„Božićna priča“ u produkciji „Tri groša“ je lutkarsko-igrana predstava koja kombinuje različite tehnike. Tekstualni predložak je čuvena priča Čarlsa Dikensa u savremenoj dramatizacija Luke Kurjačkog. Tekst kombinuje naraciju kroz stih, dramski dijalog i neme scene, koje su postavka za tri različite tehnike, dominantne u izrazu predstave: živog glumca na sceni, lutke i grafoskop animaciju. Likovi na neobične načine vode publiku na put kroz svetove živih i mrtvih, i u prošlost, sadašnjost i budućnost.

„Božićna priča“ Čarlsa Dikensa predstavlja možda i najveći među klasicima književnosti za decu. Dikens je napisao ovo delo posle posete jednom londonskom sirotištu, duboko potresen uslovima u kojima su tamošnja deca živela. Priča je pohvala velikodušnosti, oštra kritika ne samo škrtosti, već i izrabljivačkog odnosa prema zaposlenima i akumulacije novca na račun ovog izrabljivanja. Zastupanje stanovišta da bi i najtvrđi tvrdica mogao da se promeni kada bi na neposredan način spoznao strašne posledice svog delovanja – sve su ovo teme koje danas više nego ikad dobijaju na važnosti.

Vrednosti koje klasici književnosti zastupaju predstavljaju temelje ljudskih vrednosti i savremenog društva koje se, nažalost, neretko podrazumevaju, a samim tim i preskaču u vaspitno-obrazovnom sistemu. Većina klasika književnosti pruža i mogućnosti za kreativni pristup scenskom izrazu, budući da su njihovi sižei poznati, a teme koje tretiraju sveprisutne su u odgoju čovečanstva.

Siže:
Stari tvrdica i zelenaš Steva Štekić na Badnji dan tiraniše svog zaposlenog Bobana, njegovog bolesnog sina Timotija-Timija kao i svog nećaka Feđu, koji dolazi da ga pozove na božićni ručak. Iste Badnje noći, prikazuje mu se duh njegovog pokojnog poslovnog partnera Božidara Boškića, Duh Boško, koji ga upozorava da mora da se promeni. Duhu Bošku u pomoć dolaze Duh Božića Prošlosti, Duh Božića Sadašnjosti i Duh Božića Budućnosti. Svaki duh Stevanu Štekiću prikazuje nekoliko sila uzroka i posledica njegove škrtosti. Duboko potresen spoznajom i uplašen za svoju sudbinu, Stevan Štekić istog Božićnog jutra budi se kao promenjen čovek, deleći poklone i povišice.

Autorski tim:
Dramatizacija i adaptacija – Luka Kurjački; Igraju – Maja Nikolić, Vladimir Tešović i Miloš Lalović; Muzika – Ljubica Damčević; Kostim – Ivana Stanković; Pop ap elementi – Dragana Pilipović; Kreacija lutaka, scenografija i art direkcija – Sandra Nikač; Režija – Marija Barna Lipkovski i Ana Popović; Tehnička podrška – KC Reks i Magacin u Kraljevića Marka; Produkcija – Tri groša i UK Stari grad

Predstava "Bajkoholik" u izvedbi pozorišne trupe U.R.A. (Umetničk radna akcija) koja svoju publiku oduševljava već petu sezonu, biće izvedena 27. januara u Ustanovi kultute (UK) Stari grad-Parobrod u 20h.

Predstava "Bajkoholik" po tekstu Milene Đorđević, a u režiji Milana Kovačevića na nesvakidašnji način bavi se bajkama i pričama iz detinjstva . 
 Dve klijentkinje, terapeutkinja i njen supervizor, tragajući svako za svojom srećom i unutrašnjim mirom kroz razotkrivanje sopstvene duše, prepuštaju se čudesnom svetu bajki i bivaju upleteni u mrežu neobičnih međuljudskih odnosa.

