Tri koncerta za kraj sezone klavir hol Arsen Dedića
Neprofitna romska organizacija Romag pod pokroviteljstvom Sekretarijata za Kulturu Grada Beograda realizuje projekat „Romag muzičko- vokalne radionice i koncerti (UTO 20.). Projekat ima za cilj smanjenje diskriminacije prema romskoj nacionalnoj manjini u Srbiji, brojnoj, a jednoj od najugroženijih, te doprinosu integraciji ove populacije u savremene društvene tokove. Projektom je obuhvaćeno 20 mladih umetnika koji se edukuju pod nadzorom operske umetnice Jasmine Trumbetaš, prvakinje Beogradske opere i Nataše Tasić Knežević, operske umetnice i profesora pevanja, a uz pratnju korepetitora Saše Kneževića.
Dan posle (SRE 21.) pijanisti Natalija Popović, Emilija Petković, violinistkinja Miljana Stamenić i bariton Marko Pantelić drže zajednički, nezavisni koncert, koju posvećuju muzici 20. veka, delima nekih od najznačajnih kompozitora tog perioda, Hindemitu, Ravelu i Prokofjevu, koji su stvarali u različitim državama, različitog državnog uređenja, za različite potrebe. Publika će čuti, kako je nemački kompozitor pisao delo za koncertni podijum, francuski kompozitor za film, a sovjetski za potrebe vaspitanja i muzičkog obrazovanja dece. Sva trojica u istim delima imali su dodirnih tačaka sa tradicijom - bilo da je reč o melodici starih muzičkih epoha, folklornom zvuku ili usmenom narodnom predanju. Neuobičajenost ovog koncerta je da će učesnici, između tačaka voditi propratnu konverzaciju, ogoljenu od suvoparnih informacija, interesantnim pričama o delima koja će se izvoditi predočiće se publici različitosti, upoznati ih sa okolnostima u kojima su nastala, kako su se stilovi razvijali, potrebe menjale u različitim sredinama. Reč je dakle o usmeravanju interesovanja publike sa tzv.“gvozdenog repertoara” klasične muzike, na velelpni opus kasnijih kompozitora.
Napokon Sonja Radojković za sam kraj (PON 26), pijanistkinja i profesorka Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu nastupa sa violinistkinjom Galinom Đorđević koja, druga je primljena na studije kod čuvenog profesora Tobijasa Granma na fakultetu za muziku i dramu u Geteborgu u Švedskoj.
Promocija knjige „Dorćolski mačak Žuća“ Dušanke Komnenić
„Dorćolski mačak Žuća, a ne neka obična, bezimena mačka je slikovnica za decu. Namenjena je i odraslima koji nisu skroz odrasli. Žuća mi je rekao da ne smem odmah da vam odam sve njegove tajne. Moram da ga poslušam jer je on jedan ozbiljan mačak sa stavom, nema zezanja. Pa evo ukratko: Mačku Žući je dosadio Beograd. Stigla je zima i on želi da ode negde gde stalno sija sunce. Shvata da ne može da ode nigde kao obični dorćolski mačor, zato odlučuje da se menja. Ulazi u niz avantura i naposletku zaključuje da najlepše sunce sija baš u Beogradu. Važno je da znate da Žuća ne donosi zaključke tek tako. Mačak Žuća je autohtona beogradska sorta. Šta on naumi to i ostvari. Ne znam da li ste ga već sreli, najčešće se krije. Koliko sam shvatila, ne voli da izlazi u javnost. Ipak, bio je raspoložen da mi ispriča svoje doživljaje, a ja vam ih u celosti prenosim u ovoj knjizi. Upoznajte našeg sugrađanina, mačka Žuću“!
Dušanka Komnenić je vizuelna umetnica, doktor umetnosti i profesor digitalnih medija na Fakultetu za umetnost i dizajn. Dušanka najčešće komunicira slikama i fotografijom i do sad je bila vrlo ozbiljna. Skoro je postala još ozbiljnija kada je odlučila da počne da se bavi knjigama za decu. Misli da će se duže zadržati baveći se lepotom dece i dečijih knjiga.
