Umetničko-edukativna Manifestacija Dani Smiljane Mandukić slavi život i delo plesačice, pedagoškinje i koreografkinje, jedne od začetnica savremene igre na našim prostorima. Program koreografija, umetničkih večeri, okruglih stolova, prikazivanja arhivske građe, snimaka intervjua kao i koreografija Smiljane Mandukić (1908-1992) će se odigrati u više prostora, koji su sami bili mesto rada i delovanja ove velike umetnice.
Dani Smiljane Mandukić je važan za sve aktere izvođačkih umetnosti, potreban pre svega zbog edukacije novih naraštaja o ličnosti i delu ove važne koreografkinje kao i osvešćivanja tradicije i kontinuiteta savremene umetničke igre kod nas. Projekat je platforma za vidljivosi i podršku aktuelnim i budućim domaćim umetnicima, igračima i koreografima savremene igre, uz osvrt na položaj savremene igre na kulturnoj mapi Srbije onda i sad .
Treće izdanje edukativno umetničke Manifestacije iz oblasti umetničke igre posvećeno je novoj generaciji, nastavljačima tradicije savremene umetničke igre. Program će se odvijati u dva termina: junskom i oktobarskom.
Produkcija: Udruženje Umetnička Utopija; Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
17h“Trgovi plešu-pokreti Smiljane Mandukić” ; Muzika: Jugoslav Hadžić
17.15h Predstavljenje nove knjige Milice Zajcev “Tako je počelo, da se na zaboravi”Knjiga predstavlja hroniku baletske umetnosti u
profesionalnim pozorištima na bivšim jugoslovenskim prostorima XX veka.Moderatorka: Ivana Milovanović
18.30h “Večernja kod Bebe Be”, proslava 111 godina od rođenje Smiljane Mandukić uz umetnički program.
DizajnUM 7 – godišnja humanitarna izložba radova studenata Fakulteta digitalnih umetnosti
Fakultet digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan i ove godine sa ponosom najavljuje svoju godišnju izložbu – DizajnUM 7, koja iz godine u godinu izaziva sve više pažnje, oduševljenja i aplauza od strane publike koja voli i razume umetnost mladih kreativaca – naših studenata.
Imamo tu čast da nastavimo uspešnu saradnju, na obostrano zadovoljstvo sa Ustanovom kulture Stari grad(Kapetan Mišina 6a, bivši Parobrod), koji će ponovo biti domaćin ovog kreativnog i nesvakidašnjeg izlaganja. Kako su studenti FDU-a navikli svoju publiku na raznovrsnu, multimedijalnu prezentaciju širokog izbora radova, na kojima su radili tokom prethodna 2 semestra, iz domena interaktivnih medija, štampanih medija, modnog dizajna i dizajna video igara i ove godine će ih ostaviti bez daha.
Ono što izložbu – DizajnUM 7 čini posebnom i drugačijom od dosadašnjih jeste koncept humanitarne izložbe, gde će veliki izbor kreativnih radova UM studenata biti apliciran na razne funkcionalne formate i biti na prodaji za sve posetioce izložbe. Sav prikupljen novac će se donirati humanitarnim asocijacijama kojima je pomoć najpotrebnija.
Vidimo se u petak, 14. juna 2019. godine od 18h u UK Stari grad (Kapetan Mišina 6a), da uz našu kreativnu zajednicu fenomenalnih mladih umetnika zavirimo u još jednu izložbu – DizajnUM 7.
Festival angažovanog etnografskog filma - Vizantrop
Dragi ljubitelji vizuelne antropologije i angažovanog filma,
zadovoljstvo nam je da najavimo prvo izdanje Vizantrop festivala - festival angažovanog etnografskog filma. Festival organizuje kolektiv Vizantrop u saradnji sa Centrom za Vizuelnu Antropologiju – VAC, a ovogodišnji domaćin festivala biće UK Stari grad.
PROGRAM FESTIVALA:
https://antropviz.wixsite.com/vizantropfest/program
Festival će trajati od 13. do 16. juna i celokupan filmski program biće prikazan u bioskopskoj sali UK Parobroda (Kapetan Mišina 6/A). Pored takmičarskog dela programa, biće prikazani i filmovi uokviru informativnog programa „Nematerijalno kulturno nasleđe“. Osim filmskih projekcija, održaće se niz i predavanja (vizuelnih) antropologa i dokumentarista iz Srbije: Ivane Todorović, Igora Čoka i Vanje Ristić.
