivom. Distancirajući se vremenom od marksizma i trockizma, Kastorijadis je kritikovao istovremeno i kapitalistički sistem i autoritarnost sistema u zemljama realnog socijalizma. Bio je jedinstven i vizionarski mislilac koji je beskompromisno branio ideje demokratije, autonomije, slobode i jednakosti, a u svom obimnom opusu bavio se vrlo različitim temama i oblastima kao što su istorija, ekonomija, politička teorija, psihoanaliza, umetnost, antička filozofija, biologija, antropologija...

Ovaj tekst je objavljen u okviru Male samoobrazovne čitanke br. 3, a izdavanje ove čitanke je podržala platforma Zajednicko.org

Izložba "Umetnici za umetnike" ArtLink

ArtLink, umetnička asocijacija, poziva umetnike da se pridruže novoj inicijativi Umetnici za umetnike!

U ovo veoma nesigurno vreme, u kome su umetnost i umetnici duboko pogođeni posledicama pandemije jer nisu u mogućnosti da svoj rad predstave i da uspostave komunikaciju sa svojom publikom na način na koji su to ranije činili, ArtLInk kreira novu platformu i fond Umetnici za umetnike.

Kroz ovu platormu, odabrani umetnici i njihova dela biće predstavljeni profesionalnoj i širokoj publici i postaće deo programa Umetnici za umetnike kao i umetničke kolekcije, koja će započeti svoj život na prvoj prezentaciji od 2. do 12. novembra u UK Stari grad. 

Izložba predstavlja selekciju renomiranih slikara iz Srbije, različitog izraza, a tokom izložbe predstaviće se i dela srpskih kompozitora u izvođenju ArtLink ansambla. Kupovinom umetičkog dela postajete donator nove platforme kojom će se podržavati mladi talenti i njihovi programi.

 Slikari koji će biti predstavljeni na izložbi od 2. do 12. novembra svakog dana od 17 do 19 časova predstavljaju svoj rad  na tribini Susret sa umetnikom.

Aleksandar Cvetković, Milan Stašević, Željko Đurović, Una Novosel, Ivan Milenković, Petar Mošić, Budimir Dimitrijević, Predrag Đukić, Milan Pantelić, Olga Đorđeviić, Bratislav Radovanović, Marija Zdravković, Jugoslav Vlahović, Jakša Vlahović, Sergej Aparin

Slike su na prodaju. Deo prihoda od prodaje slika ide u fond za mlade talente. Kontakt: office@artlink.rs

Projekcija filma "Vikend sa ćaletom"

30. i 31. oktobar (petak i subota) u 20h u bioskopu Dragan Gaga Nikolić projekcija novog filma Miroslava Momčilovića "Vikend sa ćaletom"

Uloge: Nenad Jezdić, Vasa Vraneš, Branko Vidaković, Jelena Đukić, Miki Krstović, Katarina Radivojević...

Kašika, sredovečni beogradski kriminalac, pripadnik stare škole, zarobljen u vremenu kada je bio u punoj snazi, žarko poželi da provede vikend sa Ognjenom, jedanaestogodišnjim sinom iz prethodnog braka. Bivša supruga mu izlazi u susret jer je svesna činjenice da se Kašiki bliži kraj i da je to verovatno poslednji susret sina sa ocem. S obzirom na to da ga nije viđao pet godina jer je zbog "malih komplikacija" imao zabranu prilaska dečaku, Kašika pokušava da po ubrzanom kursu u sina utisne sve ono što on smatra važnim za život i preživljavanje na ulici i da istovremeno iz malog istera sve ono što je po njegovom mišljenju mekano, slabašno i devijantno.Ognjen, odrastao u savremenom wi-fi okruženju, iz virtuelnog, munjevito, bez vremena da dođe do daha, upada u podzemni svet svog oca koji pokušava nemoguće – da u nekoliko dana isporuči svu toplinu, iskustvo i mudrost koje poseduje, istovremeno pokušavajući da kao "pravi beogradski šmeker" od malog sakrije svoju bolest...

Cena karte 300 din.

