Festival fotografije Vizualizator
Svečano otvaranje festivala Vizualizator biće održano u UK Parobrod 22. novembra sa početkom u 19:30 časova, na spratu u Teatar holu, otvaranjem izložbe „Iza rešeteka“ renomiranog fotografa i antropologa Igora Čoka. Na tribini u 18:00, koja prethodi otvaranju izložbe biće premijerno prikazan spot za pesmu „Ako te ikad“ benda Repetitor, snimljen u okružnom zatvoru u Beogradu, a koji je najava dokumentarnog filma. Narednih dana festival će se odigravati na drugim lokacijama u Beogradu do 3.12.
Korespondencije I je projekat koji tematizuje i kritički preispituje teorijska i filozofska istraživanja prožimanja koncepta muzike i slike.
Polazište su intermedijalni projekti muzičko-vizuelnih dela Ane Mihailović, o kojima će autorka govoriti i prikazati delove iz video radova (Mesijanov Katalog ptica za klavir i Bahove solo svite, izvođenih u okviru koncerata klasične muzike). Tema je proces rada, kao specifičan spoj vizuelne umetnosti (autorkinog slikarstva), muzike i digitalne animacije.
O njihovoj teorijskoj i istorijskoj kontekstualiziciji će govoriti dr.Čedomila Marinković.
Njen kritički prikaz tema homolognih struktura, apstrakcije, linije, arabeske, biće predstavljen iz perspektive prožimanja koncepta muzike i slike.
Projekat Korespondencije otvara šire polje istraživanja višeslojnog izraza u umetnosti.
Promocija romana R.C. Neminovno, Vladana Matijevića
Nova verzija romana R.C. Neminovno ( Laguna, 2017) Vladana Matijevića, dobitnika NIN-ove nagrade za roman ’’Pisac iz daleka’’ iz Čačka, održaće se u petak, 17.11.2017. od 19 časova u Parobrodu.
Osim autora, o ovom romansiranom ljubavnom zločinu opštinskog službenika, govoriće Ivan Radosavljević, književni kritičar i urednik, Tamara Krstić, književna kritičarka i novinarka, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice u Parobrodu.
R.C. Neminovno duhovita je priča o sredovečnom činovniku Radomanu Civriću, koji je naizgled zadovoljan sobom i svojim životom. Toliko da ne uviđa da mu se kolege podsmevaju, da ga šefica pomalo izrabljuje, da ga retko ko poštuje. Kada u njegovu kancelariju dođe nova, mlada koleginica Slobodanka Kiš, odnos između stvarnih zbivanja i viđenja stvarnosti glavnog junaka postaje sve dramatičniji...
Projekcija dokumentarnog filma "Zapisi iz ćelije br. 12"
„Zapisi iz ćelije br 12“ je dokumentarni film o uspešnoj rehabilitaciji srpskih zatvorenika kroz umetnost. Film je epilog pozorišne predstave, koja predstavlja dramatizaciju dela Dostojevskog „Zapisi iz podzemlja“ i nastala je u koprodukciji Službe za tretman Okružnog zatvora u Beogradu i nevladine organizacije ,,Centar za rehabilitaciju imaginacijom''. Predstava je izvedena sedamnaest puta u matičnoj ustanovi i u najvećim srpskim zatvorima uz veliko finale, izvođenje za javnost u Domu omladine Beograda. Film i program rehabilitacije kroz umetnost su predstavljeni na međunarodnoj naučnoj konferenciji u Njujorku, a posle premijere autorka je posetila nekoliko američkih federalnih zatvora u Kentakiju, Mičigenu i Sen Kventinu, gde se film prikazivao kao deo programa rehabilitacije za američke osuđenike. Nakon filma sledi tribina na kojoj će ustestvovati autorka filma Marina Kovačević i osuđenik (učesnik projekta) koji je posle 13 godina na slobodi.
Autorka filma Marina Kovačević osnivač je nevladine organizacije „Centar za rehabilitaciju imaginacijom“ i doktorantkinja Fakulteta dramskih umetnosti sa tezom „Dramski procesi u rehabilitaciji represiranih grupa u kazneno - popravnim zavodima Srbije“.
