Разговор о новом роману Кртице (Лом, 2025) Владимира Копицла, одржаће се у понедељак, 20. октобра од 19 часова у Пароброду. О овој разиграној прози о постмиленијумском војвођанском граду на обали Дунава, осим аутора, говориће Татјана Мандић Ригонат, редитељка, песникиња и драматург из Београда и Владислава Гордић Петковић, књижевна критичарка из Новог Сада, уз модерацију Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у Пароброду.

Аутор и наратор Кртица, заједно нам износе увид у раскошан језички  и тематски контрапункт, у чијем средишту је урбицид. Подељен у три целине,  од којих је најобимнија  Панонска карма, овај антиреликвијар у неколико димензија, хуморно травестира садашњост, али и нашу будућност...

Владимир Копицл (1949) песник, концептуалиста, есејиста, антологичар, преводилац из Новог Сада. Радио као новинар, уредник часописа и едиција, позоришни критичар. Објавио романе Пурпурна декада, 2020, Шпанска чизма 2021, Паклена путарина 2022, збирку прича Између трудова 2024.  Добитник награда за најбољу књигу поезије, позоришну критику, роман, књигу године, ауторски опус, животно дело, допринос култури, очувању лепих уметности. Недавно и Андрићеве награде за приповетке Између трудова (издање Чаробна књига).  

Промоција књига "Споредна средства (елементи драмске поетике)" и "Лек, отров или критика" Светислава Јованова, биће одржана у четвртак, 9. октобра 2025. од 19 часова у Пароброду.

О књигама ће говорити: проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, теоретичарка и историчарка српске и југословенских књижевности; Дивна Стојанов, позоришна критичарка и драматуршкиња, као и аутор, Светислав Јованов.

Две најновије књиге драматурга и театролога Светислава Јованова (1953), које су се појавиле прошле јесени у размаку од неколико месеци, посвећене су теоријском и критичком промишљању различитих аспеката драме и позоришта.

У првој, Споредна средства (елементи драмске поетике), коју је објавила Академска књига (Нови Сад 2024), аутор разматра питање драмске структуре на нов и често провокативан начин. Док се, наиме, већина истраживача бави средствима као што су сукоб, лик или радња као главним састојцима драмског текста, Светислав Јованов у средиште интересовања ставља драмске елементе који се најчешће сматрају споредним и данас углавном превазиђеним: пролог, гласник, хор, дух, деус еx мацхина (сила која разрешава наизглед нерешиву ситуацију) и драму у драми. Користећи низ атрактивних драмских примера из различитих раздобља историје драме, аутор нам детаљно и на приступачан начин осветљава не само природу, основне функције ових средстава, њихов развој као и међусобне везе и укрштања, већ и њихов значај за настанак кључних дела у историји драме. Отуда нам, повезујући у јединствену причу Есхилове, Шекспирове и Бекетове гласнике, Софоклове, Шилерове и Брехтове хорове, као и Сенекине, Молијерове и Ибзенове духове, са Еурипидовим, Клајстовим и Стриндберговим „deus ex machina“ и поступком „драме у драми“ од Аристофана и Шекспира до Пирандела и Вајса, књига Споредна средства нуди као једну врсту алтернативне и узбудљиве повести европске драме.

Друга књига, Лек, отров или критика (српска драма и европски контекст), коју је објавио Културни центар Војводине „Милош Црњански“ (Нови Сад 2024), представља збирку огледа, која пружа једно од ретких упоредних сагледавања српске и европске драме. У њој Светислав Јованов преиспитује теме и мотиве који представљају главне додирне тачке између наших најзначајнијих драматичара – од Стерије и Нушића до Александра Поповића, Душана Ковачевића, Љубомира Симовића, Милене Марковић и Маје Пелевић – и најзначајнијих европских драматичара – од класика као што су Шекспир и Чехов, до савремених аутора попут Јануша Гловацког или Роланда Шимелфенига. Поређења која Јованов нуди нису механичка, већ се могу пратити као низ концентричних кругова, при чему сваки од њих показује различит однос између домаће драме и њених европских пандана: од релације узора поводом теме двојника (Шекспир наспрам Нушића или Душана Ковачевића), преко равноправности домета у случају феномена времена и утопије (Љубомир Симовић у односу на Јануша Гловацког), до најновијих искорака које домаћи аутори попут Маје Пелевић, Тања Шљивар или Димитрије Коканов чине у односу на своје европске пандане, кад је реч о темама родне равноправности, медијске манипулације или загађења човекове околине.

Две песничке збирке Нема ту ничег сензуалног Невене Пауновић Војнов и Фајронт у клубу 27  Стефана Кирилова, биће представљене у уторак, 7.октобра 2025. од 19 часова у Пароброду.

Осим аутора, о овим поетским књигама  говориће Јасмина Топић, главна и одговорна уредница едиције ''Најбоља'' Удружења књижевника и књижевних преводилаца Панчева, уз модерацију Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у Пароброду.

Пауновић Војнов у својој дебитантској књизи износи нам истовремено интимни архив и друштвени ренген, кроз слојевиту, фрагилну и моћну географију личних и колективних сећања, према запажању Горице Радмиловић, чланице уредништва едиције ''Најбоља''.

Фајронт у клуб 27  отвара се стиховима музичара винковачких Мајки и Плаћеника и без обзира на индикативан наслов, према мишљењу Јасмине Топић, говори о вољи за животом и жељи за радовањем, упркос лирском субјекту који нас провлачи кроз ноћне барове и клубове, јутарње мамурлуке и отрежњења, како у провинцији, тако и у велеграду.

Невена Пауновић Војнов  живи и ради у Црепаји, дипломирала је ФДУ - одсек за Позоришну и радио продукцију. Песме су јој заступљене у зборницима, дигиталним часописима и регионалним порталима. Објавила је збирку прича Точак, топла вода и рупа на саксији (Рацио, Београд 2022)Стефан Кирилов је из Вршца, где је провео највећи део живота. Објавио је неколико збирки поезије. Песме су му заступљене у зборницима, а поједине преведене на шпански. Аутор је и два романа.