Prema propozicijama Festivala filmovi će se takmičiti za dve nagrade: NAGRADA ZA NAJBOLJI FILM U KATEGORIJI "ZAJEDNIŠTVO I JEDNAKOST" – autor/ka pobedničkog filma imaće priliku da bude predavač/ica u okviru međunarodne Škole Vizuelne Antropologije (ŠVA 2020) koju organizuje Centar za Vizuelnu Antropologiju VAC - obezbeđeni će biti putni troškovi (do 350 evra), troškovi akomodacije i honorar. Žiri u kategoriji Zajedništvo i jednakost: Ivan Đorđević, Ivana Todorović, Maša Seničić
NAGRADA ZA NAJBOLJI STUDENTSKI FILM – autor/ka pobedničkog filma imaće priliku da bude učesnik/ca međunarodne Škole Vizuelne Antropologije (ŠVA 2020) koju organizacije Centar za Vizuelnu Antropologiju VAC – obezbeđeni će biti troškovi akomodacije i participacije. Žiri studentskog filma: Mikloš Barna-Lipkovski, Ankit Bargchi, Emilija Bošković
Ulaz na festival biće besplatan!
Monodrama "JUL" Ivan Viripaev
REDITELJ: Tara Manić; DRAMATURG: Dejan Prćić; KOSTIMOGRAF: Srđan Perić; DIREKTOR FOTOGRAFIJE;Luka Trajković; MONTAŽER Marija Jelušić; FOTOGRAFIJA Marijana Janković; ŠMINKA Snežana Petković
Trajanje: 55 minuta
IGRA: NATAŠA TAPUŠKOVIĆ
Jedan od najintrigantnijih dramskih pisaca savremene ruske drame, Ivan Viripajev, u drami “Jul” snagom ironije tretira problem izbavljenja običnog čoveka, onog čoveka koji može biti svako od nas. Pa čak i žena, zbog čega pisac insistira da glavni lik Petra, kao i ostale likove, tumači glumica.
Petar je sedamdesetogodišnji zločinac i ubica, koji usled požara ostaje socijalno i egzistencijalno ugrožen. Put njegovog izbavljenja biće prožet surovošću, nasiljem, potragom za “njegovom rođenom ludnicom”, kao možda jedinim utočištem koje mu pripada.
Kombinovanjem surovosti i nežnosti unutar odnosa tog običnog čoveka prema drugima, Bogu, pa i sebi, Viripajev postavlja glavno pitanje: u kom to trenutku taj čovek, unutar sistema kojeg je deo, postaje žrtva sopstvenog spasenja?
Dramski tekst je podeljen na dva dela. Prvi deo opisuje put glavnog junaka iz svog rodnog sela ka ludnici. Na tom putu, da bi preživeo, Petar mora da ubije, da se odbrani i bude surov, onoliko koliko čovek u nevolji može/mora biti. Drugi deo je istančaniji, podignut na skoro metafizički nivo, što je u predstavi otelotvoreno sredstvima filmskog izraza. Pomereno stanje svesti glavnog junaka predstavljeno je video materijalima koji vrlo precizno prikazuju likove koji mu se javljaju u snu – koji ga opseda i iz kog pokusava da se izbavi.
Zahvaljujemo se na pomoći pri realizaciji predstave firmi Todoxin.
Zagonetka revolucije-predstava DAH Teatra
„Zagonetka revolucije“ postaje jedna od beogradskih pozorišnih predstava koje se obavezno moraju posetiti. Dvočasovna interpretacija svetskih revolucionara, igranje u nekoliko prostorija u UK Stari Grad, ograničen broj gledalačkih mesta na 40 i posebna interakcija između gledalaca i glumaca jeste ono što čini ovu predstavu tako specifičnom.
Radnja predstave je predstavljena susretom četiri revolucionara: Ulrike Majnhof, pripadnice Frakcije Crvene armije, Kamila Sijenfuegosa, Kastrovog saborca, Fanji Kaplan, atentatorke na Lenjina i “Crvene Roze” - Roze Luksemburg. Ova četri revolucionara se u predstavi šetaju kroz vreme i pričaju jedni sa drugima, ali i sa nama “sa one strane”. Šta nam to oni poručuju u svetu Harmsovskog apsurda, kome je, inače, u podtekstu i posvećena ova predstava; gde je sve moguće i ništa nije moguće, gde ljudi nestaju, gde se pijano nazdravlja revolucijama i pevaju hitovi Lejdi Gage i Boni Em; gde se tela ubijenih revolucionara bacaju u kanal, spaljuju, nestaju u okeanu; gde povremeno prosijavaju svetle duše koje nas i pozivaju na uznemiravanje, na borbu za smisao van nametnutog matriksa
Susret ovih likova dešava se u stanovima koji služe kao revolucionarne ćelije, u zatvorskim ćelijama ali i u pozorištu tokom probe. Prostor UK Starog grada nudi idealnu situaciju u tom smislu - daje Dah teatru mogućnost, uz minimalne scenografske intervencije, da pozove publiku na kretanje kroz te ćelije, gde će moći da se opredele za onu revoluciju u koju oni sami veruju ili da se ne opredele uopšte. Gledaoci više nisu samo “nevini” posmatrači ili konzumenti pozorišnog čina već su i potencijalni saučesnici.