Bioskop Dragan Gaga Nikolić "Igla ispod praga"
Crnogorsko-srpska koprodukcija "IGLA ISPOD PRAGA", reditelja Ivana Marinovića, uporedo sa distribucijom u Beogradu, ekskluzivno u centru grada i u Parobrod bioskopu “Dragan Gaga Nikolić” kao 22. domaća premijera, svaki radni dan i subotom od 20h, sve do petka 30.12. (po ceni ulaznice od 250 dinara)
"IGLA ISPOD PRAGA" za koji su Marinović i Staša Koprivica pisali scenario je priča o stanovnicima malog sela na poluostrvu koji su na pragu da prodaju veliku zemlju i time reše sve svoje probleme. Jedina prepreka na njihovom putu je tvrdoglavi pop Petar (Nikola Ristanovski) koji odbija da proda svoj deo. Pored lukavih seljana koji mu svakodnevno zagorčavaju život, Petar mora da se suoči i sa demencijom svoje majke (Jelisaveta Seka Sablić), zaljubljenošću opsednute Mare (Dragana Dabović), buntovništvom sina tinejdžera i konstantnim preispitivanjem sopstvene vere. Nakon što se Petru konačno smuči da i dalje "okreće drugi obraz" nastaje nadrealni haos posle kojeg niko u selu neće ostati isti.
Ovo je priča o mentalitetu, o borbi između tradicionalnog i modernog, o ljudskosti s jedne i bahatosti sa druge strane. Svetska filmska kritika je do sada bila jednoglasna u stavu da je Marinović ispričao priču o malom čoveku sa velikim problemima i to tako da je ovaj film u mogućnosti i da vas nasmeje i da vas rastuži. Igla crnohumorno pogađa zdravu ravnotežu između gorke komedije i naturalističke drame, uglavnom izbegavajući grube karikature i preterane emocije koje su često karaktieristika filmova koji stižu sa Balkana". U ovom CG kandidatu za Oskara, uloge tumače još i Ljubomir Bandović, Bogdan Diklić, Leon Lučev…
70 godina Krsmanca u Parobrodu
Akademsko kulturno umetničko društvo Univerziteta u Beogradu “Branko Krsmanović” osnovano je 1945. godine i danas ga čine četiri ansambla – Akademski hor “Obilić”,Akademsko pozorište, Ansambl narodnih igara i pesama I Ansambl narodne muzike u kojima se okupljaju studenti kako bi svoje talente i umetničke afinitete iskazali kroz pesmu, igru, sviranje i glumu.
Dva, od četiri ansambla, pod imenom “Obilić” čiju tradiciju tzv Krsamanc danas baštini imaju tradiciju dužu od jednog veka i od svojih početaka do danas nizali su samo uspehe i nagrade, kako na domaćim scenama, tako i u inonostranstvu. Osnivanjem Akademsko kulutrno umetničkog društva “Branko Krsmanović” i osnivanjem četiri nova ansambla, sa sveukupno preko 600 članova Ansambla narodnih igara i pesama, Ansambla narodne muzike i džez i simfonijskog orkestra, na srpskoj kulturnoj sceni postavljen je visoki umetnički zahtev i kriterijumi. U četvrtak 15.12 imaćemo jedinstvenu priliku da pogledamo dokumentarno izložbu o 70. godina Krsmanca, a u subotu i 2 koncerta u klavir holu Arsena Dedića, malog i pop hora.
Ana Martinoli - Kakve su ti zvezde, takvo ti je društvo
Ana Martinoli završava treću ediciju javnih razgovora o pop kulturi, temom iz naslova.
Ko su slavni u Srbiji danas? Kada kažemo slavni, da li pomislimo na intelektualnu, duhovnu i kulturnu elitu?
