Promocija Antiratnog dnevnika - Lijepo gore klasici marksizma, Gorana Sarića

Posle Konjica, Mostara i Sarajeva, prva promocija u Srbiji Antiratnog dnevnika-LIJEPO GORE KLASICI MARKSIZMA Gorana Sarića (GARIWO, 2014; MostArt, Zemun, 2019) pesnika i profesora iz Konjica koji živi u Holandiji, održaće se u sredu, 17. aprila od 19 časova u UK Stari grad, bivšem Parobrodu.

O potrebi da se napiše ovakva knjiga, tokom ratnih razaranja bivše Jugoslavije, kada se autor bavio humanitarnim poslovima i radom u biblioteci u rodnom Konjicu, publici će se obratiti autor lično, iz Holandije. O dometima ovih zapisa, hronologiji apsurda koji se širio od lokalnog ka opštem, važnih ne samo za savremenu bosansko-hercegovačku literaturu, već za sve zemlje regiona, govoriće Svetlana Broz, direktorka nevladine organizacije Gariwo iz Sarajeva, Gradimir Gojer, pozorišni reditelj, književnik i kritičar iz Sarajeva, Zlatko Paković, pozorišni reditelj, pisac i novinar iz Beograda, Dragan Stojković, u ime izdavača u Srbiji, uz moderiranje Katarine Lazić,urednice u UK Stari grad.

Nakon prošlogodišnje izložbe ’’Opkoljeno Sarajevo’’ iz stalne postavke Istorijskog muzeja BiH , održane u istoj ustanovi kulture, građani Beograda, dobiće još jednu priliku, da se kroz pisanu reč uvere koliko je, na ovim prostorima, Ljudskost bila najveća žrtva ratova. O Sarićevoj intimističkoj drami pojedinca,koji se u najtežim trenucima seća boljeg juče, sa neprihvatanjem da danas ima veze sa juče, izražavaju i recenzenti dnevnika : Enver Kazaz i Amer Tikveša.

Goran Sarić,rođen 1959. u Konjicu, u kome je živeo do 1994. godine. Profesor maternjeg jezika i književnosti , diplomirao na Filozofskom fakultetu, Odsek istorije jugoslovenskih književnosti i sh-hs jezika. Od 1999. zaposlen u Univerzitetskoj biblioteci u Holandiji. Prevodi sa holandskog jezika. Poezija mu je prevođena na holandski i makedonski jezik. Dobitnik nagrade Fondacije za izdavaštvo Federacije BiH, 2007. godine, za zbirku stihova Tango aquarino.

Izložba fotografija "Make it able for disabled" - Jerome Cid

Problem pristupačnosti nije pitanje samo 10% stanovništva sa invaliditetom, već obuhvata mnogo veći broj ljudi, kao što su stara lica, majke sa decom i svi oni koji iz nekog razloga imaju problem sa kretanjem.

Ovom prilikom pozivamo Vas na otvaranje izložbe posvećene ovom problemu . Izložba će biti otvorena u utorak, 16. aprila u 19h u Ustanovi kulture Stari grad.

Autor ove izložbe Jerome Cid, će pokušati da kroz objektiv jednog stranca prikaže kako vidi i doživljava mogućnost kretanja osoba sa invaliditetom u Beogradu, ali i da ukaže da problem invaliditeta može sticajem životnih okolnosti postati problem svakoga od nas.

Predstava "Zašto su repovi važni"

Predstava "Zašto su repovi važni" deo je istoimenog projekta koji nastoji da, kroz kreativnu participaciju dece u pozorišnom doživljaju , doprinese njihovom socio-emocionalnom sazrevanju i pripremljenosti za polazak u školu. Dramska priča govori o devojčici Maci koja se preselila u novo okruženje u kom se oseća usamljeno i nesigurno. Na obodu šume, Maca se susreće sa novim i veoma neobićnim situacijama kroz koje stiće saznanja i veštine koje su joj neophodne da bi se uspešno uklopila u školsku sredinu.

