Zagonetka revolucije – predstava DAH Teatra

Godina koja se polako završava, u kojoj se obeležava sto godina od završetka prvog svetskog rata, uokvirena je godinom kad se obeležavala stogodišnjica sovjetske revolucije i godinom kada će se obeležavati sto godina od revolucije u Nemačkoj, ali i sto godina od ubistva Roze Luksemburg. Roza Luksemburg- „Crvena Roza”- je i dalje inspiracija na pobunu, u dobu gde je pobuna, protiv svega što je nečovečno , nasilno i izrabljivački, nevidljiva. Ona nam i dalje postavlja pitanje: gde je pobuna, da li je moguća?

U jednoj drugoj realnosti, koju kreira ova predstava , ova revolucionarka se sreće sa drugim revolucionarima i pesnicima! Četiri revolucionara- Ulrike Majnhof, pripadnica Frakcije crvenih brigada, Kamilo Sjenfuegos, Kastrov saborac i Fanji Kaplan, atentatorka na Lenjina, kao i pesnici Harms i Majakovski se šetaju kroz vreme i pričaju jedni sa drugima i sa nama, “sa one strane”. Njihovi duhovi još uvek dišu iza naših leđa Šta nam to oni poručuju danas? “Šta je sve dozvoljeno kako bi se osvojila vlast i sačuvala revolucija? Koliko daleko ona može da ide da bi sačuvala svoje vrednosti?”

Svim čulima u Maroko

Iskusite Maroko kroz svih pet čula! Aleksandra Trbic i Jasmina Matić, vodiće vas na putovanje u Maroko kroz muziku, miris i ukus. Gospodin Muhamed Harmuš, pokazaće nam kako se pravi tradicionalni marokanski čaj, a zatim će i neki od vas dobiti priliku da se u tome oprobaju! Naučićemo nešto više o marokanskoj muzici i instrumentima, a onda ćemo otići na putovanje kroz mirise marokanskih začina i hrane. U sklopu ove radionice, očekuje vas i radionica crtanja kanom, igranje tavle, a imaćemo i pravi mali marokanski suk, na kome će biti izloženi tradicionalni, originalni, ručno rađeni predmeti iz Maroka!

Radionica će biti održana 20. februara od 18h do 20h u UK Stari grad.

U saradnji sa KZM Stari grad (Kancelarija za mlade Stari grad), Udruženjem srpsko-marokanskog prijateljstva (Udruženje srpsko-marokanskog prijateljstva), Ambasadom Kraljevine Maroko u Beogradu (Embassy of the Kingdom of Morocco in Belgrade).

Dokumentarni film "Ona ja i nas dvoje" Bojana Bojića

“Ona, ja i nas dvoje“ dokumentarni je film koji nam govori o odnosu oca i deteta s posebnim potrebama. Vikendom i povremenim celodnevnim druženjima Korina i Bojan grade intiman odnos pun svakodnevnih izazova, nepoznanica, ali i predivnih trenutaka ispunjenih jednostavnošću i neiskvarenom vrstom ljubavi. Njega deteta koje ne hoda i ne govori ponekad se svodi na ispunjavanje svakodnevnih potreba, no ponekad zahteva specifičan angažman koji nadilazi svakodnevne roditeljske dužnosti. Film prikazuje na koji se način otac nosi s problemima vezanima uz spavanje i potrebom za neprekidnom pažnjom, tko mu pomaže te kakav je odnos prijatelja i obitelji prema teškoj životnoj situaciji. Upoznaje nas s posebnom vrstom ljubavi i srećom koja je prisutna unatoč izazovima. Postavlja se pitanje koliko je društvo mentalno i emotivno spremno prihvatiti i uključiti djecu s posebnim potrebama u zajednicu? Dirljiva priča za cilj ima ohrabriti i podržati roditelje s posebnom djecom i pružiti im nadu za nošenje u najtežim trenucima. Jer iza svega ostaje samo ljubav, toplina, pažnja, snaga i vera.

