18. Međunarodni festival harfe u Beogradu

Beograd - Međunarodni festival harfe „Focus on Youth”, održaće se od 27. maja do 4. juna ove godine u više beogradskih renomiranih muzičkih sala, a po 18. put.
Ovogodišnji Festival harfe stavlja akcenat na naše mlade umetnice koje su ostvarile zapažene rezultate u svetu: Lenka Petrović (pobednica Međunarodnog takmičenja u Izraelu 2018, kada se po prvi put u istoriji harfizma Srbije na najprestižnijem svetskom takmičenju zavijorila srpska zastava), Milica Pašić i Hana Paraušić (prve harfe Zagrebačke opere i teatra), Katarina Stanković (pobednica na audiciji za izbor Prve harfe Hradečke kraljevske filharmonije u Češkoj), Irina Pejoska (najmlađa dobitnica ovogodišnje Svetosavske nagrade), Tijana Kozarčić (aktivna koncertna solistkinja i profesor harfe u Brizbejnu, Australija), kao i Mina Marinković i Anđela Stanković, koje su postigle zapažene rezultate i pozornost stručnog žirija na svetskim takmičenjima u Izraelu i Americi.

2. juna, u UK Stari grad biće upriličena dva muzička izvođenja, Tijane Kozarčić i Anđele Stanković.

Međunarodni festival harfe u Beogradu predstavlja umetnički najreferentniji strukovni događaj zemlje i regiona. Festival harfe dobio je etiketu EFFE (Europe for Festival and Festival for Europe) za 2015/16 i za 2017/18 godinu – kao potvrdu evropskog kvaliteta i značaja.

Podršku Festivalu dali su gradsko Ministarstvo za kulturu, FMU u Beogradu, Kolarčeva zadužbina, Ustanova kulture Stari Grad, Muzej nauke i tehnike, Dom vojske, Muzička škola „Stanković“, Kulturni centar Pančevo, uz neizostavnu podršku istaknutih članova Udruženja harfista i prijatelja harfe Srbije.

Promocija romana "Adresa" Dragana Velikića

Promocija  romana  ’’Adresa’’ ( Laguna, 2019) Dragana Velikića, dvostrukog dobitnika NIN-ove nagrade, održaće se u petak, 31. maja od 19 časova u UK Stari grad. Osim autora, o ovom višeslojnom, polemički intoniranom romanu , govoriće dr Ivan Milenković, filozof,  dr Srđan Cvetković, istoričar i dr Miodrag Miško Šuvaković, teoretičar umetnosti.  

Sa teretom prećutane, izbrisane istorije Grada i marginalizovanih pisaca poput Harmsa, Dragoljuba Brzaka, Ćipika i Tokina, Velikićev ’’Junak našeg doba’’ predočava čitaocu novi identitet prestonice Srbije. Isleđivanjem svojih likova, stanara zgrade kod Tašmajdanskog parka, Narator ispisuje angažovane stranice o izgubljenim, razorenim ili premeštenim adresama. Sve one odnose se na Beograd, kao tačku srpske, jugoslovenske  i srednjeevropske kulture. Tačku ukrštanja društveno - političkih, ideoloških i ekonomskih dešavanja, bliže i dalje prošlosti, uključujući i glasove savremenika.

Dragan Velikić rođen je u Beogradu 1953. godine. Diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter i Status. Od juna 2005. do novembra 2009. godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Živi u Beogradu kao slobodni književnik.

Dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman godine - ’’Ruski prozor’’ (2007)

Za roman ’’Islednik’’  dobitnik iste nagrade 2015. godine, kao i priznanja ’’Kočičevo pero’’, Vitalove nagrade, ’’Kočićeve knjige’’. Dobitnik Nagrade grada Budimpešte za 2013. godinu i nagrade ’’Podrum Radovanović’’ za životno delo 2016. godine. Knjige Dragana Velikića prevedene su na šesnaest evropskih jezika, arapski i farsi u šezdeset stranih izdanja. Zastupljen u domaćim i stranim antologijama.

Izložba polaznika Zoran Art Academy

Predstava "Bajkoholik"

Predstava “Bajkoholik” u izvedbi pozorišne trupe U.R.A. (Umetničk radna akcija) koja svoju publiku oduševljava već petu sezonu, biće izvedena 26. maja u UK Stari grad u 20h.