Reditelj: Sunčica Milosavljević; Igraju: Jelena Kesić, Milica Petrović, Andrej Pipović, Nebojša Rako, Predrag Grujić; Dramski pedagog: Nataša Milojević; Dizajner scene i kostima: Jelena Stojanović; Muzika: Dobrica Višnjić; Scenski pokret i koreografije: Nataša Milojević; Saradnici u razvoju muzike: Olivera Milojević, Boris Novaković; Vokali: Nataša Guberinić, Milica Petrović, Andrej Pipović; Realizacija kostima: Vesa Karanović; Izrada lutaka; Zorana Milošaković Tasić; Vizuelni motivi korišćeni na plakatu i programu: Jelena Stojanović

Predstava "Krmeći kas" - Aleksandra Popovića

Predstava ,,Krmeći kas'' imala je svoju prvu premijeru 24. aprila, 2017. godine, u okviru završnog ispita 3. godine pozorišne režije studentkinje Mazarak, u klasi red. prof. Ivane Vujić i asistentkinje Snežane Trišić, u saradnji Fakulteta dramskih umetnosti sa Fakultetom likovnih umetnosti u Beogradu. Na Prvom međunarodnom festivalu umrežavanja talenata, u Rumuniji (Krajova) predstava ,,Krmeći kas’’ osvojila je nagradu stručnog žirija za najbolju predstavu u celini, a Sanja Marković je nagrađena za najbolju glumicu na istom festivalu.

O predstavi:
Kroz poetsku farsu o jednoj ženi između dva muškarca otvaraju se pitanja ljudskog opstanka i preživljavanja u maloj sredini – kakva je Srbija. Predstava kroz mnogo metafora, pesme i igre, na komičan način, sa poetskim elementima, filozofski analizira položaj malog čoveka koji se bori da preživi u današnjem vremenu potrošačkog društva, brzih promena i nejasnih ideologiija.

Podela:
MILEVA, srpska kolumbina - Sanja Marković
TODOR, srpski arlekin - Vahid Džanković
(T)ODOR, srpski arlekin - Dragan Petrović
ŽOLI OLI, balerina – Anja Pavićević
Muzičari u predstavi - Nikola Dragović (violina) i Ivan Mirković (harmonika)

Režija - Mazarak Milja

Trajanje: 60 min.

Posebna zahvalnost Milici Radumilo. 🙂

FMU KONCERTI APRIL

Petak, 12. april u 20h - klasa Marka Josifskog, violina

Ponedeljak, 15. april u 20h - klasa Ljiljane Vukelje, klavir

Četvrtak, 25. april u 20h - Hor Serbska mladež

PUSHER 1,2,3

Povodom gostovanja Zlatka Burića i njegove T.I.G. grupe 20. aprila 2019. u UK Stari grad, u bioskopu Dragan Gaga Nikolić , od 20 časova, biće prikazan trodelni film ’’Pusher’’ (režija Nicolas Winding Refn) petak, subota, nedelja – 12. 13. i 14. aprila 2019.
Projekcije se održavaju uz podršku Danske filmske akademije.
Zlatko Burić Kićo jedan je od glavnih glumaca ove ’’Pusher’’ filmske trilogije.

Monodrama "Jul" Ivan Viripaev

REDITELJ: Tara Manić; DRAMATURG: Dejan Prćić; KOSTIMOGRAF: Srđan Perić; DIREKTOR FOTOGRAFIJE;Luka Trajković; MONTAŽER Marija Jelušić; FOTOGRAFIJA Marijana Janković; ŠMINKA Snežana Petković

Trajanje: 55 minuta

IGRA: NATAŠA TAPUŠKOVIĆ

Jedan od najintrigantnijih dramskih pisaca savremene ruske drame, Ivan Viripajev, u drami “Jul” snagom ironije tretira problem izbavljenja običnog čoveka, onog čoveka koji može biti svako od nas. Pa čak i žena, zbog čega pisac insistira da glavni lik Petra, kao i ostale likove, tumači glumica.

Petar je sedamdesetogodišnji zločinac i ubica, koji usled požara ostaje socijalno i egzistencijalno ugrožen. Put njegovog izbavljenja biće prožet surovošću, nasiljem, potragom za “njegovom rođenom ludnicom”, kao možda jedinim utočištem koje mu pripada.

