Monodrama - Laura, molim te

Monodrama - Laura, molim te - Četvrtak, 8. mart, Parobrod Teatar 20.30h

Pozorišna trupa LAURA 2000 je drugo agregatno stanje producentskog dvojca LAURA 2000 ( Milan Mrđa i Slobodan Đuričić
Prošle godine realizovali su i davnašnji san – predstavu, monodramu LAURA, MOLIM TE po sopstvenom konceptu, tekstu i muzici sa jednim od naših najboljih mladih glumaca Nikolom Rakočevićem u glavnoj ulozi.

Premijera je održana 1. marta prošle godine u MIKSER HAUSU i od tada je predstava odigrana preko 30 puta širom Srbije.
Dramsko – muzički, svojevrsni scenski eksperiment LAURA, MOLIM TE je inspirisan Frančeskom Petrarkom i njegovim Kanconijerom i sproveden u savremenim laboratorijskim uslovima da dodjemo do saznanja :

Kako danas, posle sedamsto godina, izgleda lirski subjekt?
Kakav je on?
I kakva je Laura?
I šta je sa ljubavlju danas?

Monodrama je smeštena u današnje vreme, vreme digitalnog otudjenja i ogromne samoće….Pored glavnog lika koji je objekat eksperimenta i koji prolazi kroz unutrašnje sukobe svesti, strasti, razuma, i zanesenosti Laurom, veoma važnu ulogu u eksperimentu ima i veliki video bim, jer ekrani su nam danas najvažniji..... i naravno, lažni profil Sajsi MC u ulozi - nedostižne Facebook Laure.

Koncept, tekst, muzika: Laura 2000 (Milan Mrđa, Slobodan Boban Đuričić)
Režija: Autorski tim Laura 2000 (Nikola Rakočević, Milan Mrđa, Slobodan Boban Đuričić)
Animacija: Boris Eftovski

https://www.facebook.com/lauramolimte/
https://www.instagram.com/laura_molim_te

Cena karte je 500 din.
Karte možete kupiti svakim radnim danom u Parobrodu, Kapetan Mišina 6a.

Više informacija na kontakt telefon 011 / 414 21 63

Izložba Milija Nešić "Mrdalice"

Milija Nešić, rođen je 1934. godine u Nišu u KSHS. 1961. završio je Akademiju likovnih umetnosti, odsek vajarstvo i postdiplomske studije u Beogradu. Samostalni, u statusu istaknutog umetnika, član ULUS-a.

Ova redukovana wiki biografija je prostoproširena rečenica, koja baš kao i samo jedna njegova “sekvenca” u postavci ponovo otvorenog MSUB-a, krije danas vremešnog, ali vitalnog, pomalo nažalost zaboravljenog, avangardnog konceptualnog umetnika, druge polovine dvadesetog veka jugoslovenske istorije umetnosti. Ponovo ga otkrivamo, jednako poput njegovih čuvenih Mrdalica, originalno posvećenih 1968. godini, korišćenih kao umetnička rekvizita u filmu Tajvanska kanasta – Gorana Markovića (1985.), potom decenijama pohranjenih u depou DKSG.

One su tada predstavljale specifičnu umetničku formu interakcije u večnoj igri nasilja koji jedni sprovode nad drugima, koristeći razne forme i opravdanja. U današnjoj savremenoj kontekstualizaciji sveta, našeg vremena i dominantne vizuelne komunikacije, njihova ultimativna aktuelnost, razlog je više za ovu izložbu. Uvertira, jubileju 50-godišnjice godine globalne revolucije: studentske demonstracije u Parizu i Beogradu, ubistvo Martin Luter Kinga i intervencija Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj. Tizer velike, njegove ovogodišnje retrospektive, povodom nagrade Stojan Ćelić.

Izložba se realizuje u koprodukciji sa Domom kulture Studentski grad.