Gde leži moć zvezda u Srbiji?Koje vrednosti, društvene i kulturološke, promovišu zvezde u Srbiji? Koliko “traju” zvezde - nekad i sad. Da li su srpske zvezde proizvod stihije ili jasne medijske strategije. Društvene mreže i self made celebrities - neki novi slavni
Biljana Srbljanovic, dramska spisateljica i profesorka FDU
Jana Savić Rastovac, kreativna direktorka McCann Beograd
Tibor Jona, novinar i bloger
Zoran Kesić, TV autor
Jurica Pavičić u Beogradu
Jurica Pavičić je uz Antu Tomića i Miljenka Jergovića, najpoznatiji hrvatski i regionalni, istovremeni pisac i kolumnista, filmski kritičar i sociološki hroničar našeg vremena. Sličan našem Teofilu Pančiću koji će mu stoga biti tet a tet domaćin u razgovoru o pre svega njegovom književnom delu, ali i novim, starim Vijestima iz Liliputa, koje Pavičić piše za Jutarnji list. Pavičić se rodio 1965. u Splitu gde i danas živi. Objavio je romane: Ovce od gipsa (1997) – za čiji je adaptirani scenario dobio i Zlatnu Arenu u Puli, Nedjeljni prijatelj (2000), Minuta 88 (2002), Kuća njene majke (2005), Crvenkapica (2006), priče: Patrola na cesti (2008), Brod u dvorištu (2013).ž, kao i najnoviji roman Žena s drugog kata koji će neposredno predstaviti. Pavičićevo gostovanje, atavizam je davno uspostavljene tradicije Parobroda da predstavlja savremenu hrvatsku pop kulturu, a njegova eksluzivnost naspram Teofila, srpsko-hrvatski dijalog koji se ne propušta
FMU koncerti klasike u decembru
Sreda, 7. Dejan Janković, klavirski resital
Sreda, 14. Katedra za solo pevanje
Četvrtak, 22. Katedra za solo pevanje
Poljska danas, Vroclav EU prestonica kulture
Kada jedan grad ima istorijski pasijans, da jednakih 200 godina, bude pod Češkom krunom, Austrougarskom – Marije Terezije i Pruskom – Nemačkom carevinom, onda je Poljska, blagoslovena na kraju, da je Vroclav danas njen četvrti grad po veličini, aktuelna Evropska prestonica kulture. To je čak deveta EU prestonica kulture koju je Parobrod posetio i o njoj priredio multimediju jednako kao za Esen, Turku, Talin, Gimareš, Košice, Marsej, Umeu, Plzen.
UK Parobrod, sa prijateljima projekta:Evropski pokret u Srbiji, N1 i ambasada Republike Poljske u Srbiji Vas poziva na pretpremijeru dokumentarnog filma “Poljska danas” i prateću izložbu promocije Vroclava, aktuelne Evropske prestonice kulture 2016, u Beogadu. Utorak 06. decembar 2016. 19h - Glavni hol, bioskop Dragan Gaga Nikolić, Kapetan Mišina 6a
Džez ponedeljkom u Beogradu, Parobrod – Das Boot
A za svoju četvrtu sezonu jezen-zima Das Boot džez bar Parobroda, u najlepšoj gradskoj intimi svog podruma, po uzoru na čuveni Njujorški “Village Vanguard” uvodi avangardnu novinu u našoj prestonici – džez muzički program ponedeljkom. To je onaj dan kada u Beogradu skoro pa nema ništa, a svako ko je namerno/slučajno preskočio socijalni život vikendom ili poželeo muzički antistres od početka radne nedelje, imaće izbor od tri različita žanra džeza.
5.12. Goran Grbić trio (Goran Potić-gitara, Miloš Čolović-kontrabas, Goran Grbić-truba)
12.12. Aleksandar Jaćimović trio (Aleksandar Jaćimović-tenor/sax, Branko Marković-bas, Milovan Paunović-piano)
26.12. Ognjen Gotovčević Quartet (Ognjen Gotovčević-sax, Andrija Hristić-piano, Boris Šainović-double bass, Nikola Banović-bubnjevi)
Biskop Dragan Gaga Nikolić „Ime: Dobrica, prezime: nepoznato“
Film „Ime: Dobrica, prezime: nepoznato“ scenariste i reditelja Srđe Penezića, zaslužuje svoj produženi bioskopski život u bioskopu “Dragan Gaga Nikolić” od ponedeljka 3. decembra, svaki radni dan i subotom od 20h.
Napušten od roditelja, Dobrica detinjstvo provodi u sirotištu ili zatvoru. Da li zato što je život proveo sa ljudima koji su ga iskreno voleli, ili zato što je to njegova priroda, on u svima vidi samo dobro. Ljudi se često smeju njegovoj naivnosti, ali njihovo nepoverenje prerasta u poverenje, podozrivost u veru, beznađe u nadu. Tako on transformišu svet oko njega, onakvim kakav bi trebao da bude
Poseban šarm čini raniji filmski opus Slavka Štimca (Vuk samotnjak, Salaš u malom ritu, Vlak u snijegu, Specijalno vaspitanje, Varljivo leto) umontiran kao raniji život glavnog junaka, u film.
Uz Slavka Štimca u naslovnoj ulozi, glumačku ekipu čine: Hana Selimović, Mirjana Joković, Bogdan Diklić, Renata Ulmanski, Miodrag Mrgud Radovanović, Vladica Milosavljević, Sergej Trifunović, Marko Baćović, Bojan Dimitrijević, Rada Đuričin, Branislav Lečić, Milan Caci Mihailović, Gordana Đurđević Dimić, Nebojša Dugalić kao narator i prvi put na filmu, devojčica Helena Jakovljević