Izložba digitalnih grafika "Čovek i nešto veće" Marko Marinković

Izložba digitalnih grafika autora Marka Marinkovića biće predstavljena beogradskoj publici u ponedeljak, 21. septembra 2020. u 20 časova u UK Stari grad. Grafike podeljene u nekoliko serija nastajale su u periodu od 2018. pa do ove godine.

Tematski i stilski grafike su različite i teško ih je žanrovski odrediti. Od dadaizma / nadrealizma pa do apstrakcije i geometrije bave se modernim (i poslovnim) čovekom koji se suočava, kako sa svojim urbanim okruženjem, tako i sa svojim arhetipima, mitskim stvorenjima, snovima, uspesima i padovima. Preko moderne poslovne ikonografije, opterećen brojkama upada u iluzije (mahom sopstvene), te posredstvom čudesne prirode svoga bića biva uvučen u sukobe svih ovih vizuelnih i životnih aspekata. Autor uvodi elemente dizajna i slikarstva na jednu novu pozornicu u čijoj osnovi stoji digitalni kolaž. Ovo mu sredstvo omogućava ekspresionistički izraz u savremenoj tehnici, i brzu komunikaciju sa publikom, u skladu sa vremenom u kome živimo.

Marko Marinković (1980) je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti, na Odseku za grafički dizajn 2005. Još za vreme školovanja uključuje se u rad sa klijentima i dizajnerskim projektima, a istovremeno se udaljava od slobodnog stvaralaštva i slikarskih tehnika. Od 2017. počinje da eksperimentiše i da se bavi istraživanjem likovnog izraza kroz digitalne medije. Na zadatku da spoji nespojivo, ovo je njegova druga samostalna izložba, a prva likovno-grafička.

10. godina Filmstreet-a!

Zato što verujemo da život čine male stvari, zato što verujemo da je bez kulture nemoguće živeti, zato što verujemo da magija postoji.

Zato, Filmstreet i ove godine izlazi na ulice Beograda!

Ove godine Filmstreet će po prvi put imati ograničen broj mesta, bićemo fizički udaljeni ali će nas filmska umetnost ujediniti!

Novo putovanje počinjemo u petak, 11. septembra na našem omiljenom mestu, u Studentskom parku kao i uvek od 20.30h!

Vidimo se! Više od bioskopa!

Drugi festival angažovanog etnografskog filma „Vizantrop“

Drugi festival angažovanog etnografskog filma „Vizantrop“ od 16 do 20. septembra u UK Stari grad

Ustanova kulture „Stari grad“ u Beogradu, ponovo će biti domaćin festivala angažovanog, etnografskog filma „Vizantrop“, koji će se održati od 16. do 19. septembra. Na festivalu će biti prikazana najnovija ostvarenja svetske i domaće produkcije, ne starija od četiri godine.

Selekciona komisija festivala angažovanog etnografskog filma „Vizantrop“ pogledala je 105 filmova iz više od 40 zemalja.

Program četvorodnevnog festivala možete pogledati na sajtu Vizantropa, takođe više informacija o samim filmovima, kao i drugim događajima vezano za festival, objavljivaće na fejsbuk stranici “Vizantrop”

Odlučeno je da se na festivalu prikaže 36 filmova, koji su raspoređeni u četiri kategorije: „Jednakost i zajedništvo“, „Nematerijalno kulturno nasleđe“, „Studentski film“ i „Ekologija i socijalni aktivizam “.

Kategorije koje podrazumevaju nagrade su „Jednakost i zajedništvo“ i „Studentski film“.

U žiriju festivala za kategoriju „Jednakost i zajedništvo“ su dr Ana Banić (etnolog i antropolog), Ivana Todorović (dokumentaristkinja) i Petar Veljačić (vizuelni antropolog).

Članovi žirija za kategoriju „Studentski film“ su Mikloš Barna-Lipkovski (dokumentarista i novinar), Emilija Bošković (etnološkinja i antropološkinja) i Marija Mrkić (etnološkinja i antropološkinja).

Projekcija filma "Sumrak u Bečkom haustoru"

Od 09-12. septembra u 20h u bioskopu Dragan Gaga Nikolić, projekcija filma "Sumrak u Bečkom Haustoru" reditelja Mladena Đorđevića

SUMRAK U BEČKOM HAUSTORU

Internacionalni naziv: Vienna Hallways Režija:Mladen Đorđević; Scenario:Mladen Đorđević; Žanr: dokumentarni Trajanje:110’ Jezik: srpski; Zemlja porekla:Srbija

Uloge: Darko Markov, Milenko Radosavljević. Goran Pavlović, Vladica Milosavljević