Oni biraju ili su izabrani da učestvuju u radu pojedinih ćelija. Ako Roza Luksemburg predstavlja princip nenasilja po svaku cenu onda nam Ulrike Majnhof nudi ozbiljno pitanje - šta se desi u umu, duši, osobe sa idejama da svet treba da se menja nabolje, kada shvati da je sve ćorsokak, da samo udara o zidove, da prava revolucija nije moguća, pa postane članica terorističke grupe koja opravdava ubijanje ljudi?
Promocija knjige ’’Karaoke kapitalizam’’ Borislava Stanića i ’’Istine i laži’’ Vojislava Radojkovića
Promocija knjige ’’Karaoke kapitalizam’’
Borislava Stanića iz Subotice i hronike banalnog doba ’’Istine i laži’’ Vojislava Radojkovića
iz Beograda ( Lom, Beograd) održaće
se u četvrtak 6. juna od 19 časova u Parobrod teatru, UK Stari grad, K.Mišina 6a.
’’Karaoke kapitalizam’’ je knjiga odabranih i
prisvojenih delova tuđih tekstova i
njihova slobodna interpretacija...
Hronika banalnog doba ’’Istine i laži’’ obuhvata period od 1980. do 2015. godine, gde
slikar ’’unutrašnjem dvojniku’’ piscu,
u grotesktno-apsurdnom ključu, pripoveda o društveno-političkim
zbivanjima...
Borislav Stanić ( 1983) Diplomirao
književnost i srpski jezik u Novom Sadu. Objavio knjigu poezije ’’Rupe’’ ( Matica srpska, 2012)
Radovi su mu zastupljeni u štampanoj i elektronskoj periodici ex- Yu prostora:
Fantom slobode ( Zagreb), Strane ( BiH), Avangrad( Sombor), Disovo proleće( Čačak) Rukopisi ( Pančevo), Karton ( Subotica), Dišpet ( Split), Ulaznica ( Zrenjanin).
Pravi
gifove i analogne kolaže.
Živi u Subotici.
Vojislav Radojković (1965) rođen u
Petrovcu na Mlavi. Diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Objavio
romane: ’’Nisam ja budala’’(2007) Poslednji dani bioskopa ’’Delo’’ (2009)
’’Patuljci broje do sedam’’( 2013) ’’Dečak koga je ujeo gušter’’( 2018)
Živi u Beogradu.
Izložba "Trophy Room" Jana Danilović
Izložba/ambijentalna postavka „Trophy Room“ autorke Jane Danilović biće predstavljena beogradskoj publici u sredu , 5. juna od 20h u UK Stari grad. Centralno mesto postavke, dopunjene novim elementima i prilagođene specifičnostima prostora, ostaje preispitivanje teme nasilja iz pozicije žene.
„Diploma, automobil, žena, menadžerska
pozicija, sat, rasni pas, uspešni prijatelji, VIP loža, letovanje zimi. Šta se
još kači na (virtuelni) zid? Jana Danilović nastavlja da secira društvo i
estetizuje njegove devijacije. Prolazeći kroz basnoliki svet brutalnosti Trophy Room-a, pre svega nam nameće
pitanje: Koliko košta naša sopstvena koža? Ona ljudska, ali i specifično ona
ženska“, piše Tamara Marković o izložbi.
„Kontekst u kome se trofejom i indirektno lovcem bavi ova izložba daleko je van arhetipskog i smešten je u savremeni trenutak. Trofej kao posledica nasilja koje se namerno previđa i opravdava lepotom, ovde je u funkciji metafore za nasilje uopšte“, ističe je autorka izložbe.
Jana Danilović (1989)je vizuelna umetnica prepoznatljiva po tome što svoju umetničku praksu smešta u prostor preklapanja ulične umetnosti i tradicionalnih crtačkih tehnika. Doktorirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2018. godine odbranivši umetničko-istraživački projekat „Grad i slika – značaj i funkcija slikarskih intervencija u javnom prostoru“. Fokus interesovanja i delovanja Jane Danilović je na odnosu slike i različitih aspekata konstrukata javnosti, kako kroz autorski umetnički rad, tako i kroz teorijsko istraživanje i kritičke tekstove u medijima. Do sada je radove izlagala na 13 samostalnih i više od 50 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu i realizovala više desetina murala i intervencija u javnim prostorima Srbije i drugih zemalja. Koosnivačica je Festivala umetnosti na ulici „Rekonstrukcija“i saradnica portala „Kontrapress“.
