„Zagonetka revolucije“ postaje jedna od beogradskih pozorišnih predstava koje se obavezno moraju posetiti. Dvočasovna interpretacija svetskih revolucionara, igranje u nekoliko prostorija u UK Stari Grad, ograničen broj gledalačkih mesta na 40 i posebna interakcija između gledalaca i glumaca jeste ono što čini ovu predstavu tako specifičnom.
Radnja predstave je predstavljena susretom četiri revolucionara: Ulrike Majnhof, pripadnice Frakcije Crvene armije, Kamila Sijenfuegosa, Kastrovog saborca, Fanji Kaplan, atentatorke na Lenjina i “Crvene Roze” - Roze Luksemburg. Ova četri revolucionara se u predstavi šetaju kroz vreme i pričaju jedni sa drugima, ali i sa nama “sa one strane”. Šta nam to oni poručuju u svetu Harmsovskog apsurda, kome je, inače, u podtekstu i posvećena ova predstava; gde je sve moguće i ništa nije moguće, gde ljudi nestaju, gde se pijano nazdravlja revolucijama i pevaju hitovi Lejdi Gage i Boni Em; gde se tela ubijenih revolucionara bacaju u kanal, spaljuju, nestaju u okeanu; gde povremeno prosijavaju svetle duše koje nas i pozivaju na uznemiravanje, na borbu za smisao van nametnutog matriksa.
Susret ovih likova dešava se u stanovima koji služe kao revolucionarne ćelije, u zatvorskim ćelijama ali i u pozorištu tokom probe. Prostor UK Starog grada nudi idealnu situaciju u tom smislu - daje Dah teatru mogućnost, uz minimalne scenografske intervencije, da pozove publiku na kretanje kroz te ćelije, gde će moći da se opredele za onu revoluciju u koju oni sami veruju ili da se ne opredele uopšte. Gledaoci više nisu samo “nevini” posmatrači ili konzumenti pozorišnog čina već su i potencijalni saučesnici. Oni biraju ili su izabrani da učestvuju u radu pojedinih ćelija. Ako Roza Luksemburg predstavlja princip nenasilja po svaku cenu onda nam Ulrike Majnhof nudi ozbiljno pitanje - šta se desi u umu, duši, osobe sa idejama da svet treba da se menja nabolje, kada shvati da je sve ćorsokak, da samo udara o zidove, da prava revolucija nije moguća, pa postane članica terorističke grupe koja opravdava ubijanje ljudi?
Predstava "Mali-veliki princ"
Predstava za veliku i malu decu! “ Mali - veliki princ”! Subota, 09. novembar u 12h
* Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati. * Duško Radović
Ova predstava je priča o odrastanju dece čiji su roditelji prezauzeti. Dečak-princ jednog malenog sveta se povlači u sebe jer ne uspeva da dopre do svojih roditelja,ali kada se oni konacno zaigraju sa njim uvideće koliko su prelepih zajedničkih trenutaka propustili i poželeće da se vrate u detinjstvo. Dečak rešava da se otisne u život i istraži druge planete . U toj igri - pustolovini pridružiće mu se i mama i tata To će biti dragoceno putovanje za sve njih jer će ponovo otkriti koliko je važno da budu tu jedni za druge i na putu sazrevanja uče zajedno.
Na tom putu upoznaće mnoge neobične ljude i njihove čudne svetove, ali će i steći divne prijatelje uz koje će naučiti da je pravo odrastanje moguće samo ukoliko se okružimo onima koje volimo.
Ova razigrana dramatizacija Malog princa - naučiće decu da vredniju prijateljstvo i ljubav - a starije podsetiti na sve one lepe trenutke koje čine detinjstvo, a koje tako često zaboravljamo kad odrastemo,a upravo su ti trenutci-male oaze sreće koji nas čine zahvalnima na daru zvanom Život.
Cena karte 450 din
Ograničen broj mesta.