Predstava “Bajkoholik” po tekstu Milene Đorđević, a u režiji Milana Kovačevića na nesvakidašnji način bavi se bajkama i pričama iz detinjstva . 
 Dve klijentkinje, terapeutkinja i njen supervizor, tragajući svako za svojom srećom i unutrašnjim mirom kroz razotkrivanje sopstvene duše, prepuštaju se čudesnom svetu bajki i bivaju upleteni u mrežu neobičnih međuljudskih odnosa.

Magičnost i specifičnost ove predstave krije se u načinu njenog igranja, jer se glumci i publika kreću kroz pet punktova (ulaz, hodnik, foaje, scena, gledalište) i na taj način ujedno se upoznaju sa prostorijama centra za kulturu, ali i kroz nivoe (pod)svesti.
Još jedna od specifičnosti svakako jeste broj publike, koji je ograničen na 25-30 ljudi, što dodatno stvara intimnost između glumaca i publike.


Igraju:
Zorana Bećić
Milena Đorđević
Maja Ranđić
Milan Kovačević
Predrag Kotur

Cena ulaznice 1000 din.

Sudbinska komedija "Suđaje"

Predstava “Suđaje” subota, 25. maj u 21h Parobrod teatar

Da li nekad sumnjaš u svoju sudbinu? Da li se suočavaš sa previše čudnih stvari u toku života? Da li ponekad osetiš kao da je nešto tvoje odredio neko drugi? I, da li nekad kucneš u drvo i pitaš se zašto to radiš?

Slepstik vodvilj  “Suđaje” možda neće odgovoriti na ova pitanja, ali bi trebalo da ih zabavno predstavi. Predstava je nastala je po istoimenom tekstu Luke Kurjačkog, u njegovoj režiji i idejama glumaca u toku radno-igrajućeg procesa. Protiv svih živih bića, i onih smrtnih i suđaja, najjača magija je sujeta. To, kao i činjenica da više volimo da ispadnemo najpametniji i inatimo se, nego da se složimo i pomognemo jedno drugom su glavne teme “Suđaja”, predstave u kojoj se tri veštice igraju sudbinom jednog čoveka u kupeu voza.

Tekst i režija: Luka Kurjački

Gluma: Hana Japundžić, Mirjana Jelić, Gala Šalipur, Vladimir Tešović

Scenografija: Nera Vulović

Zvuk i muzika: Alen Duš i Milica Kuzmanovski

Realizator: Dimitrije Dragojević

Scenski pokret: Vera Obradović

Trejler: Mikloš Barna-Lipkovski

Producent: Oleg Misirača

Organizator: Sandra Maksimović

Ko-produkcija “Tri groša” i UK “Stari grad”.

Monodrama "Jul" Ivan Viripaev

REDITELJ: Tara Manić; DRAMATURG: Dejan Prćić; KOSTIMOGRAF: Srđan Perić; DIREKTOR FOTOGRAFIJE;Luka Trajković; MONTAŽER   Marija Jelušić; FOTOGRAFIJA  Marijana Janković; ŠMINKA  Snežana Petković

Trajanje:  55 minuta

IGRA: NATAŠA TAPUŠKOVIĆ

Jedan od najintrigantnijih dramskih pisaca savremene ruske drame, Ivan Viripajev, u drami “Jul” snagom ironije tretira problem izbavljenja običnog čoveka, onog čoveka koji može biti svako od nas.  Pa čak i žena, zbog čega pisac insistira da glavni lik Petra, kao i ostale likove, tumači glumica.

Petar je sedamdesetogodišnji zločinac i ubica, koji usled požara ostaje socijalno i egzistencijalno ugrožen. Put njegovog izbavljenja biće prožet surovošću, nasiljem, potragom za “njegovom rođenom ludnicom”, kao možda jedinim utočištem koje mu pripada. 

Kombinovanjem surovosti i nežnosti unutar odnosa tog običnog čoveka prema drugima, Bogu, pa i sebi, Viripajev postavlja glavno pitanje: u kom to trenutku taj čovek, unutar sistema kojeg je deo, postaje žrtva sopstvenog spasenja?