Monodrama "Laura, molim te"

Monodrama – Laura, molim te

Monodrama je smeštena u današnje vreme digitalnog otuđenja i ogromne samoće…Osim glavnog lika (kojeg igra NIKOLA RAKOČEVIĆ) koji je objekat eksperimenta i koji prolazi kroz unutrašnje sukobe svesti, strasti, razuma, i zanesenosti Laurom, veoma važnu ulogu u eksperimentu ima i veliki video bim, jer ekrani su nam danas najvažniji… i naravno, lažni profil Sajsi MC u ulozi – nedostižne Facebook Laure. Dramsko – muzički, svojevrsni scenski eksperiment LAURA, MOLIM TE je inspirisan Frančeskom Petrarkom i njegovim Kanconijerom i sproveden u savremenim laboratorijskim uslovima da dodjemo do saznanja:

Kako danas, posle sedamsto godina, izgleda lirski subjekt?
Kakav je on?
I kakva je Laura?
I šta je sa ljubavlju danas?

Pozorišna trupa LAURA 2000 je drugo agregatno stanje producentskog dvojca LAURA 2000 ( Milan Mrđa i Slobodan Đuričić
Prošle godine realizovali su i davnašnji san – predstavu, monodramu LAURA, MOLIM TE po sopstvenom konceptu, tekstu i muzici sa jednim od naših najboljih mladih glumaca Nikolom Rakočevićem u glavnoj ulozi.

Koncept, tekst, muzika: Laura 2000 (Milan Mrđa, Slobodan Boban Đuričić); Režija: Autorski tim Laura 2000 (Nikola Rakočević, Milan Mrđa, Slobodan Boban Đuričić); Animacija: Boris Eftovski; Scenografija: Valentina Popržahttps://www.facebook.com/lauramolimte/https://www.instagram.com/laura_molim_te

Cena karte je 500 din.

Dobitnik i izdavač 66. NIN-ove nagrade

Saša Ilić, dobitnik 66. NIN-ove književne nagrade za Pas i kontrabas i Milenko Bodirogić, čiji je roman Po šumama i gorama, bio u finalu za ovogodišnje NIN-ovo priznanje, predstaviće svoje romane u sredu, 12. februara, od 19 časova u UK Stari grad. O ovim knjigama, tokom večeri, govoriće Marija Nenezić, članica NIN-ovog žirija, koja je glasala za Ilićev rukopis i Ivan Milenković, član NIN-ovog žirija, koji je dao glas "Po šumama i gorama". Ilić i Bodirogić, jedan drugom, uredili su knjige, izdavač novosadski "Orfelin", edicija Noć republike.

'Don't play what's there. Play what's not there' Milesa Davisa, prva je rečenica "Psa i kontrabasa". "Po šumama i gorama" počinje konstatacijom iz knjige sećanja Oskara Danona, pisanoj 2003. godine u Baški, na Krku, da "Sarajevo nije više ono moje, ni Beograd, ni Zagreb..."

Saša Ilić (rođen u Jagodini, 1972) Diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Jedan od pokretača i urednika književnog podlistka Beton, u dnevnom listu Danas (2006-2013). Sa Alidom Bremer pokrenuo Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku. Jedan od urednika Međunarodnog književnog festivala Polip u Prištini. Kolumnista Peščanika i ELita.

Objavio knjige priča: Predosećanje građanskog rata, Dušanovac. pošta, Lov na ježeve i dva romana: Berlinsko okno (2005) i Pad Kolumbije (2015)

Izložba karikatura "Sloboda misli" Slobodan Trifković

Izložba karikatura "SLOBODA MISLI" , autora Slobodana Trifkovića predstavlja sveobuhvatno razmišljanje o čoveku i njegovom položaju u društvu. Njegovi radovi su najčešće bili inspirisani političkim dešavanjima u zemlji i svetu.

Slobodan Trifković rođen je 1948. godine u Bijeljini. Karikaturom se bavio od srednje škole, imao je dve samostalne izložbe i više kolektivnih na kojim je osvajao nagrade. Završio je prirodno matematički fakultet. Do penzije je radio u Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu kao načelnik informacionih sistema. Preminuo je u Beogradu 2019. godine.

