Амбасада Португала, у сарадњи са издавачком кућом Чигоја штампа и УК Пароброд, организује од 5. фебруара до 7. фебруара програм поводом обележавања стогодишњице рођења великог португалског писца Жозеа Кардоза Пиреша.

Жозе Кардозо Пиреш (José Cardoso Pires, 1925–1998) био је један од најзначајнијих португалских књижевника 20. века. У својим романима, приповеткама и есејима бавио се темама моћи, репресије, идентитета и друштвених промена у Португалу, нарочито током периода диктатуре. Његов књижевни стил одликују прецизан језик, иронија и снажан критички однос према политичкој и друштвеној стварности.

Међу његовим најпознатијим делима налазе се романи „Делфин“ и „Балада са псеће плаже“, а значајно место у његовом опусу заузима и аутобиографска књига „De profundis, valsa lenta“, у којој пише о искуству можданог удара и губитка говора.

Четвртак, 05. фебруар, 19.00

Представљање књиге "Његова екселенција Диносаурус" 

Издавач: Чигоја штампа
Превод: др Анамарија Мариновић

Сатирични роман „Његова екселенција Диносаурус“ једно је од најбриткијих и најдуховитијих дела португалске књижевности 20. века. Кроз алегоријску причу о свемоћном, остарелом владару - „диносаурусу“ који одбија да оде у историју - Жозе Кардозо Пиреш исписује оштру критику ауторитарне власти, политичке стагнације и друштва заробљеног страхом и послушношћу.

Занимљиво је да књига није била цензурисана, иако је објављена 1972. године, у време диктатуре. Разлог је помало ироничан: током дебате у Народној скупштини, један тадашњи режимски политичар поменуо је књигу као доказ „слободе штампе“, па цензура практично није имала основе да је уклони.

Данас се ово дело чита као универзална и изненађујуће актуелна прича о моћи, манипулацији и илузији вечности власти. Спој ироније, гротеске и луцидног хумора, уз упечатљиве илустрације Жоаа Абела Манте, чини ово дело истовремено забавним и провокативним.

Исте вечери, 05. фебруара, почиње и циклус филмова посвећен Жозеу Кардозу Пирешу, који обухвата остварења инспирисана његовим делима и животом. Сваке вечери од 20 часова, уз слободан улаз и титлове на српском језику, публика ће моћи да ужива у савременим адаптацијама романа „Јастог“ и „Делфин“, као и у филму „Беле сенке“, који доноси интерпретацију аутобиографског догађаја — пишчевог опоравка након можданог удара и делимичног губитка говора.

Промоција дебитантског романа перформанса са вишеслојном амбицијом  ''О чему је реч?'' Уроша Ђурковића, објављеног у оквиру најаве великог јубилеја ''Два века Матице српске'', у едицији Прва књига Матице српске, одржаће се у петак, 30. јануара од 18 часова у Пароброду.

Осим аутора о овој минијатурној слагалици, у којој се између осталог, разматрају могућности али и услови приповедања, говориће: Бојан Савић Остојић, књижевник и преводилац, Миња Томић, истаживачица приправница београдског Института за књижевност и уметност, уз модерацију Катарине Лазић, уреднице књижевног програма  у Пароброду.

Сваки примерак књиге ''О чему је реч?'' је нумерисан, а цео наратив састоји се укупно од 332 експерименталних фрагмената, који се односе на реч, подједнако и као на звук и на знак.

Урош Ђурковић, рођен 1995. у Београду је истраживач сарадник Института за српску културу Приштина-Лепосавић. Добитник награде '''Доситејево златно перо'' за 2024. годину и награде за најбољу књижевну критику на фестивалу Bookstan у Сарајеву 2025. Утемељивач Школе екопоетике у КЦБ и листа ''Лист'', уз подршку Пољског института у Београду. Тренутно ради на докторској дисертацији о екокритичком читању књижевног дела Растка Петровића.

Промоција збирке прича “Услојавање“, као и поеме „(Не) мирни дани на Алфами“ Саше Андрејевића, у издању „Нове нове ПОЕТИКЕ“ (Београд, 2025), одржаће се у понедељак, 26. јануара од 19ч у УК Пароброд.

Разговор води Драгана Бечејски са аутором и гостима.

Постоје писци који стрпљиво граде светове, нудећи нам чврсто тло под ногама, и они који те светове систематски разграђују, приморавајући нас да преиспитамо оно што смо мислили да знамо.

Саша Андрејевић, у својој збирци прича Услојавање (2025), чини обоје истовремено. Он нас уводи у лавиринт са двосмисленом поруком која нас оставља у недоумици: да ли смо заробљени без наде за излазом, или је решење управо на месту које делује као коначна пропаст – у самом средишту рушевина. Да бисмо у потпуности разумели дубину и зрелост овог дела, неопходно је осврнути се на књижевну путању коју је аутор прешао у својим претходним остварењима. Тај пут започиње лирском сетом поеме (Не) мирни дани на Алфами (2025), где се кроз обраћање одсутној љубави гради архетипски лик осамљеног путника, морнара и сањара, чији је унутрашњи свет саткан од носталгије и сећања „јачег од кише”. Тај емотивни, исповедни слој затим бива суочен са интелектуалним резом у збирци Раслојавање (2024), где аутор напушта лирски израз и окреће се оштријем, циничнијем и често апсурдном филозофском пропитивању. Централна тема постаје распад – идентитета, језика, морала и саме стварности, а увођењем метанаративног оквира о Постулаторима, фиктивном тајном друштву, поставља се темељ за сложену књижевну игру која свој пуни израз добија управо у збирци Услојавање (2025).

Саша (Владислав) Андрејевић (Београд, 1963) дипломирани је инжењер архитектуре којом се активно бави цео живот. Почетком деведесетих година одлази у Лисабон, Португал, где се уз архитектуру бави и цртањем стрипова, сликањем и писањем. Поред Португала, живи и ради у Бразилу и Габону. По повратку у Београд, 2009. први пут објављује неколико приповедака у 91. броју часописа „Свеске” а 2010. године објављује збирку прича „Концерт за фадо и гитару” у издању Трећег трга. Тренутно живи и ради у Београду.