“Božićna priča“ u produkciji „Tri groša“ je lutkarsko-igrana predstava koja kombinuje različite tehnike. Tekstualni predložak je čuvena priča Čarlsa Dikensa u savremenoj dramatizacija Luke Kurjačkog. Tekst kombinuje naraciju kroz stih, dramski dijalog i neme scene, koje su postavka za tri različite tehnike, dominantne u izrazu predstave: živog glumca na sceni, lutke i grafoskop animaciju. Likovi na neobične načine vode publiku na put kroz svetove živih i mrtvih, i u prošlost, sadašnjost i budućnost. „Božićna priča“ Čarlsa Dikensa predstavlja možda i najveći među klasicima književnosti za decu. Dikens je napisao ovo delo posle posete jednom londonskom sirotištu, duboko potresen uslovima u kojima su tamošnja deca živela. Priča je pohvala velikodušnosti, oštra kritika ne samo škrtosti, već i izrabljivačkog odnosa prema zaposlenima i akumulacije novca na račun ovog izrabljivanja. Zastupanje stanovišta da bi i najtvrđi tvrdica mogao da se promeni kada bi na neposredan način spoznao strašne posledice svog delovanja – sve su ovo teme koje danas više nego ikad dobijaju na važnosti. Vrednosti koje klasici književnosti zastupaju predstavljaju temelje ljudskih vrednosti i savremenog društva koje se, nažalost, neretko podrazumevaju, a samim tim i preskaču u vaspitno-obrazovnom sistemu. Većina klasika književnosti pruža i mogućnosti za kreativni pristup scenskom izrazu, budući da su njihovi sižei poznati, a teme koje tretiraju sveprisutne su u odgoju čovečanstva.

Autorski tim: Dramatizacija i adaptacija – Luka Kurjački; Igraju – Maja Nikolić, Vladimir Tešović i Miloš Lalović; Muzika – Ljubica Damčević; Kostim – Ivana Stanković; Pop ap elementi – Dragana Pilipović; Kreacija lutaka, scenografija i art direkcija – Sandra Nikač; Režija – Marija Barna Lipkovski i Ana Popović; Tehnička podrška – KC Reks i Magacin u Kraljevića Marka; Produkcija – Tri groša i UK Stari grad

Monodrama – Laura, molim te

Monodrama je smeštena u današnje vreme digitalnog otuđenja i ogromne samoće…Osim glavnog lika (kojeg igra NIKOLA RAKOČEVIĆ) koji je objekat eksperimenta i koji prolazi kroz unutrašnje sukobe svesti, strasti, razuma, i zanesenosti Laurom, veoma važnu ulogu u eksperimentu ima i veliki video bim, jer ekrani su nam danas najvažniji… i naravno, lažni profil Sajsi MC u ulozi – nedostižne Facebook Laure. Dramsko – muzički, svojevrsni scenski eksperiment LAURA, MOLIM TE je inspirisan Frančeskom Petrarkom i njegovim Kanconijerom i sproveden u savremenim laboratorijskim uslovima da dodjemo do saznanja:

Kako danas, posle sedamsto godina, izgleda lirski subjekt?
Kakav je on?
I kakva je Laura?
I šta je sa ljubavlju danas?

Pozorišna trupa LAURA 2000 je drugo agregatno stanje producentskog dvojca LAURA 2000 ( Milan Mrđa i Slobodan Đuričić
Prošle godine realizovali su i davnašnji san – predstavu, monodramu LAURA, MOLIM TE po sopstvenom konceptu, tekstu i muzici sa jednim od naših najboljih mladih glumaca Nikolom Rakočevićem u glavnoj ulozi.

Koncept, tekst, muzika: Laura 2000 (Milan Mrđa, Slobodan Boban Đuričić); Režija: Autorski tim Laura 2000 (Nikola Rakočević, Milan Mrđa, Slobodan Boban Đuričić); Animacija: Boris Eftovski; Scenografija: Valentina Popržahttps://www.facebook.com/lauramolimte/https://www.instagram.com/laura_molim_te

Cena karte je 500 din.

Godina koja se polako završava, u kojoj se obeležava sto godina od završetka prvog svetskog rata, uokvirena je godinom kad se obeležavala stogodišnjica sovjetske revolucije i godinom kada će se obeležavati sto godina od revolucije u Nemačkoj, ali i sto godina od ubistva Roze Luksemburg. Roza Luksemburg- „Crvena Roza”- je i dalje inspiracija na pobunu, u dobu gde je pobuna, protiv svega što je nečovečno , nasilno i izrabljivački, nevidljiva. Ona nam i dalje postavlja pitanje: gde je pobuna, da li je moguća?

U jednoj drugoj realnosti, koju kreira ova predstava , ova revolucionarka se sreće sa drugim revolucionarima i pesnicima! Četiri revolucionara- Ulrike Majnhof, pripadnica Frakcije crvenih brigada, Kamilo Sjenfuegos, Kastrov saborac i Fanji Kaplan, atentatorka na Lenjina, kao i pesnici Harms i Majakovski se šetaju kroz vreme i pričaju jedni sa drugima i sa nama, “sa one strane”. Njihovi duhovi još uvek dišu iza naših leđa Šta nam to oni poručuju danas? “Šta je sve dozvoljeno kako bi se osvojila vlast i sačuvala revolucija? Koliko daleko ona može da ide da bi sačuvala svoje vrednosti?”

Autorski projekat Ivana Vanja Alača, studenta III godine multimedijalne režije u klasi profesora Nikite Milivojevića, bazira se na prvoj priči "Beogradske trilogije" Biljane Srbljanović, kao i na odgovorima na upitnik ljudi koji su napustili Srbiju ili Jugoslaviju i drugih dokumentarnih materijala.

Reć reditelja;

Državu čine ljudi! Kada većina vaših prijatelja i rodbine ode u beli svet i vi postajete stranac u rođenom gradu. Ovo je priča o svima onima koji su napustili svoju zemlju, a najviše na svetu bi voleli da nisu.

U predstavi igraju Ognjen Nikola Radulović, Darko Radojević i Maja Čampar. Dizajn svetla i zvuka potpisuje Anja Sekulić i Filip Gotovac.