Predstava “Bajkoholik” u izvedbi pozorišne trupe U.R.A. (Umetničk radna akcija) koja svoju publiku oduševljava već petu sezonu, biće izvedena 27. januara u Ustanovi kultute (UK) Stari grad-Parobrod u 20h.

Predstava “Bajkoholik” po tekstu Milene Đorđević, a u režiji Milana Kovačevića na nesvakidašnji način bavi se bajkama i pričama iz detinjstva . 
 Dve klijentkinje, terapeutkinja i njen supervizor, tragajući svako za svojom srećom i unutrašnjim mirom kroz razotkrivanje sopstvene duše, prepuštaju se čudesnom svetu bajki i bivaju upleteni u mrežu neobičnih međuljudskih odnosa.

Magičnost i specifičnost ove predstave krije se u načinu njenog igranja, jer se glumci i publika kreću kroz pet punktova (ulaz, hodnik, foaje, scena, gledalište) i na taj način ujedno se upoznaju sa prostorijama centra za kulturu, ali i kroz nivoe (pod)svesti.
Još jedna od specifičnosti svakako jeste broj publike, koji je ograničen na 25-30 ljudi, što dodatno stvara intimnost između glumaca i publike.

Igraju:
Zorana Bećić
Milena Đorđević
Maja Ranđić
Milan Kovačević
Predrag Kotur

Cena ulaznice 1000 din.

„Zagonetka revolucije“ postaje jedna od beogradskih pozorišnih predstava koje se obavezno moraju posetiti. Dvočasovna interpretacija svetskih revolucionara, igranje u nekoliko prostorija u UK Stari Grad, ograničen broj gledalačkih mesta na 40 i posebna interakcija između gledalaca i glumaca jeste ono što čini ovu predstavu tako specifičnom.

„Zagonetka revolucije“ - novo ostvarenje DAH Teatra koje podseća na stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata, Sovjetske i Nemačke revolucije.

Godina koja se završila, a u kojoj se obeležavalo sto godina od završetka Prvog svetskog rata, uokvirena je, s jedne strane godinom kad se obleležavala stogodišnjica Sovjetske revolucije i godinom kada će se obeležavati sto godina od revolucije u Nemačkoj, ali i sto godina od ubistva Roze Luksemburg.
Roza Luksemburg je i dalje inspiracija na pobunu, u dobu gde je pobuna, protiv svega što je nečovečno, nasilno i izrabljivački. Ona nam i dalje postavlja pitanje: gde je pobuna, da li je moguća?

Radnja predstave je predstavljena susretom četiri revolucionara: Ulrike Majnhof, pripadnice Frakcije Crvene armije, Kamila Sijenfuegosa, Kastrovog saborca, Fanji Kaplan, atentatorke na Lenjina i “Crvene Roze” - Roze Luksemburg. Ova četri revolucionara se u predstavi šetaju kroz vreme i pričaju jedni sa drugima, ali i sa nama “sa one strane”. Šta nam to oni poručuju u svetu Harmsovskog apsurda, kome je, inače, u podtekstu i posvećena ova predstava; gde je sve moguće i ništa nije moguće, gde ljudi nestaju, gde se pijano nazdravlja revolucijama i pevaju hitovi Lejdi Gage i Boni Em; gde se tela ubijenih revolucionara bacaju u kanal, spaljuju, nestaju u okeanu; gde povremeno prosijavaju svetle duše koje nas i pozivaju na uznemiravanje, na borbu za smisao van nametnutog matriksa.

Karte za ovu predstavu možete kupiti na blagajni UK Stari grad svakoga dana od 10h do 21h ili rezervisati svoje mesto na office@dahteatarcentar.com.

Pozorišna predstava „Nisam bila ovde“ je monodrama o unutrašnjoj borbi i bipolarnom poremećaju holivudske glumice Vivijen Li, od koga je patila u periodu lečenja u bolnici za duševne bolesnike.
Predstava je master rad Tatjane Dimitrijević na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Gordane Marić. Ona, tumačenjem ne rekonstruiše njenu najčuveniju ulogu Skarlet O Hare iz filma „Prohujalo s vihorom“, već reperezentuje njeno mentalno stanje, razgradnju sopstvenog ega, bezgranični krug uspona i padova u patologiji ljubavi i braka sa Lorensom Olivijeom i njegovoj bespomoćnosti da joj pomogne... Geneza priče je poistovećivanje sa njenim drugim fiktivnim likom, Blanš Deboa koju je tumačila u filmu „Tramvaj zvani želja“, kao otklonom od stvarnosti, a kulminacija, finalni momenat prihvatanja realnosti.
Autor teksta je Neda Gojković, apsolvent na katedri za dramaturgiju, na Fakultetu dramskih umetnosti i ova drama je njen diplomski rad na pozorišnoj dramaturgiji.
Rediteljka Mina Ćirić, trenutno je na master studijama dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti i ovo joj je rediteljski debi u kom se okušala.
Predstava je nastala kao kontinuitet saradnje UK Stari grad i FDU u 2018. godini.
Muzika: Aleksandar Sedlar i Hristina Pardjovski.
Producent: Smilja Bojković.
Šminka: Maja Arsić.
Fotografija: Aleksandar Angelovski.
7. mart u 20h u UK Stari grad.
Cena karte: 300 dinara.

Informacije i rezervacije 011 /  4142163

Dobrodošli!

"Božićna priča“ u produkciji „Tri groša“ je lutkarsko-igrana predstava koja kombinuje različite tehnike. Tekstualni predložak je čuvena priča Čarlsa Dikensa u savremenoj dramatizacija Luke Kurjačkog. Tekst kombinuje naraciju kroz stih, dramski dijalog i neme scene, koje su postavka za tri različite tehnike, dominantne u izrazu predstave: živog glumca na sceni, lutke i grafoskop animaciju. Likovi na neobične načine vode publiku na put kroz svetove živih i mrtvih, i u prošlost, sadašnjost i budućnost. „Božićna priča“ Čarlsa Dikensa predstavlja možda i najveći među klasicima književnosti za decu. Dikens je napisao ovo delo posle posete jednom londonskom sirotištu, duboko potresen uslovima u kojima su tamošnja deca živela. Priča je pohvala velikodušnosti, oštra kritika ne samo škrtosti, već i izrabljivačkog odnosa prema zaposlenima i akumulacije novca na račun ovog izrabljivanja. Zastupanje stanovišta da bi i najtvrđi tvrdica mogao da se promeni kada bi na neposredan način spoznao strašne posledice svog delovanja – sve su ovo teme koje danas više nego ikad dobijaju na važnosti. Vrednosti koje klasici književnosti zastupaju predstavljaju temelje ljudskih vrednosti i savremenog društva koje se, nažalost, neretko podrazumevaju, a samim tim i preskaču u vaspitno-obrazovnom sistemu. Većina klasika književnosti pruža i mogućnosti za kreativni pristup scenskom izrazu, budući da su njihovi sižei poznati, a teme koje tretiraju sveprisutne su u odgoju čovečanstva.

Autorski tim: Dramatizacija i adaptacija – Luka Kurjački; Igraju – Maja Nikolić, Vladimir Tešović i Miloš Lalović; Muzika – Ljubica Damčević; Kostim – Ivana Stanković; Pop ap elementi – Dragana Pilipović; Kreacija lutaka, scenografija i art direkcija – Sandra Nikač; Režija – Marija Barna Lipkovski i Ana Popović; Tehnička podrška – KC Reks i Magacin u Kraljevića Marka; Produkcija – Tri groša i UK Stari grad