Отварање изложбе "Fe/Au" (Гвожђе/Злато)
"Уметнички опус Михаила М. Петковића и Александра Леке Младеновића повезује је опчињеност уметношћу, фасцинација енергијом, константни експеримент, лирика. Михаило М. Петковић у свом стваралаштву константно се бави тековинама енформела. Његове металне слике и скулптуре у гвожђу које представљају храбар уметнички искорак. Гвожђу које је начела рђа, пропадање и време, Михаило М. Петковић удахњује нови сјај, даје уметничку вредност и простор трајања. На овај начин процес дезинтеграције и пропадања окреће у корист уметничког дела, удахњујући нови смисао материјалу. О улози злата и његовом симболичком значењу у својој уметности Александар Лека Младеновић за себе каже да припада кругу стваралаца који се баве филозофијом „озбиљне забаве”, као што су Вилијем Кентриџ, Вик Годар и други. У серији радова са иконографијом у укључује злато као симбол, играјући се са полисемисањем (вишезначношћу): злато као светлост и морална чистота, истовремено је похлепа, завист и морално урушавање.“ Михаило М. Петковић и Александар Лека Младеновић откривају нове аспекте уметничке експресије, док користе моћ златне боје и гвожђа као материјала. Сусрет двојице уметника, као и два метала, племенитог злата и сировог гвожђа, у цивилизацијском смислу основног метала указује на јединство духовног и материјалног аспекта, који је предуслов опстанка човечанства.“ /Славица Обрадиновић/
Predstavljanje knjige Mapiranje stare Srbije
Predstavljanje knjige Mapiranje stare Srbije. Stopama putopisaca, tragom narodne pesme ( Biblioteka XX vek i Muzikološki institut SANU, 2017) dr Srđana Atanasovskog, naučnog saradnika Muzikološkog instituta SANU održaće se u utorak, 7. novembra 2017. od 19 časova u Parobrodu.
O knjizi će govoriti dr Katarina Tomašević,direktorka Muzikološkog instituta SANU, dr Aleksandar Pavlović, antropolog, autor knjige Epika i politika ( Biblioteka XX vek, 2015) dr Ivan Čolović, urednik izdanja, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice u Parobrodu.
Mapiranje stare Srbije je studija posvećena, pre svega, analizi narodnih pesama iz Stare Srbije i Makedonije koje su sakupljali, aranžirali i prezentovali publici u Kraljevini Srbiji i Austrougarskoj monarhiji Milojko Veselinović, Stevan Mokranjac, Vladimir Đorđević i Isidor Bajić. Nastala je na osnovu doktorske disertacije ’’Muzičke prakse i proizvođenje nacionalne teritorije’’, koju je Atanasovski odbranio na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu 2015. godine.
’’Ideja o Staroj Srbiji i Maćedoniji temeljna je za oblikovanje srpskog nacionalizma na kraju dugog XIX stoleća, s obzirom na to da podrazumeva generisanje nacionalnog sentimenta i artikulisanje potrebe za teritorijalnom ekspanzijom srpske države. Ova ideja temeljno je odredila i karakter srpskog nacionalizma u doba imperijalizma, koji se formulisao kao iredentistički i militantan, što je konačno rezultiralo Balkanskim ratovima. Gotovo sva druga društvena pitanja koja su isticana u Kraljevini Srbiji, kao i šira kulturna pitanja na nivou nacije, podređena su ovoj ideji ’’ ( iz Uvoda).
Dobrodošli!
Изложба "Војвода Петар Бојовић-Живот и победе"
Изложба обухвата једну од најбољих музејских колекција у вези са животом и делом војводе Петра Бојовића. Аутор изложбе је историчар Радивоје Бојовић.
Војвода Петар Бојовић рођен је у Мишевићима код Нове Вароши 1858. године. Учествовао је у оба Српско-турска рата, у Српско-бугарском рату, оба балканска и Првом светском рату. Као командант Прве армије умарширао је у ослобођени Београд 01. новембра 1918. године. Војвода Бојовић 46 године носио је униформу, био на високим положајима у српској војсци и једини je ђенерал рањен на првој линији фронта. Преводио је дела о војној доктрини и устројству војске. Умро је потпуно заборављен 19. јануара 1945. године, недуго након ослобођења Београда у Другом светском рату.
О војводи Петру Бојовићу из иделошко-политичких разлога дуго се ћутало. Није се знало чак ни где је сахрањен. На његовом просечном споменику били су уклесани само име, презиме и војни чин, који су се из даљине тешко могли уочити, па је 1989. године „Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године“ поставило спомен бисту. Последњих година је почела одређена рехабилитација његовог дела и личности, заслуга и части. Тако је у Новој Вароши, на Видовдан 28. јуна 1997. године, откривен споменик у знак захвалности. за ратове у којима је учествовао. У Београду се биста Војводе Петра Бојовић налази на Врачару, код Каленић пијаце, а кућа у којој је живео у Трнској бр. 25 је споменик културе.