Dramski tekst je podeljen na dva dela.  Prvi deo opisuje put glavnog junaka iz svog rodnog sela ka ludnici.  Na tom putu, da bi preživeo, Petar mora da ubije, da se odbrani i bude surov, onoliko koliko čovek u nevolji može/mora biti.  Drugi deo je istančaniji, podignut na skoro metafizički nivo, što je u predstavi otelotvoreno sredstvima filmskog izraza.  Pomereno stanje svesti glavnog junaka predstavljeno je video materijalima koji vrlo precizno prikazuju likove koji mu se javljaju u snu – koji ga opseda i iz kog pokusava da se izbavi. 

Zahvaljujemo se na pomoći pri realizaciji predstave firmi Todoxin.

Danski pisci u Beogradu

Promocija stvaralaštva danskih pisaca u Beogradu, Presing izdavaštva iz Mladenovca,edicije Severno svetlo, uz gostovanje najveće savremene književnice Danske Kirsten Torup,  Kristijana Himelstrupa pisca mlađe generacije i goste iznenađenja, brata i sina pokojnog Jana Sonergora, održaće se u ponedeljak,20. maja od 19 časova u UK Stari grad, K.Mišina 6a. O njihovom dolasku u Srbiju govoriće Predrag Milojević, glavni urednik Presing izdavaštva i Predrag Crnković, prevodilac i književnik iz Beograda, koji je ediciju preveo i uredio.

Brat Jana Sonergora Lars Sonergor, odnosno njegov sin Mark Olivije Sevestre govoriće o legatu Jana Sonergora, novoustanovljenoj nagradi sa njegovim imenom i  romanu ’’Poledica i vlaga na kolovozima’’.  Kirsten Torup predstaviće svoj  roman ’’Prisećanja na ljubav’’, ovenčanog književnom nagradom Nordijskog saveta ( 2017)

Kristijan Himelstrup, poznat kao majstor ’’crnog humora’’, predstaviće svoje kratke priče ’’Sitna iskliznuća’’.

Sudbinska komedija "Suđaje"

Repriza predstave “Suđaje” četvrtak, 16. maj u 21h Parobrod teatar

Da li nekad sumnjaš u svoju sudbinu? Da li se suočavaš sa previše čudnih stvari u toku života? Da li ponekad osetiš kao da je nešto tvoje odredio neko drugi? I, da li nekad kucneš u drvo i pitaš se zašto to radiš?

Slepstik vodvilj  “Suđaje” možda neće odgovoriti na ova pitanja, ali bi trebalo da ih zabavno predstavi. Predstava je nastala je po istoimenom tekstu Luke Kurjačkog, u njegovoj režiji i idejama glumaca u toku radno-igrajućeg procesa. Protiv svih živih bića, i onih smrtnih i suđaja, najjača magija je sujeta. To, kao i činjenica da više volimo da ispadnemo najpametniji i inatimo se, nego da se složimo i pomognemo jedno drugom su glavne teme “Suđaja”, predstave u kojoj se tri veštice igraju sudbinom jednog čoveka u kupeu voza.

Tekst i režija: Luka Kurjački

Gluma: Hana Japundžić, Mirjana Jelić, Gala Šalipur, Vladimir Tešović

Scenografija: Nera Vulović

Zvuk i muzika: Alen Duš i Milica Kuzmanovski

Realizator: Dimitrije Dragojević

Scenski pokret: Vera Obradović

Trejler: Mikloš Barna-Lipkovski

Producent: Oleg Misirača

Organizator: Sandra Maksimović

Ko-produkcija “Tri groša” i UK “Stari grad”.