Broj mesta je ograničen, rezervacije na: 011 41 42 163; 064 33 08 637

Razgovor o poeziji Lujze Glik dobitnice Nobelove nagrade za književnost

O poeziji Luiz Glik, nove dobitnice Nobelove nagrade za književnost za 2020. godinu, koju dodeljuje Švedska akademija  u sredu 28. oktobra od 20 časova na FB UK  Stari grad, govore: dr Dubravka Popović Srdanović,univerzitetska profesorka opšte književnosti iz Beograda, dr Vladislava Gordić Petković, profesorka  Odseka anglistike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i dr Petar Penda,  profesor angloameričke književnosti Filološkog fakulteta  Univerziteta u Banjaluci. 

Prve pesme Luiz Glik kod nas, prevodio je novosadski  pesnik Vladimir Kopicl, za Letopis Matice srpske ( 1981.) On i Vladislav Bajac, uvrstili su dve njene pesme  u knjigu ’’Trip’’ – vodič kroz savremenu američku poeziju ( 1983.) Preko dvadeset pesama laureatkinje ovogodišnjeg  ’’Nobela’’ za književnost, prevela je Popović Srdanović, 1995.godine, za časopis ProFemina , uz tekst  ’’Ararat Luize Glik- neutaživa žudnja za celinom’’.  Luiz Glik jedna je od ’’Osam savremenih američkih pesnika’’ , bilingvalne knjige, izdanje  Zadužbine Petak Kočić, Banja Luka- Beograd, 2008. izbor i prevod  prof. dr Petra Pende.

Luiz Glik rođena je 1943. u jevrejskoj porodici u Njujorku, sada živi u Kembridžu i predaje na Jejl Univerzitetu. Objavila je do sada 12 zbirki poezije i dve knjige eseja o poeziji. Dobitnica najvećih američkih nagrada za poeziju. Nacionalnu medalju za humanističke nauke dobila je 2016.godine od predsednika SAD Baraka Obame.

Predstava za decu “Tvrdoglavo slonče”

Tvrdoglavo slonče
Ponedeljak, 26. oktobar u 18h

TVRDOGLAVO SLONČE je prva pozorišna predstava Putujućeg pozorišta „Vesela Tipčurina“.

🐘 Ovo je priča o nesigurnosti, identitetu, suočavanju sa neprihvatanjem, procesu odrastanja, o prihvatanju sebe i drugih.
Autori priče, koja je nastala po motivima istoimene afričke narodne priče za decu, su Nemanja Jokić i Nikola Rakočević. Uz pomoć kofera za čuvanje i pričanje priča,njih dvojica će na sceni, glumačkim ali i drugim različitim sredstvima kao što su dvodimenzionalne lutke, par točkova, šrafova i raznih mehanizama, publici ispričati priču o tvrdoglavom slončetu koje želi da bude neko drugi. Pričajući priču kroz likove životnja, autori koriste drvo, metal, različite teksture, boje… sve to uz zvuke džungle. 🐒

AUTORSKA EKIPA
Režija: Nemanja Jokić, Nikola Rakočević, Iva Ćirić
Scenografija i lutke: Iva Ćirić
Igraju: Nikola Rakočević i Nemanja Jokić
Izrada scenografije i tehnička podrška: Zoran Jakšić
Dizajn zvuka i muzika (originalna, izbor i aranžmani): Slobodan Đuričić
Produkcija: Putujuće pozorište VESELA TIPČURINA

Cena ulaznice je 500 din.
Karte se mogu kupiti svakim radnim danom od 10-21h u UK Stari grad
Predstava je za uzrast dece od 5 do 9 godina.

Razgovor o poetsko-filozofskom romanu "Mali dečak" Lorensa Ferlingetija

Razgovor o poetsko - filozofskom romanu ’’Mali dečak’’ Lorensa Ferlingetija (Geopoetika, 2020) koju je ovaj pesnik, dramski i prozni pisac, slikar, korisnik jazza u poetske svrhe, izdavač i aktivista napisao i objavio u svojoj stotoj godini života, premijerno će biti emitovan na FB stanici UK Stari grad, u nedelju, 25. oktobra od 20 časova.

O ovom romanu (prema insistiranju autora i izdavača) Ferlingetijevoj  biografiji, njegovom književnom buntu i eksperimentu, koji obuhvata ceo 20. i prve dve decenije 21. veka, govoriće Vladislav Bajac, izdavač, glavni urednik Geopoetike i Vladimir Kopicl, pesnik i esejista, koji je knjigu preveo.