Predstava za decu "Tvrdoglavo slonče"

Tvrdoglavo slonče
Subota, 8. februar u 12h

TVRDOGLAVO SLONČE je prva pozorišna predstava Putujućeg pozorišta „Vesela Tipčurina“.

🐘 Ovo je priča o nesigurnosti, identitetu, suočavanju sa neprihvatanjem, procesu odrastanja, o prihvatanju sebe i drugih.
Autori priče, koja je nastala po motivima istoimene afričke narodne priče za decu, su Nemanja Jokić i Nikola Rakočević. Uz pomoć kofera za čuvanje i pričanje priča,njih dvojica će na sceni, glumačkim ali i drugim različitim sredstvima kao što su dvodimenzionalne lutke, par točkova, šrafova i raznih mehanizama, publici ispričati priču o tvrdoglavom slončetu koje želi da bude neko drugi. Pričajući priču kroz likove životnja, autori koriste drvo, metal, različite teksture, boje... sve to uz zvuke džungle. 🐒

AUTORSKA EKIPA
Režija: Nemanja Jokić, Nikola Rakočević, Iva Ćirić
Scenografija i lutke: Iva Ćirić
Igraju: Nikola Rakočević i Nemanja Jokić
Izrada scenografije i tehnička podrška: Zoran Jakšić
Dizajn zvuka i muzika (originalna, izbor i aranžmani): Slobodan Đuričić
Produkcija: Putujuće pozorište VESELA TIPČURINA

Cena ulaznice je 500 din.
Karte se mogu kupiti svakim radnim danom od 10-21h u UK Stari grad
Predstava je za uzrast dece od 5 do 9 godina.

Nedelja Norveške kulture

Skandinavski kutak u saradnji sa ambasadom Kraljevine Norveške u Beogradu i izdavačkom kućom Dereta organizuje manifestaciju „The Great Norwegian Landscape“ – nedelju norveške kulture, koja će se održati u UK Stari grad od 3. do 7. februara 2020.

Posetioci ovog dešavanja moći će da nauče osnove švedskog i norveškog jezika na besplatnim kursevima u ponedeljak, utorak i sredu 3, 4. i 5. februara, u bioskopskoj sali UK Stari grad u terminima od 18:00 i 19:30h. Manifestaciju će 6. februara u 18:30, svečano otvoriti gospodin Vuk Saletović, direktor UK Stari grad i Milica Nikolić, direktorka Skandinavskog kutka, a potom sledi književno veče posvećeno velikanima norveške književnosti – Tarjeju Vesosu i Jensu Bjernebueu. Na promociji govore: Aleksandar Šurbatović, urednik izdanja i književni kritičar; Miroljub Stojanović, filmski i književni teoretičar i kritičar; Radoš Kosović, prevodilac; Moderatorka: Ružica Radulović, Skandinavski kutak

Autori Tarjej Vesos i Jens Bjernebue se ubrajaju u moderne klasike norveške književnosti pedesetih i šezdesetih. Iako se uzimaju za nacionalno blago Norveške, ovi književnici su doskora bili malo poznati našoj čitalačkoj publici, koja je morala da čeka više od pola veka kako bi se upoznala sa Vesosovim remek-delima Ptice i Ledeni dvorac (prevod Ratke Krsmanović Isailović), kao i maestralnom Bjernebueovom trilogijom Istorija bestijalnosti, koju čine romani Trenutak slobode (prevod Ratke Krsmanović Isailović), Barutana i Tišina (oba naslova u prevodu Radoša Kosovića). Prevodi ovih klasika izdavačke kuće Dereta, predstavljaju veliki i značajan poduhvat za stvaranje jedne celovitije slike norveškog kulturnog pejzaža.

U petak 7. februara, posetioci će od 18:00 moći da pogledaju savremene kratke norveške filmove, a od 19:30 prvi samijski autorski film Pathfinder iz 1987, zasnovan na legendi iz XXII veka, koji je nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku 1988. godine.