Nizom kulturnih manifestacija grad Beč obeležava pedeset godina od dolaska gastarbajtera iz socijalističke Jugoslavije u Austriju. Austriji je bila potrebna radna snaga, pa je ugovorom dogovoren prijem velikog broja radnika iz SFRJ. U isto vreme nova vlast, u skladu sa politikom povećanja poreza i smanjenjem socijalnih davanja, uvodi nove poreze taksistima. Nameti su veliki, te je mnogim taksistima budućnost ugrožena. Ovo naručito pogađa ljude sa Balkana, pošto veliki broj njih živi od taksija. Sa tim problemom se suočavaju pisac Darko Markov i dvojica taksista Milenko i Goran. Njih trojicu na različite načine povezuje vračara Vladica iz istočne Srbije. Iza raskošnih bečkih fasada krije se svet autsajdera i očajnika o kojima Markov pravi predsta

Cena karte: 300 din

Više informacija na telefon 011 / 41 42 163

Tribina "Pravo na slobodu mišljenja"

Snimak tribine Pravo na slobodu mišljenja povodom knjige priča domaćih autora, inspirisanih Pekićevim stvaralaštvom PRE VREMENA ČUDA (uredio Vule Žurić, Laguna, 2020) premijerno će biti prikazana na FB UK Stari grad u sredu, 19. avgusta u 20 časova.

Povodom devedesete godišnjice rođenja Borislava Pekića, pisca koji se beskompromisno borio za pravo na slobodu mišljenja, govoriće Filip David (o londonskim danima Pekića) Mihajlo Pantić ( autor priče Pre vremena čuda, prema kojoj je nazvana antologija) i Filip Čolović ( autor priče inspirisane ’’Godinama koje su pojeli skakavci’’)

Moderira: Katarina Lazić, urednica književnog programa UK Stari grad.

Filip David (Kragujevac,1940) književnik, dramaturg, prof.na FDU, dobitnik NIN-ove nagrade 2014.godine

Mihajlo Pantić (Beograd,1957)prozni pisac,kritičar,esejista,prof.Beogradskog univerziteta

Filip Čolović (Beograd,1978) filmski i tv reditelj, scenarista, pisac

Grupna izložba likovnih umetnika "Ljubav prema domovini"

Otvaranje 21. juna 2020. u 20h

Ljubav prema domovini je pojava o kojoj se ne govori tako često javno, nego se pominje samo u posebnim trenucima života. To je tema koja nije za svakodnevnu upotrebu, već osećanje koje postoji kao trajna pojava.

Izložba pod nazivom Ljubav prema domovini ima za cilj da odgovori prvenstveno na pitanja: Kako savremeni umetnici u svom radu definišu pojam domovine? Da li se taj odnos promenio u odnosu na ranije definicije i shvatanje ljubavi prema domovini? Da li je danas domovina u eteričnom centru drugačijeg i kakvog stanja ljubavi? U vremenu kada se teži ka brisanju granica među državama i stvaranju slobodnog kretanja ljudi kroz Evropu, menja se i odnos prema domovini, osećaj pripadnosti jednoj, određenoj grupi ljudi. Da li se ljubav prema domovini promenila u skladu sa svim ovim promenama koje se odigravaju oko nas?

Na izložbi će biti predstavljeni radovi sledećih autora: Gabriela Vasić, Srđan Veljović, Vuk Vučković, Ivana Dragutinović, Ivana Jakšić, Jelena Jelača, Branimir Karanović, Dragana Knežević, Vladimir Lalić, Jelena Manić, Đile Marković, Maja Milovanović, Nebojša Milošević, Vladimir Mojsilović, Miško Pavlović, Aleksandar Pantić, Vojislav Radovanović, Simonida Rajčević, Natalija Simeonović, Milorad Stajčić, Uroš Stojiljković, Miloš Filipović, Nikola Džafo, Vladislav Šćepanović...

Vladimir Mojisilović će na otvaranju održati svoj performans.

Autor izložbe Katarina Stanković Bjegović; koordinator Danijela Rančić.

Izložbu će otvoriti istoričar Dejan Ristić.

Tribina "Sloboda nezavisnih izdavača u doba korona virusa"

Tribina ’’Sloboda nezavisnih izdavača u doba korona virusa’’ biće održana u sredu, 17. juna od 19 časova, u glavnom holu UK Stari grad, na kojoj učestvuju: Zoran Hamović, glavni urednik i direktor beogradske izdavačke kuće ’’Clio’’, Gojko Božović, pesnik, esejista, glavni urednik beogradskog ’’Arhipelaga’’, Bora Babić, direktorka, glavna urednica ’’Akademske knjige’’ iz Novog Sada i čelnica Fondacije ’’Aleksandar Tišma’’, Jasna Novakov Sibinović , izvršna urednica beogradske ’’Geopoetike’’, Mirko Demić , književnik i bibliotekar iz Kragujevca, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice književnog programa UK Stari grad.