Изложба траје до 13.новембра
Projekcija kratkometražnog filma"Kismet"
Kismet je priča o mladim ženama iz Albanije i Srbije, koji su napravile mlade žene Srbije i Albanije, koje čvrsto veruju da su omladinska saradnja i jednakost polova preduslovi za dugovečni mir i napredak.
Ovaj kratkometražni dokumentarac zaviruje u živote osam mladih žena iz različitih pozadina i iskustava, koje sve žive pod još uvek dominantnim patrijarhalnim sistemom. Film šeta između urbanih i ruralnih sredina ovih dveju zemalja Zapadnog Balkana, između tradicionalnog i digitalnog, između presija i inovacija, starih narativa i novih šansi, postavljajući pitanje - koliko smo slični u našim različitostima?
Zašto bi Srpkinja želela da uči albanski? Zašto bi se Albanka udala za Srbina? Ko je "neprijatelj", a ko "prijatelj"? Mogu li se mostovi među ovim zemljama ojačati uz pomoć žena koje igraju fudbal zajedno ili par entuzijastkinja koje sarađuju na Vikipediji?
Koja su rešenja za iste izazove?
Da li bi mlade žene trebalo da prihvate nametnuti "kismet" (tur. sudbina), ili "one mogu biti ratnice što i jesu" koje aktivno ohrabruju dijalog u nemirnom regionu?
Film je deo projekta ,,Žene Albanije i Srbije: Mi to možemo!” koji sprovode udruženja građana Zajedno Zajedno, Centar za društvenu ravnotežu, Omladinski centar Brus iz Srbije i Nova Vizija iz Albanije, u okviru platform Ljudi Albanije i Srbije (ww.youthumans.net) uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, u partnerstvu Prisustva OEBS-a u Albaniji, Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, Ministarstva obrazovanja, omladine i sporta RepublikeAlbanije, Albanskog Nacionalnog servisa za mlade i Krovne organizacije mladih Srbije. a u okviru projekta "Povećanje regionalne povezanosti mladih Srbije i Albanije”. Projekat je finansijski podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke i Ministarstva spoljnih poslova Holandije.
Promocija knjige "Nije rečnik za seljaka" Vojko Gorjanc
Promocija studije ’’Nije rečnik za seljaka’’ ( prevela sa slovenačkog Majda Moličnik, Biblioteka XX vek, 2017) slovenačkog lingviste Dr Vojka Gorjanca, održaće se u četvrtak, 12. oktobra od 19 časova u Parobrodu.
Osim autora, govoriće recenzentkinja ove studije Dr Marina Katnić-Bakaršić, Dr Ranko Bugarski i Dr Ivan Čolović, urednik izdanja, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice književno tribinskog programa u Parobrodu.
Studija ’’Nije rečnik za seljaka’’ donosi uvid u leksikografiju i leksikografske opise sa aspekta kritičke lingvistike, pre svega kritičke analize diskursa i kvir lingvistike, čime se uključuje u rasprave u okviru kritičke leksikografije. Daje prikaz istraživanja o položaju rečnika u društvu i njihovog shvatanja u raznim kulturnim kontekstima, kako sa aspekta laičke jalovosti, tako i leksikografa i lingvista. Takođe, analizom rečničkih opisa otkriva njihovu ideološku prirodu. Rečnički opisi su interpretacija diskurzivne realnosti kroz oči leksikografa, hvatanje nestabilnog značenja koje se neprestano menja u diskursu, dakle uvek su leksikografski aproksimativ- i istovremeno interpretacija, zato je logično da je leksikografski rad daleko od bilo čega što bi moglo da bude objektivno.
Dr Vojko Gorjanc redovni je profesor na Odseku za prevođenje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani. Predstavnik je ljubljanskog univerziteta u Evropskom savetu za jezik i član Stalne međunarodne konferencije univerzitetske nastave za prevodioce i tumače.
Dr Marina Katnić- Bakaršić redovna je profesorica sarajevskog Filozofskog fakulteta i Akademije scenskih umetnosti. Gostujuća je profesorica na Filozofskim fakultetima u Ljubljani, Rijeci, Beču, Klagenfurtu i Tokiju. Članica PEN centra BiH od 2007. godine.
Dr Ranko Bugarski, anglista i sociolingvista, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, član Evropske akademije nauka i umetnosti i ekspert Saveta Evrope za regionalne i manjinske jezike.