Karte za ovu predstavu možete kupiti na blagajni UK Stari grad svakoga dana od 10h do 21h ili rezervisati svoje mesto na Pozorišna trupa URA i na broj telefona 0641834383
Dani rumunske književnosti
U susret 65. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, na kom će počasni gost biti Rumunija, književna mreža Traduki organizuje „Dane rumunske književnosti“ u ponedeljak i utorak, 4. i 5. novembra 2019. s početkom u 19 časova u Ustanovi kulture Stari grad, Teatar, prvi sprat. Na prvoj književnoj večeri, o savremenoj poeziji Rumunije i mlađoj generaciji rumunskih pesnika govore pesnik, prevodilac i urednik Klaudiju Komartin i Ljubinka Perinac Stankov, pesnikinja i prevoditeljka. Razgovor vodi Dejan Matić, pesnik i urednik „Trećeg Trga“. Drugo veče manifestacije posvećeno je ženskim glasovima u savremenoj rumunskoj prozi. Biće reči o književnicama čija su dela prevedena na srpski i hrvatski jezik, kao i o književnom stvaralaštvu značajnih autorki koje nisu dovoljno poznate našoj čitalačkoj publici. U razgovoru učestvuju: Bogdan-Aleksandru Stanesku, pisac i urednik, Ivana Olujić, prevoditeljka i docentkinja na Odseku za romanistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu i Đura Miočinović, prevodilac. Razgovor će voditi Katarina Lazić, urednica književnog programa UK Stari grad. Simona Popov prevodiće s rumunskog jezika.
Dokumentarni film i diskusija: "Bez bogova, bez gospodara - Istorija anarhizma"
Francuska dokumentarna mini serija "Bez bogova, bez
gospodara: Istorija anarhizma" (2016) istražuje poreklo i razvoj
anarhističke misli i prakse, vraćajući se nekim od ključnih događaja koji su
obeležili protekla dva veka. Služeći se do sada neviđenim ili zaboravljenim
arhivskim snimcima, kao i dokumentima i mišljenjima istoričara, esejista i teroretičara,
serija govori o istoriji pokreta koji je od svog nastanka prožimao svet duhom
slobode i pobune. Opisujući rađanje anarhizma iz užasnih društvenih uslova
kojima su bili izloženi radnici na početku 19. veka, u vremenu industrijske
revolucije i razvoja kapitalizma, serija pokazuje na koji način je borba ljudi
za bolje uslove života i za pravedniji svet dovela da stvaranja Pariske komune,
Slobodne teritorije u Ukrajini tokom Ruske revolucije, do društvene revolucije
u Španiji 1936...
Nakon projekcije biće organizovana diskusija o istoriji
anarhizma, osnovnim idejama ove politčke filozofije i stavovima koje su
zastupali neki od njenih najznačajnijih predstavnika.
Predstava "Uspomene Sare Bernar"
Četvrtak, 24. oktobar u 20h
"Uspomene Sare Bernar" Džon Marel
Igraju: Gala Šalipur, Ivan Ninčić Režija: Srđan Marković
Tema Malerovog komada je rasvetljavanje života Sare Bernar, kroz poslednje dane njenog života, ali i retrospektivno, kroz njene uspomene. Kroz njen lik, pisac se bavi prirodom glumačkog stvaralaštva, i pozorišne umetnosti uopšte. Time i otvara pitanja šta znači kad umetnik podredi svoj život tim višim stvaralačkim ciljevima – i šta mu na kraju života ostaje od njegovog davanja.
Cena karte je 400 din, za studente 200 din. Broj mesta ogranićen, rezervacije na telefon 011 / 41 42 163
Izložba "Pravo na rad" Centar za antiautoritarne studije
Centar za antiautoritarne studije (CAAS) Vas sa zadovoljstvom poziva na svečano otvaranje izložbe fotografija "Pravo na rad" u petak, 18. oktobra u 18h u Ustanovi kulture Stari grad. Pored izložbe, biće prikazan i istoimeni dokumentarni film, nakon čega će uslediti razgovor sa relevantnim stručnjacima.