’’Mali dečak’’ je kritika društva, najpre američkog i njenih klasnih razlika, ali i glas generacije stasavale u trouglu slobode, konformizma i buntovništva. Autor’’Malog dečaka’’ je izdavač čuvene poeme ’’Urlik’’ Alena Ginzberga, zbog koje su obojica hapšeni, a knjiga je postala nezvanični manifest beat generacije.

Bez zareza, predaha, poštovanja osnovnih pravila sintakse i hronologije, ’’Mali dečak’’, uz autore koji su uticali na njega: V.K.Vilijamsa, T.S.Eliota, Beketa, Sartra, Flobera, Dilana, Sinatru, potvrđuje još jednom bitnički status njenog autora.

Ferlingeti je rođen 1919. godine (iste godine kada i Pit Siger, Net King Kol, Eva Peron, Dž.D.Selindžer) u Jonkersu, država New York, SAD. Dobitnik je mnogih nagrada, nosilac francuskog Ordena reda umetnosti i književnosti u rangu komandanta. Živi iznad knjižare ’’Siti lajts bukstor’’.

Festival "Umetnost i ljudska prava"

Od 23 - 28.oktobra DAH Teatar će realizovati prvi Festival Umetnost i ljudska prava kod nas.

Cilj festivala je da se inspirišu i osnaže građani da preuzmu aktivnu ulogu u promenama u svojim zajednicama i da se ljudska prava više ne budu shvatala kao nešto što je nametnuo neko spolja, već da je odgovornost na svakom pojedincu da se angažuje. Tema festivala je još značajnija u novim okolnostima uzrokovanih pandemijom, gde je osećaj izolacije i nemoći često vodio do pasivnosti i blokiranosti naših sugrađana. Upravo je zato važno da se omoguće konstruktivni i kreativni susreti, gde se čuje živi glas i uživo mogu da se podele različita gledišta na teme koje će ponuditi festival. Festival će predstaviti niz događaja koji su besplatni i otvoreni za sve.

Festival će predstaviti rad istaknutih umetnika, aktivista i organizacija koji rade na međunarodnoj sceni i u našoj zemlji - ponekad pod velikim rizikom, dokumentovaće prakse i razvijanje teorija. Program čine performansi, predstave, filmovi, instalacije , radionice, debate i susreti umetnika, aktivista i publike.

Više informacija o festivalu na:

UMETNOST I LJUDSKA PRAVA


Razgovor o romanu "Purpurna dekada" Vladimir Kopicl

Vladimir Kopicl novosadski  pesnik, esejista i prevodilac, pola veka svog umetničkog rada krunisao je nedavno, novim, žanrovski različitim knjigama: Esejima ’’Umetnost i propast’’ (edicija ’’Kontrateg’’, Futura publikacije) poetskom zbirkom ’’Udaljeni bubnjevi ’’ (edicija ’’Anagram’’, KCNS) i  romanom ’’Purpurna dekada’’ (beogradska ’’Dereta’’)

O svom prvom, žanrovski raznolikom romanu, objedinjujući  kreaciju i kritiku, pored Vladislave Gordić Petković, književne kritičarke i teoretičarke književnosti, Kopicl premijerno govori  na FB stranici UK Stari grad, u četvrtak 22. oktobra od 20 časova.

Polazeći od starog upozorenja  Tarasa Kermaunera, slovenačkog filozofa, istoričara književnosti, kritičara i prevodioca, da su ’’cinici počeli da pišu za široku publiku’’ pa sada živimo u doba ’’literature-kulture, tržišne produkcije robe koja je namerno trivijalna’’, Kopicl se ’’pinkovski’’ bori  protiv sistema, prema  blandi-skandi- mandi  modelu.

’’Purpurna dekada’’ preispituje  odnos muškarca i žene, u zagrljaju spektakularne global-potrošačke megamašine, koja zemenjuje svaku transcendenciju, a u njenoj  osnovi  su:  samoća, osama, ništavilo i praznina.

Vladimir Kopicl, autor knjiga poezije, eseja, zbornika i antologija, dobitnik  mnogobrojnih nagrada. O njegovom umetničkom i književnom radu objavljeno je nekoliko monografija.