Utorak 27. februar 2018 – 19h, Kapetan Mišina 6a (*do 15.03) glavni hol Parobrod

Parobrod teatar: Balkanska tužbalica

"Balkanski tužbalica" je projekat koji se bavi problemom nestalih ljudi na Balkanu, nestalih u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije, devedesetih. Aktuelnost ovog fenomena nije u dovoljnoj meri prepoznata ni od strane političkih struktura ni od strane kulturnih institucija na Balkanu. Na prostorima bivše Jugoslavije još uvek se čak 10 000 ljudi vodi kao nestalo. Tragične i nerasvetljene sudbine ovih ljudi čine jasnim istinu kako su zemlje Zapadnog Balkana svoju mračnu, recentnu prošlost samo gurnule pod tepih i nastavile svoj istorijski put sa potpisnutom traumom koja pre ili kasnije preti da generiše nove mržnje i sukobe. Umetnost se bavi istinom, suočavanjem i ukazivanjem na smer iz kog se novo zlo može pojaviti. Umetnost opominje. To je razlog zašto je nastala ova predstava.
"Balkanski tužbalica" sastoji se iz tri teksta. Prvi tekst iz pera je renomiranog bosansko-hercegovačkog pisca Almira Imširevića. Njegov tekst je monolog žrtve, ispovest nekoga koje odveden, mučen, kako fizički tako i psihički, a onda ubijen i zakopan u neku masovnu grobnicu. To je monolog duha, nekoga ko nakon smrti sagledava svoj život i užas njegovog kraja.
Drugi deo ove svojevrsne dramske trilogije je tekst kosovske spisateljice Doruntine Baše "Prst". Tekst "Prst" govori o onima koji su ostali nakon odvođenja njihovih najmilijih, onima koji čeznu za njihovim povratkom nadajući se da je on moguć, sluteći sa užasom da se on verovatno nikada neće desiti. Kako je život moguć posle gubitka, kakav je kvalitet tog života, svime time se na nadahnut način bavi tekst Doruntine Baše.
Treći deo predstave je drama drugog poznatog bosansko-hercegovačkog dramskog pisca Almira Bašovića. U pitanju je monolog ubice, monolog nekoga ko je učestvovao u ubijanjima, gledao ih, pomagao da se ona dese i ko naposletku nije uhapšen, izveden pred lice pravde, već se "utopio" u masu ljudi nakon što se rat završio i živi svoj mali život. Ali ta osoba se ipak seća svega što je radila. Da li se kaje, da li opravdava sebe, da li pokušava da zaboravi? Ili je možda ponosan?

Reditelj je Stevan Bodroža, a uloge tumače Ana Stefanović Bilić, Đorđe Simić, Čarni Đerić i nakon duge odsutnosti u ovdašnjem kulturnom životu, Dragana Varagić.

Koprodukcija Puls teatar
Materijalni pokrovitelj predstave je Austrijska ambasada u Beogradu, Ustanova kulture gradske opštine Stari grad

FEBRUAR DAS BOOT

Das Boot FEBRUAR

PON 05.02. Das Boot 22h Aleksandar Jačimović saksofon kvartet+Milovan Paunović klavir, Branko Marković kontrabas, Duca Ivanišević bubnjevi.

PON 12.02. Das Boot Vladimir Krnetić truba kvintet+Ljuba Paunić saksofon, Veljko Vujičić klavir,

PON 19.02 Das Boot Milovan Paunović klavir kvartet+Nemanja Banović truba, Lazar i Luka Jovičići bas i bubanj

PON 26.02 Das Boot Ljilja Sađil vokal+Veljko Vujičić klavir, Branko Marković kontrabas, Uroš Stamenković bubnjevi.

"U samoći pamučnih polja" u Parizu

“U samoći pamučnih polja“

U Parizu i u Beogradu poslednji put.

Bernar Mari Koltes jedan je od najvećih francuskih i generalno dramskih pisaca dvadesetog veka. Njegovo delo kontroverzno je, obožavano, osporavano, već uvršteno u klasiku. Parobrod teatar je svoju studijsku off scenu, pre nekoliko godina otvorio postavkom, tada u Srbiji premijernim delom ovog pisca - "U samoći pamučnih polja". To je komad sa elementima trilera, uzbudljiv i provokativan kao i Koltesov opus.
Dva čoveka, sa arhetipskim imenima - Diler i Kupac, susreću se u tami noći, na uglu neke ulice i pokušavajući da obave tajanstvenu trgovinu.. Oni govore tajanstvenim jezikom, u šiframa. Njihov odnos intenzivan je i opasan. Šta je predmet njihove trgovine, šta prvi pokušava da proda, šta je ono čemu se drugi nada da će dobiti?.
Ova predstava modernog i komunikativnog pozorišnog jezika, završava svoj post festum pozorišni život poslednjim igranjem u Parobrodu u Beogradu, 19. februara kao i na samom mestu postanka – Parizu, 24. februara u kulturnom centru Srbije.
Igraju glumci koji su značajna imena vaninstitucionalne postavke iz nove generacije srpskog glumišta: Vladimir Aleksić i Milutin Milošević
Reditelj je Stevan Bodroža, prevod teksta Ivan Medenica.