Učesnici tribine govoriće o radu izdavača u uslovima razorenog tržišta knjiga, tokom vladavine straha od drugog talasa zaraze korona virusom i mogućnostima učešća na predstojećem jesenjem Međunarodnom sajmu knjiga.

Izložba fotografija "Ain't no... but sunshine" Vladan Aleksić

Utorak, 16. jun u 20h u UK Stari grad otvaranje izložbe fotografija projekta „Ain’t no... but sunshine“ čiji je autor Vladan Aleksić.

Ime projekta izvedeno je od naziva pesme „Ain't no sunshine”, s tim da je ovde sunčeva svetlost jedino što je preostalo. Već od prvog dana vanrednog stanja u Srbiji autor je krenuo da šeta gradom s fotoaparatom i pravi beleške naizgled praznih ulica. Naglasak je na „naizgled“, jer nije imao dozvolu da se kreće za vreme policijskog časa te su sirove fotografije nastale tokom dana, sa ulicama koje su i dalje bile pune saobraćaja i pešaka.

Efekat praznine je postigao time što je za svaku scenu pravio nekoliko desetina fotografija identičnog kadra, koje je posle preklapao i uzimao iz svake po neki prazan segment, uklapajući ih time u finalni kolaž praznina koji izgleda kao da nikoga nije bilo na ulici. No, ne baš sasvim nikoga – autoru je bio potreban svedok toga kako bi Beograd izgledao da je ovo što nam se desilo otišlo do krajnjih granica te da više nije bilo ljudi na planeti, što stvara scene kao iz Pixarevog animiranog filma „Wall-E“, te je u svakom kadru bila i figurica istoimenog robotića, a i ton fotografija je isti kao u scenama crtaća dok on luta napuštenom Zemljom...

Čitav projekat je proizveo tridesetak fotografija i izazvao veliku pažnju u kulturnim krugovima, objavljivan je na svim relevantnim kulturnim portalima kao što su PULSE, Urban bug, National Geographic Serbia, SEEcult, NOIZZ, RTS... Fotografije možete pogledati na stranicama autorovog profila na društvenim mrežama:

https://www.facebook.com/svetloslikar/

https://www.instagram.com/svetloslikar/

Izložba slika "Horizont stvarnosti svetlost" Sanje Klisarić

Sanja Klisarić (1982) rođena u Beogradu dr političkih nauka, filolog, književnica i slikarka u petak 12. Juna 2020. u UK Stari grad, Kapetan Mišina 6a u 19h održava svoju novu samostalnu izložbu na kojoj su prikazane slike unikatne tehnike urađene na platnu.

Multiznačnost i neprekidnost razvoja forme, oblika, boje i toka likovne misli prikazala je i sada Sanja Klisarić specifičnim fenomenom rada po kom je poznata. Njen bioluminiscentni likovni izraz je manifestacija svojevrsne individualne sposobnosti vladanja bojama, tonovima i formom umetničkog prikraza koji je manifestovan pored svoje slojevite višeznačnosti kao manevar likovnog umetnika čije slike svelte u mraku otkrivajući drugačiju umetničku prikazu od one koja se vidi na svetlu. Bioluminiscentnim fenomenom Sanja Klisarić se izdvaja u umetnosti kao jedini likovni stvaralac na svetu koji je postigao ovu vrstu likovnog izraza ikada.

Diplomska izložba slika studenata Fakulteta primenjenih umetnosti "Plod susreta"

FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU - odsek slikarstvo

Diplomska izložba slika studenata Fakulteta primenjenih umetnosti "PLOD SUSRETA" - Odsek slikarstvo - klasa profesora Miroslava Lazovića

Mlade umetnike, koji upravo kucaju na vrata polivalentnog i pluralističkog hrama umetnosti, intrigiraju i opterećuju krucijalna pitanja i dileme koje takoreći sudbinski određuju njihov status i misiju u društvu: u situaciji naše zakasnele i vrlo problematične političke tranzicije iz socijalizma u neoliberalni kapitalizam, kada se kod nas, naprimer, kontinuirano smanjuju izdvajanja iz državnog budžeta za kulturu, uprkos činjenici da kultura i umetnost određuju duhovne i fizionomske karakteristike jedne nacije.

Mnoge implikacije koje iz toga proističu mogu se donekle prepoznati i iščitati i iz radova studenata, koji se po prvi put javno predstavljaju na ovoj izložbi u UK "Stari grad", uprkos svemu, energičnih i talentovanih budućih umetnika, sada studenata diplomaca slikarstva Fakulteta primenjenih umetnosti.