Magičnost i specifičnost ove predstave krije se u načinu njenog igranja, jer se glumci i publika kreću kroz pet punktova (ulaz, hodnik, foaje, scena, gledalište) i na taj način ujedno se upoznaju sa prostorijama centra za kulturu, ali i kroz nivoe (pod)svesti.

Još jedna od specifičnosti svakako jeste broj publike, koji je ograničen na 25-30 ljudi, što dodatno stvara intimnost između glumaca i publike.

Igraju:
Zorana Bećić
Milena Đorđević
Maja Ranđić
Milan Kovačević
Predrag Kotur

Cena ulaznice 1000 din.

Nova predstava DAH Teatra!!!

25 i 26. januar 20h

„Zagonetka revolucije“ - novo ostvarenje DAH Teatra koje podseća na stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata, Sovjetske i Nemačke revolucije.

Posle uspešne premijere nove predstave „Zagonetka revolucije“, DAH teatar u 2019. godinu ulazi sa još jednim setom igranja ovog posve neobičnog pozorišnog komada.

Godina koja se završila, a u kojoj se obeležavalo sto godina od završetka Prvog svetskog rata, uokvirena je, s jedne strane godinom kad se obleležavala stogodišnjica Sovjetske revolucije i godinom kada će se obeležavati sto godina od revolucije u Nemačkoj, ali i sto godina od ubistva Roze Luksemburg.
Roza Luksemburg je i dalje inspiracija na pobunu, u dobu gde je pobuna, protiv svega što je nečovečno, nasilno i izrabljivački. Ona nam i dalje postavlja pitanje: gde je pobuna, da li je moguća?

Radnja predstave je predstavljena susretom četiri revolucionara: Ulrike Majnhof, pripadnice Frakcije Crvene armije, Kamila Sijenfuegosa, Kastrovog saborca, Fanji Kaplan, atentatorke na Lenjina i “Crvene Roze” - Roze Luksemburg. Ova četri revolucionara se u predstavi šetaju kroz vreme i pričaju jedni sa drugima, ali i sa nama “sa one strane”. Šta nam to oni poručuju u svetu Harmsovskog apsurda, kome je, inače, u podtekstu i posvećena ova predstava; gde je sve moguće i ništa nije moguće, gde ljudi nestaju, gde se pijano nazdravlja revolucijama i pevaju hitovi Lejdi Gage i Boni Em; gde se tela ubijenih revolucionara bacaju u kanal, spaljuju, nestaju u okeanu; gde povremeno prosijavaju svetle duše koje nas i pozivaju na uznemiravanje, na borbu za smisao van nametnutog matriksa.

Susret ovih likova dešava se u stanovima koji služe kao revolucionarne ćelije, u zatvorskim ćelijama ali i u pozorištu tokom probe. Prostor UK Starog grada nudi idealnu situaciju u tom smislu - daje Dah teatru mogućnost, uz minimalne scenografske intervencije, da pozove publiku na kretanje kroz te ćelije, gde će moći da se opredele za onu revoluciju u koju oni sami veruju ili da se ne opredele uopšte. Gledaoci više nisu samo “nevini” posmatrači ili konzumenti pozorišnog čina već su i potencijalni saučesnici.
Oni biraju ili su izabrani da učestvuju u radu pojedinih ćelija. Ako Roza Luksemburg predstavlja princip nenasilja po svaku cenu onda nam Ulrike Majnhof nudi ozbiljno pitanje - šta se desi u umu, duši, osobe sa idejama da svet treba da se menja nabolje, kada shvati da je sve ćorsokak, da samo udara o zidove, da prava revolucija nije moguća, pa postane članica terorističke grupe koja opravdava ubijanje ljudi?

Karte za ovu predstavu možete kupiti na blagajni UK Stari grad svakog radnog dana od 10h do 21h ili rezervisati svoje mesto na office@dahteatarcetar.com.

Broj mesta je ograničen na 40, a cena karte 800 dinara.