Ponedeljak 19.02. Beograd, Parobrod Teatar, 20.30h, Kapetan Mišina 6a, 011 / 414 21 63

Subota 24.02. Pariz, Kulturni centar Srbije (Centre Culturel de Serbie), 20.00h, 123 rue Saint Martin, 01 42 72 50 50

Odjeci vremena u književnosti, odjeci književnosti u vremenu

Diskusija sa Ivanom Čolovicem i Ivanom Ivanjijem
U celoj Evropi nasilje i ratovi obeležili su prošli vek a na nasim prostorima i njegov završetak. Pitanja o književnosti "u doba ekstrema" diskutujemo sa antropologom dr Ivanom Čolovicem i piscem Ivanom Ivanjijem: Koje su mogućnosti i granice književnosti u reflektovanju i savladavanju bolnih, traumatičnih dešavanja, sme li se ili mora govoriti o njenoj društvenoj ulozi u procesu reflektovanja prošlosti, ili je insistiranje na takvim temama ujedino nasilje nad književnošću? Koliko i kako se takva književnost prevodi na nemački?
Diskusija je dio veceg projekta pod nazivom „Književna obrada iskustava rata i nasilja i njeno prevođenje – Nemačka i zemlje bivše Jugoslavije u dijalogu“. Reč je o jednogodišnjem projektu koji je na inicijativu katedre za Slavistiku Univerziteta u Jeni okupio katedre za Germanistiku univerziteta iz regiona. Projekat u celosti finansira Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD). Domaćin dela projekta u Beogradu je Forum za religiju, medije i kulturu sećanja.
Razgovor će moderirati Željana Tunić, doktorand na Univerzitetu u Jeni.

Utorak, 20.02. 2018. 20h Teatar hol – sprat, Kapetan Mišina 6a-Jevremova 33

Smrt fašizmu... dokumentarni filmovi o Ivo Loli Ribaru

Kao deo pripreme za novu predstavu Reflektor teatra “SMRT FAŠIZMU: O sećanju na Iva Lolu i porodicu Ribar”, pozivamo vas na projekciju dokumentarnih filmova o Ivo Loli Ribaru!

20. feburara/utorak od 19.30 UK Parobrod, Bioskop Dragan Gaga Nikolić

Nakon projekcija razgovaramo o predstavi, istoriji i fašizmu. U razgovoru će učestvovati glumačka ekipa predstave, dramaturškinja i rediteljka Milena Bogavac, kao i naši stručni saradnici Vlatko Sekulović, Srđan Milošević, Branimir Brkljač i naravno VI, kao naša publika.

Dokumentarna filmovi o Ivi Loli Ribaru vraćaju nas u vreme kada je uspomena na Lolu Ribara bila deo zvanične kulture sećanja, a sam Lola simbol omladinske požrtvovanosti i predanosti idealima. Kao ne toliko malobrojna deca iz građanskih porodica i Iva Lola Ribar je povlašćeni društveni položaj zamenio za pripadnost radničkom pokretu, odbacujući klasne privilegije koje su garantovale sigurnost i uspešnu karijeru. Studentska omladina najrazličitijeg socijalnog porekla pristajala je tih tridesetih godina u velikom broju uz ideale komunizma. Ostalo je zabeleženo i da je šef Specijalne policije Dragi Jovanović, prilikom jednog pretresa, razgledajući vajarske radove jednog komuniste-omladinca, upitao njegovu majku: “Gospođo, zašto naša najtalentovanija deca idu u komuniste?” Ovo pitanje sadrži i konstataciju koja stoji nasuprot malograđanskom mitu, i danas toliko prisutnom, da su komunisti okupljali odnarođene probisvete i neradnike. Komunistička omladina Jugoslavije okupljala je i najdarovitije mlade ljude epohe, ali i sve one, nezavisno od klasne pripadnosti, od talenata ili od obrazovanja, kojima su na srcu bile jednakost, socijalna pravda i solidarnost.

Pisma Hilde Dajč

Pisma Hilde Dajč Ponedeljak 19.00h, Parobrod - glavni hol

Izložbu čine ilustracije stripa autora Aleksandra Zografa. Organizatori i domaćini izložbe su Ambasada Izraela u Srbiji i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Pisma koja je Hilda pisala svojim prijateljicama, Nadi Novak i Mirjani Petrović sačuvana su i svedoče o životu „među žicama, životu u kome ličnost postaje broj, životu kojem je oduzeto dostojanstvo, nada i vera“.