Projektom “Pravo na rad” CAAS istražuje mogućnosti
preduzetništva za prevazilaženje ekonomskih izazova u Srbiji.
Fotografije su prikupljene javnim konkursom i prikazuju svakodnevni život i radno okruženje zanatlija i preduzetnika. Prateći dokumentarni film fokusiran je na odabrane slučajeve inokosnih preduzetnika i njihov rad. Tema izložbe i filma poslužiće kao paradigma za razgovor o preduzetništvu u Srbiji, njegovom istorijatu, potencijalima i ograničenjima.
U razgovoru učestvuju: Miša Brkić, novinar; Aleksandar Stevanović, narodni poslanik; Ivana Pavlović, Nova ekonomija;Ivan Despotović, Libero
Razgovor će moderirati Milena Marić (CAAS), sociološkinja,preduzetnica i autorka filma ”Pravo na rad”.
Program događaja:
18h otvaranje izložbe i uvodna reč CAAS tima
18:30h projekcija filma
19h razgovor
Izložba će biti dostupna i u subotu, 19. oktobra.Dobro došli!
*Program će biti na srpskom jeziku, dok će film biti sa engleskim
prevodom
Monodrama "Laura, molim te"
Monodrama – Laura, molim te
Monodrama je smeštena u današnje vreme digitalnog otuđenja i ogromne samoće…Osim glavnog lika (kojeg igra NIKOLA RAKOČEVIĆ) koji je objekat eksperimenta i koji prolazi kroz unutrašnje sukobe svesti, strasti, razuma, i zanesenosti Laurom, veoma važnu ulogu u eksperimentu ima i veliki video bim, jer ekrani su nam danas najvažniji… i naravno, lažni profil Sajsi MC u ulozi – nedostižne Facebook Laure. Dramsko – muzički, svojevrsni scenski eksperiment LAURA, MOLIM TE je inspirisan Frančeskom Petrarkom i njegovim Kanconijerom i sproveden u savremenim laboratorijskim uslovima da dodjemo do saznanja:
Kako danas, posle sedamsto godina, izgleda lirski subjekt? Kakav je on? I kakva je Laura? I šta je sa ljubavlju danas?
Pozorišna trupa LAURA 2000 je drugo agregatno stanje producentskog dvojca LAURA 2000 ( Milan Mrđa i Slobodan Đuričić Prošle godine realizovali su i davnašnji san – predstavu, monodramu LAURA, MOLIM TE po sopstvenom konceptu, tekstu i muzici sa jednim od naših najboljih mladih glumaca Nikolom Rakočevićem u glavnoj ulozi.
Koncept, tekst, muzika: Laura 2000 (Milan Mrđa, Slobodan Boban Đuričić); Režija: Autorski tim Laura 2000 (Nikola Rakočević, Milan Mrđa, Slobodan Boban Đuričić); Animacija: Boris Eftovski; Scenografija: Valentina Poprža
16. oktobra 2013. doneli smo odluku – napravićemo jednu malu Fabriku, i u njoj ćemo proizvoditi Fotografe. Nismo želeli da to bude privilegija pojedinih, već da bude dostupna svakome ko želi da nauči. Od prvog časa smo imali jasnu viziju da ne želimo da naše polaznike zbunjujemo stručnim fotografskim terminima, već da pričamo jezikom koji je razumljiv svakome, bez obzira na predznanje koje poseduje, bez obzira na godine i životno iskustvo koje ima.
Naravno, pre priće se uvek stavlja fotografisanje, jer mislimo da se najbolje uči kroz praksu. I greške.. Ne kroz greške koje smo sabrali u primerima i smestili u prezentaciju koju pokazujemo svim prolaznicima, već kroz greške koje sami polaznici naprave dok zajedno stvaraju. Jer, na greškama se najbolje uči.
Šest godina kasnije
društvene mreže iz našeg ugla su se jako promenile. Na bolje. Svi ti prizori,
svi ti trenuci, svi ti detalji koje gledamo na društvenim mrežama su lepši,
jasniji, jači.