Predstava za decu “Božićna prića” po Čarlsu Dikensu

“Božićna priča“ u produkciji „Tri groša“ je lutkarsko-igrana predstava koja kombinuje različite tehnike. Tekstualni predložak je čuvena priča Čarlsa Dikensa u savremenoj dramatizacija Luke Kurjačkog. Tekst kombinuje naraciju kroz stih, dramski dijalog i neme scene, koje su postavka za tri različite tehnike, dominantne u izrazu predstave: živog glumca na sceni, lutke i grafoskop animaciju. Likovi na neobične načine vode publiku na put kroz svetove živih i mrtvih, i u prošlost, sadašnjost i budućnost. „Božićna priča“ Čarlsa Dikensa predstavlja možda i najveći među klasicima književnosti za decu. Dikens je napisao ovo delo posle posete jednom londonskom sirotištu, duboko potresen uslovima u kojima su tamošnja deca živela. Priča je pohvala velikodušnosti, oštra kritika ne samo škrtosti, već i izrabljivačkog odnosa prema zaposlenima i akumulacije novca na račun ovog izrabljivanja. Zastupanje stanovišta da bi i najtvrđi tvrdica mogao da se promeni kada bi na neposredan način spoznao strašne posledice svog delovanja – sve su ovo teme koje danas više nego ikad dobijaju na važnosti. Vrednosti koje klasici književnosti zastupaju predstavljaju temelje ljudskih vrednosti i savremenog društva koje se, nažalost, neretko podrazumevaju, a samim tim i preskaču u vaspitno-obrazovnom sistemu. Većina klasika književnosti pruža i mogućnosti za kreativni pristup scenskom izrazu, budući da su njihovi sižei poznati, a teme koje tretiraju sveprisutne su u odgoju čovečanstva.

Autorski tim: Dramatizacija i adaptacija – Luka Kurjački; Igraju – Maja Nikolić, Vladimir Tešović i Miloš Lalović; Muzika – Ljubica Damčević; Kostim – Ivana Stanković; Pop ap elementi – Dragana Pilipović; Kreacija lutaka, scenografija i art direkcija – Sandra Nikač; Režija – Marija Barna Lipkovski i Ana Popović; Tehnička podrška – KC Reks i Magacin u Kraljevića Marka; Produkcija – Tri groša i UK Stari grad

Zagonetka revolucije – predstava DAH Teatra

„Zagonetka revolucije“ postaje jedna od beogradskih pozorišnih predstava koje se obavezno moraju posetiti. Dvočasovna interpretacija svetskih revolucionara, igranje u nekoliko prostorija u UK Stari Grad, ograničen broj gledalačkih mesta na 40 i posebna interakcija između gledalaca i glumaca jeste ono što čini ovu predstavu tako specifičnom.

Radnja predstave je predstavljena susretom četiri revolucionara: Ulrike Majnhof, pripadnice Frakcije Crvene armije, Kamila Sijenfuegosa, Kastrovog saborca, Fanji Kaplan, atentatorke na Lenjina i “Crvene Roze” - Roze Luksemburg. Ova četri revolucionara se u predstavi šetaju kroz vreme i pričaju jedni sa drugima, ali i sa nama “sa one strane”. Šta nam to oni poručuju u svetu Harmsovskog apsurda, kome je, inače, u podtekstu i posvećena ova predstava; gde je sve moguće i ništa nije moguće, gde ljudi nestaju, gde se pijano nazdravlja revolucijama i pevaju hitovi Lejdi Gage i Boni Em; gde se tela ubijenih revolucionara bacaju u kanal, spaljuju, nestaju u okeanu; gde povremeno prosijavaju svetle duše koje nas i pozivaju na uznemiravanje, na borbu za smisao van nametnutog matriksa.

Susret ovih likova dešava se u stanovima koji služe kao revolucionarne ćelije, u zatvorskim ćelijama ali i u pozorištu tokom probe. Prostor UK Starog grada nudi idealnu situaciju u tom smislu - daje Dah teatru mogućnost, uz minimalne scenografske intervencije, da pozove publiku na kretanje kroz te ćelije, gde će moći da se opredele za onu revoluciju u koju oni sami veruju ili da se ne opredele uopšte. Gledaoci više nisu samo “nevini” posmatrači ili konzumenti pozorišnog čina već su i potencijalni saučesnici.
Oni biraju ili su izabrani da učestvuju u radu pojedinih ćelija. Ako Roza Luksemburg predstavlja princip nenasilja po svaku cenu onda nam Ulrike Majnhof nudi ozbiljno pitanje - šta se desi u umu, duši, osobe sa idejama da svet treba da se menja nabolje, kada shvati da je sve ćorsokak, da samo udara o zidove, da prava revolucija nije moguća, pa postane članica terorističke grupe koja opravdava ubijanje ljudi?