Predstava za decu "Božićna priča" po Čarlsu Dikensu

“Božićna priča“ u produkciji „Tri groša“ je lutkarsko-igrana predstava koja kombinuje različite tehnike. Tekstualni predložak je čuvena priča Čarlsa Dikensa u savremenoj dramatizacija Luke Kurjačkog. Tekst kombinuje naraciju kroz stih, dramski dijalog i neme scene, koje su postavka za tri različite tehnike, dominantne u izrazu predstave: živog glumca na sceni, lutke i grafoskop animaciju. Likovi na neobične načine vode publiku na put kroz svetove živih i mrtvih, i u prošlost, sadašnjost i budućnost. „Božićna priča“ Čarlsa Dikensa predstavlja možda i najveći među klasicima književnosti za decu. Dikens je napisao ovo delo posle posete jednom londonskom sirotištu, duboko potresen uslovima u kojima su tamošnja deca živela. Priča je pohvala velikodušnosti, oštra kritika ne samo škrtosti, već i izrabljivačkog odnosa prema zaposlenima i akumulacije novca na račun ovog izrabljivanja. Zastupanje stanovišta da bi i najtvrđi tvrdica mogao da se promeni kada bi na neposredan način spoznao strašne posledice svog delovanja – sve su ovo teme koje danas više nego ikad dobijaju na važnosti. Vrednosti koje klasici književnosti zastupaju predstavljaju temelje ljudskih vrednosti i savremenog društva koje se, nažalost, neretko podrazumevaju, a samim tim i preskaču u vaspitno-obrazovnom sistemu. Većina klasika književnosti pruža i mogućnosti za kreativni pristup scenskom izrazu, budući da su njihovi sižei poznati, a teme koje tretiraju sveprisutne su u odgoju čovečanstva.

Autorski tim: Dramatizacija i adaptacija – Luka Kurjački; Igraju – Maja Nikolić, Vladimir Tešović i Miloš Lalović; Muzika – Ljubica Damčević; Kostim – Ivana Stanković; Pop ap elementi – Dragana Pilipović; Kreacija lutaka, scenografija i art direkcija – Sandra Nikač; Režija – Marija Barna Lipkovski i Ana Popović; Tehnička podrška – KC Reks i Magacin u Kraljevića Marka; Produkcija – Tri groša i UK Stari grad

Promocija knjige eseja "Jesmo li čudovišta" Filipa Davida

Promocija knjige eseja ’’Jesmo li čudovišta’’ (Službeni glasnik, 2019) Filipa Davida, književnika, dramaturga i dobitnika NIN-ove nagrade, održaće se u četvrtak, 30. januara 2020. od 18 časova u UK Stari grad, Teatar, prvi sprat.

Osim autora, o ovoj nedavno objavljenoj knjizi govoriće:  Svetislav Basara, urednik  izdanja, književnik, kolumnista, dobitnik NIN-ove nagrade  i Dušan Petričić,  grafičar, ilustrator i karikaturista, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice književno-tribinskog  programa u UK Stari grad.

Pišući o populizmu savremenog društva u ’’ogledalu’’ devedesetih godina XX veka i jevrejskim temama, Filip David je prvo poglavlje eseja ’’Jesmo li čudovišta’’ naslovio  prema maksimi italijanskog pisca Prima Levija, koji je preživeo Aušvic, iskušenja italijanskog i nemačkog fašizma, a zatim tragično završio život:

’’Uvek će biti pokvarenih svinja. Čudovišta su oni koji stoje i gledaju’’...

’’Iz tog stravičnog iskustva rušilačkih utopija, činilo se, dobijen je jednom zauvek važan nauk: zlo treba prepoznati  na vreme i suprotstaviti mu se, jer inače, kasnije, kada uzme maha, cena njegovog zaustavljanja postaje ogromna i zastašujuća. Pouka je, takođe, da nevinih nema; oni koji su uvereni da su po strani od svega, brzo su se, i ne shvatajući to, pretvarali u saučesnike i direktne krivce.

Ali, očevidno, od istorije se naučilo malo, ili nimalo.