Kombinovanjem surovosti i nežnosti unutar odnosa tog običnog čoveka prema drugima, Bogu, pa i sebi, Viripajev postavlja glavno pitanje: u kom to trenutku taj čovek, unutar sistema kojeg je deo, postaje žrtva sopstvenog spasenja?

Dramski tekst je podeljen na dva dela. Prvi deo opisuje put glavnog junaka iz svog rodnog sela ka ludnici. Na tom putu, da bi preživeo, Petar mora da ubije, da se odbrani i bude surov, onoliko koliko čovek u nevolji može/mora biti. Drugi deo je istančaniji, podignut na skoro metafizički nivo, što je u predstavi otelotvoreno sredstvima filmskog izraza. Pomereno stanje svesti glavnog junaka predstavljeno je video materijalima koji vrlo precizno prikazuju likove koji mu se javljaju u snu - koji ga opseda i iz kog pokusava da se izbavi.

Zahvaljujemo se na pomoći pri realizaciji predstave firmi “Todoxin”.

BPM 2019: Asja Zec, Skullcheez, Autosugestija - e/motion

Izložba predstavlja tri mlade umetnice iz Srbije, koje kroz fotografiju na svoj način dokumentuju muzičku alternativnu i kulturnu scenu u zemlji i regionu. Od malih zamračenih klubova do velikih i svetlih bina, tri različita senzibiliteta prošaraće zidove UK Stari Grad podsećajući na tinejdžerske sobe i vraćajući se onom osećaju od kojeg je sve krenulo u ljubavi prema muzici.

Anastasija Asja Zec, ovom izložbom prvi put predstavlja svoje radove beogradskoj publici. Prvu koncertnu fotografiju napravila je 2014. godine, ali joj se aktivno posvećuje tek od 2016. godine. „Koncertnu fotografiju smatram za jednu od težih. Fotograf nema kontrolu nad svetlom, subjektom, a vrlo često ni nad mestom odakle fotografiše. Zato je svaki koncert jedinstven izazov, neponovljiv i istinit.”

Jovana Milovanović – Skullcheez je više puta prvonagrađeni koncertni fotograf i najmlađi učesnik izložbe „50 godina koncertne rock fotografije u Srbiji”, sa aktivnim fotografskim prisustvom na muzičkoj sceni od 2012. do 2015. godine, kada fotografiše za lokalne portale i magazine. Od 2018. sarađuje sa Američkim muzičkim portalom Music Existence. Završila je VŠSS Beogradsku Politehniku, smer grafički dizajn, sa završnim radom iz fotografije pod nazivom „Fotografija i muzika”. Svoje radove izlagala je i u kolektivnim izložbama Foto saveza Srbije i Međunarodnog salona fotografije.

Milica Cvetković – Autosugestija je snimatelj, fotograf i student kamere na FDU. Od 2015. godine fotografiše za nekoliko domaćih muzičkih portala i autor je muzičkih alternativnih spotova. „Za mene je koncertna fotografija prva ljubav. Prvi aparat sam kupila s namerom da zabeležim „pravi” trenutak na sceni, dok usputno uživam u svakoj svirci. Postoji nešto duboko u emociji koja nastaje u odnosu publike i izvođača, taj trenutak je ključan. Borimo se u haotičnosti, i tu smo da taj trenutak osetimo, zabeležimo i prenesemo

"Možda sanjati" - "Perchance to dream" - DAH Teatar

U okviru edukativnog programa Unutar laboratorije DAH Teatar u UK Stari Grad 7. aprila izvodi predstavu "Možda sanjati", na engleskom jeziku kao "Perchance to dream". Svoja mesta možete rezervisati na office@dahteatarcentar.com.