Izložba "Priče iz usisivača"
PRIČE IZ
USISIVAČA
//grupa
autora//
Izložba "Priče iz usisivača" je izložba
grupe mladih umetnika iz Srbije i Kosova inspirisana aktuelnim odnosima,
prošlošću i budućnošću. Naziv izložbe je inspirisana radom "Sloboda
700K" jednog od učesnika.
"Živim u velikoj kući koja nije laka za
održavanje. Ipak, tu je Sloboda 700K koja nikada ne zakaže. Moja tetka odbija
da zameni Slobodu za bilo koju novu električnu metlu. Nisam siguran šta je
vezuje za jugoslovensku električnu mašinu iz sedamdesetih. Da li je uzrok
nostalgija, ili dokazana funkcionalnost, nisam siguran! Šta god da je, znam da
je nešto posebno. Iako mnogi od ovih uređaja i dalje postoje, oni se više ne
proizvode. Proizvodnja je zaustavljena 1999. godine jer je fabrika koja je
poizvodila Slobodu 700K počela da proizvodi oružje što je dovelo do toga da je
NATO stavi na listu objekata koji će biti bombardovani. Ovako je proizvodnja
uređaja koji je godinama čistio mnoge domove završena. Ko bi rekao da će
Sloboda 700K živeti duže od Jugoslavije? Samo umetničko delo živi duže od
kraljevstva.“
Izložba "Priče iz usisivača" je
završni događaj projekta "Srbija i Kosovo: Kultura bez granica" kou
organizuje Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji uz podršku Ambasade
Savezne Republike Nemačke u Beogradu i Švajcarske ambasade u Beogradu.
Umetnici: Jelisaveta Rapaić, Pajtim Pasha, Nina
Milivojević, Adea Pula, Sanja Anđelković, Arianit Beqiri, Kristina Stanković,
Arife Muji, Blond Kavaja, Indrit
Projekat – predstava “Kako smo se dokopali nasledstva”, po motvima drame “Ožalošćena porodica” B. Nušića
Projekat – predstava “Kako smo se dokopali nasledstva”, po motivima drame “Ožalošćena porodica” B. Nušića
Ovaj komad nastao je kao rezultat jednogodišnjeg rada škole glume za odrasle, koja je stacionirana u Ustanovi kulture Stari grad.
Dramatzaciju dela i režiju
potpisuje Draginja Mileusnić.
Vreme trajanja predstave je 1 h 30 min.
Adaptacijom ove predstave, još jednom dolazi
u prvi plan bezvremenost umetnosti, ali i samog Nušića, čije likove srećemo
i u XXI veku. Zapravo se ništa nije promenilo. Svako od njih je spreman na sve da
bi se dokopao nasledstva, neosnovano verujući da baš njemu sve pripada.
U procesu stvaranja ove predstave, gde je Nušićevo delo poslužilo kao predložak, autori
su se potrudili da pronađu
strast, kojom će se svaki pojedinac bezrezervno boriti za svoje parče kolača.
Ponedeljak, 3. jun u 20h; Utorak, 4. jun u 21h.
Glumci : Andrea Popović, Barbara Skala Stojanović, Dragana Đorđević, Isidora Polić, Ivana Paunović, Marija Dotto, Marija Ivanović, Mihailo Dražić, Milica Rašić Milanović, Mima Rakočević, Nataša Lukić, Snežana Đorđić, Tatjana Popović
Promocija romana "Nema oaze" Bojana Savića Ostojića
Promocija luftromana Bojana Savića Ostojića ’’Nema oaze’’ ( Besna kobila, 2019) održaće
se u ponedeljak, 3. juna od 19 časova u
UK Stari grad. Osim autora, o ovom romanu o šetnji Beogradom, govoriće kritičarke Jasmina Vrbavac i Jelena Nidžović.
Oslonjen na vid i hod, roman ’’Nema oaze’’ mapira granice i svojstva
savremenog sveta, kao i za njega nužnog pojedinca. Bezmalo drsko poverivši
pripovedanje registru čulnog i opažajnog, ’’Nema
oaze’’ radnju , naizgled pokrenutu jednom posebnom, fetišistički posvećenom potragom, parabolično
ukrupnjava u jednu od najvećih priča među pričama: onu o svrsi i prirodi našeg
puta – J.Nidžović.
Bojan Savić Ostojić (1983) autor poetskih knjiga Stereorama, Jeretički dativ, knjige
eseja Aleatorij, sveske fragmenata Podli podli psalmi i roman-rečenice Punkt.
Prevodilac
sa francuskog, bloger Za sve pare ’’buvljački barometar za
biblioždere’’ .
Živi u Beogradu.