Za rođendan smo, ipak,
poželeli da uživanje u dobrim fotografijama premestimo iz virtuelnog u realni
svet. Organizovaćemo izložbe u galerijama Beograda, Novog Sada, Podgorice i
Pule i pokazaćemo najbolje fotografije polaznika naših kurseva, naših dragih
Fabrikanata.
Dobrodošli na Dane
Fabrike Fotografa!
Predstava "Bajkoholik"
Predstava “Bajkoholik” u izvedbi pozorišne trupe U.R.A. (Umetnička radna akcija) koja svoju publiku oduševljava već petu sezonu, biće izvedena 12. oktobra u UK Stari grad u 21h.
Predstava “Bajkoholik” po tekstu Milene Đorđević, a u režiji Milana Kovačevića na nesvakidašnji način bavi se bajkama i pričama iz detinjstva . Dve klijentkinje, terapeutkinja i njen supervizor, tragajući svako za svojom srećom i unutrašnjim mirom kroz razotkrivanje sopstvene duše, prepuštaju se čudesnom svetu bajki i bivaju upleteni u mrežu neobičnih međuljudskih odnosa.
Magičnost
i specifičnost ove predstave krije se u načinu njenog igranja, jer se glumci i
publika kreću kroz pet punktova (ulaz, hodnik, foaje, scena, gledalište) i na
taj način ujedno se upoznaju sa prostorijama centra za kulturu, ali i kroz
nivoe (pod)svesti. Još jedna od specifičnosti
svakako jeste broj publike, koji je ograničen na 25-30 ljudi, što dodatno
stvara intimnost između glumaca i publike.
Igraju: Zorana Bećić Milena Đorđević Maja Ranđić Milan Kovačević Predrag Kotur
Cena ulaznice 1000 din.
Lutkarska predstava za decu "Tvrdoglavo slonče"
Tvrdoglavo slonče - Subota, 12. oktobar u 12h, Parobrod teatar
Autori priče, koja je nastala po motivima istoimene afričke narodne priče za decu, su Nemanja Jokić i Nikola Rakočević. Uz pomoć kofera za čuvanje i pričanje priča,njih dvojica će na sceni, glumačkim sredstvima ali i različitim sredstvima kao što su dvodimenzionalne lutke, par točkova, šrafova i raznih mehanizama, publici ispričati priču o tvrdoglavom slončetu koje želi da bude neko drugi. Pričajući priču kroz likove životnja, Nemanja i Nikola koriste drvo, metal, različite teksture, boje… sve to uz zvuke džungle.
AUTORSKA EKIPA -Režija: Nemanja Jokić, Nikola Rakočević, Iva Ćirić; Scenografija i lutke: Iva Ćirić; Igraju: Nikola Rakočević i Nemanja Jokić; Izrada scenografije i tehnička podrška: Zoran Jakšić; Dizajn zvuka i muzika (originalna, izbor i aranžmani): Slobodan Đuričić; Produkcija: Putujuće pozorište VESELA TIPČUNIRNA
Zahvaljujemo se Parobrodu koji nas je primio u svoje okrilje i dao nam svu potrebnu tehničku i moralnu podršku kao i Jugoslovenskom dramskom pozorištu na podršci. Zahvaljujemo se i Svetlani Paroški.
Putujuce pozoriste „Vesela tipčurina“ Nikola Rakočević, Jelena Rakočević i Nemanja Jokić 2017. godine su osnovali putujuće pozorište „Vesela tipčurina“ sa idejom da se pozorišne predstave igraju u prostorima koji su dostupni svima zainteresovanim za scensku umetnost. Želja je da trupa jednog dana bude putujuća institicija koja će promovisati pozorišnu umetnost i kulturu uopšte. Ovo pozorište, koje počinje svoj život predstavama za najmlađe i želi da osvaja nove prostore i novu publiku, bavi se aktuelnim problemima dece: odrastanjem, identitetom, suočavanjem sa uspehom i nespehom, strahovima…