Možda sanjati!
Mlada žena svakoga dana, na putu do svog pozorišta, s reće čoveka koji na ulici okružen otpakovanim ruksakom i instrumentima, ogrnut ćebetom sa egzotičnom šarom, svira. Oni ne dele maternji jezik, ali dele drugačije jezike koji se prostiru van govora. Ona mu priča, ili samo zamišlja da mu priča, priču svog života. On joj odgovara muzikom.
Oni pokušavaju da nađu smisao svojih životnih izbora u svetu gde su ljudi prisiljeni da napuste svoje domove da bi se spasli, u kome je nekada najvažnije slediti nit šekspirovskog snivanja.
Predstava “Možda sanjati” istražuje temu migracija i to specifično “odliv mozgova” umetnika iz zemlje gde su uslovi za život i rad jako izazovni.
Tokom predstave pratimo životnu priču mlade glumice koja prolazeći kroz uloge koje je igrala, isprepletane sa njenim ličnim pitanjima o smislu ostanka ili dolaska iz svoje zemlje, pokušava da odluči šta joj je važnije: da prati svoj san o umetnosti ili da napusti zemlju iz potrebe za sigurnošću. U tom procesu ona komunicira sa uličnim muzičarem sa kojim ne deli svoj jezik ali deli jezik pokreta i muzike.
Dok ponovo odigrava svoje stare uloge , ona se sreće sa bolnim pričama žena čije je likove igrala: žena koje su preživele nasilje u ratovima u njenoj zemlji, žene čije je dete nestalo, slikarke koja ceo svoj žvot živi u vizijama svojih naslikanh prizora. Te priče se susreću sa njenim autobiografskm pričama, o devojčici čiji je san da bude balerina grubo prekinut i o mladoj ženi koja pokušava da shvati kako da pomiri suprotnosti koje nose njen život u umetnosti i teška realnost života oko nje.
Ovo je predstava u kojoj se postavljaju ista pitanja koja postavljaju mladi ljudi širom sveta danas suočeni sa sličnom situacijom. Ona inspiriše na promišljanje i traganje za sopstvenim odgovorima.

Cena karte: 600din.

Zagonetka revolucije - predstava DAH Teatra

„Zagonetka revolucije“ postaje jedna od beogradskih pozorišnih predstava koje se obavezno moraju posetiti. Dvočasovna interpretacija svetskih revolucionara, igranje u nekoliko prostorija u UK Stari Grad, ograničen broj gledalačkih mesta na 40 i posebna interakcija između gledalaca i glumaca jeste ono što čini ovu predstavu tako specifičnom.

Radnja predstave je predstavljena susretom četiri revolucionara: Ulrike Majnhof, pripadnice Frakcije Crvene armije, Kamila Sijenfuegosa, Kastrovog saborca, Fanji Kaplan, atentatorke na Lenjina i “Crvene Roze” - Roze Luksemburg. Ova četri revolucionara se u predstavi šetaju kroz vreme i pričaju jedni sa drugima, ali i sa nama “sa one strane”. Šta nam to oni poručuju u svetu Harmsovskog apsurda, kome je, inače, u podtekstu i posvećena ova predstava; gde je sve moguće i ništa nije moguće, gde ljudi nestaju, gde se pijano nazdravlja revolucijama i pevaju hitovi Lejdi Gage i Boni Em; gde se tela ubijenih revolucionara bacaju u kanal, spaljuju, nestaju u okeanu; gde povremeno prosijavaju svetle duše koje nas i pozivaju na uznemiravanje, na borbu za smisao van nametnutog matriksa.

Susret ovih likova dešava se u stanovima koji služe kao revolucionarne ćelije, u zatvorskim ćelijama ali i u pozorištu tokom probe. Prostor UK Starog grada nudi idealnu situaciju u tom smislu - daje Dah teatru mogućnost, uz minimalne scenografske intervencije, da pozove publiku na kretanje kroz te ćelije, gde će moći da se opredele za onu revoluciju u koju oni sami veruju ili da se ne opredele uopšte. Gledaoci više nisu samo “nevini” posmatrači ili konzumenti pozorišnog čina već su i potencijalni saučesnici.
Oni biraju ili su izabrani da učestvuju u radu pojedinih ćelija. Ako Roza Luksemburg predstavlja princip nenasilja po svaku cenu onda nam Ulrike Majnhof nudi ozbiljno pitanje - šta se desi u umu, duši, osobe sa idejama da svet treba da se menja nabolje, kada shvati da je sve ćorsokak, da samo udara o zidove, da prava revolucija nije moguća, pa postane članica terorističke grupe koja opravdava ubijanje ljudi?