Hilda Dajč je rođena 1922. u Beču, u aškenaskoj porodici koju su sačinjavali njeni roditelji, Emil i Augusta, i mlađi brat Hans. Nekoliko godina nakon rođenja porodica Dajč preselila se u Beograd. Pre rata, pošto je maturirala u gimnaziji kao jedna od najboljih u svojoj generaciji, Hilda se upisala na studije arhitekture na Beogradskom univerzitetu. Pošto su, u okupiranoj Srbiji, studije prekinute, Hilda je volontirala kao medicinska sestra u Jevrejskoj bolnici u Beogradu. Prvih meseci okupacije Hildin otac, Emil Dajč, bio je na dužnosti podpredsednika Vertretung der Judischen Gemainchaft, predstavničkog tela Jevrejske zajednice u Beogradu. Zahvaljujući angažovanju Emila Dajča u Predstavničkom telu, u ranoj fazi okupacije, Hildina porodica je bila pošteđena mnogih oštrih antisemitskih mera i zakona kojima su u to vreme bili izloženi Jevreji u Beogradu. Iako porodice onih koji su bili u rukovodstvu Jevrejskog predstavnickog tela, su u prvi mah bili delimično pošteđeni od deportacije, Hilda se, protivno željama svoje porodice, dobrovoljno prijavila da ode u logor i nastavi da vrši dužnosti medicinske sestre među, kako je sama izjavila, „ljudima kojima je potrebna pomoć“. Pisma Hilde Dajč nude redak i dirljiv uvid u uslove u Jevrejskom logoru na Sajmištu, izmedu decembra 1941. i maja 1942. Sačuvana su njena četiri pisma, koja je ona pisala svojim prijateljicama Nadi Novak i Mirjani Petrović. Datum smrti Hilde Dajč nije poznat, ali je sigurno da je ubijena u gasnom kamionu, zajedno sa preko 6.000 žena, dece i starih. Od kraja marta, do 10. maja 1942., logoraši su, u grupama od 50 do 100 ljudi, poslednji put prolazeći ulicama Beograda, odvoženi do masovnih grobnica u Jajincima. Njena porodica streljana je tokom marta 1942. Prva tri pisma Hilde Dajč su vlasništvo Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu, dok se četvrto nalazi u Istorijskom Arhivu Beograda.

Zajednička izložba mladih umetnika iz Srbije i sa Kosova "Mi imamo vremena!"

10 do 12, mi imamo vremena! - zajednička izložba mladih umetnika iz Srbije i sa Kosova

februar 2018. godine u 18h

UK Parobrod, Kapetan Mišina 4, Beograd

Izložba traje do subote 17.02.

Izložba se organizuje u okviru programa “Serbia and Kosovo: Intercultural Icebreakers” koji sprovodi Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

Učestvuju:

Teodora Savić

Shpat Maloku

Vana Filipovski

Eni Pirana

Ana Novaković

Azem Deliu

Katarina Ilišković

Flutur Mustafa

Ivan Dinić

+ projekcija animiranog filma „Q&A” u režiji Nebojše Petrovića, Izabele Mašić i Demira Mekića, igraju: Rade Obradović, Rajmonda Ahmetaj, Shqipe Gashi

Promocija knjige "Prodavac magle", Ibrahima Hadžića

’’Prodavac magle’’ (NNK International,2017) je nova knjiga Ibrahima Hadžića, dopunjeno izdanje apokrifnih zapisa njegovih prijatelja i poznanika. Promocija će biti održana u ponedeljak, 12. februara 2018. od 19 časova u Parobrodu, Kapetan Mišina 6a.

O Hadžićevom duhovitom svetu snova, upotpunjenog crtežima, osim autora, govoriće Filip David, kao i književni kritičar Mića Vujičić.

U toj ’galeriji ’ savremenika, kolega, prijatelja, onih koje na javi nije upoznao, u ’Prodavcu magle’ razgovaraju Emir Dragulj i Halil Tikveša, Goran Babić, Mirjana Mira Miočinović, Dževad Sabljaković peva ’Kad bi ove ruže male’...

Ibrahim Hadžić, rođen u Rožajama ( Crna Gora) istoričar umetnosti, pesnik, prevoditelj poezije sa ruskog iz Beograda. Prvu knjigu poezije ’Harfa vasiona’ objavio 1970. Priredio sa prijateljima, Hommage Milanu Milišiću ( 2005) i knjigu Sećanja na Miodraga Stanisavljevića ( 2006).