Настављајући путем обнове културно – историјске целине Алмашки крај у Новом Саду, у сваком смислу а нарочито визуелним тумачењем на три нивоа, пред вама је изложба посвећена топографским феноменима овог дела Новог Сада, његовим документарно уметничким видовима у медију фотографије као и делима сликарске интерпретације.

Аутори изложбе су Дарко Полић (мапе значења), Лазар Лазић (фотографије) и Данило Вуксановић (слике).

Повод за настанак ове експозиције су преостали фасадни украси на алмашким кућама, декоративни елементи архитектуре и појединачни случајеви скулптуралног карактера. Неми говор града и Алмашког краја у њему, после темељне обнове биће поље за сасвим нове гласове који ће одзвањати на пешачким улицама и трговима.

Пројекат је суфинансирало Министарство културе Републике Србије.

Изложба Маје Мајолинице под називом „Dolce vita“ биће отворена у петак 09. маја, у 19ч, у Пароброду.

"Иако се свет мења невероватном брзином, на рецентним сликама београдске сликарке Маје Мајолинице он је заустављен топлином и сензибилитетом визуелних сензација које је уметница доживела једног лета у Истри, и сублимирала у серији уљаних слика. Оне су заправо ода радости живљења у жанр сценама рустичног "истаријанског" хотела, и са ликовима с почетка XX века.

Мајини мизансцени складног колорита, омаж су и (непролазном и шармантном) времену арт декоа, стила створеног између два светска рата - којим је, у интимном дијалогу синтетизовала ликовно и филмично, перципирано и историјско. Јер, најчешћи мотиви сликаркине опсервације су људи из тог времена, приказани анфас или из профила, радосни или усамљени, "упарени" или индивидуални.

У том хуманистичко - промишљеном пикторалном имгинаријуму, сусрећемо се са светом изванредно изнијансираних ликова, понајвише дама. Оне нису стереотипно лепе али су самосвесне, женствене, финих манира и сведених покрета. Њихов "шик" изглед је употпуњен хаљинама тог времена - равног кроја са машнама, крзном, шеширима и флоралним детаљима. И баш та Мајина фасцинација нас просто наводи да пожелимо да будемо ушушкани у таквом гламуру.

Спознавање и остварење чистоте ликовне једноставности огледа се и у особеним карактерним цртама које носе и мушки јунаци. Портрети и прикази елегантних мушкараца са незаобилазним украсом лица - брковима, плене сталоженошћу и одлучношћу да буду адекватни пратиоци тако јединствених дама.

Иако друштвени положај портретисаних везујемо за гардеробу или фрагменете ентеријера, њихова унутарња стања читамо кроз одмерену гестуалност, али и њихове очи, чак и када нису наглашене.

Чудном лакоћом, уметница нас уводи и у тематизоване кадрове радости живота, која је базирана у наизглед обичним просторима хедонизма - екстеријерима "истријанске" Ривијере. То су шармантна здања, скривене терасе и ђардини са поткама тренутака које не примећујемо - малих задовољства јутарње кафе, недељног ручка, или матине коктела.

Хедонизам овог еклектичног циклуса, читамо и у рафинираним ентеријерима са детаљима попут живахних тапета, округлих лампи и намештаја - који су још једна од реминисценција на незаборавни арт деко.

Маја Мајолиница је врсна уметница, никад претенциозна, увек радознала. Њене носталгичне слике, умиреног колорита и префињених детаља - позивају на стални дијалог са посматрачима. Уживањем у призивању сећања на летњу атмосферу и амбијент с почетка прошлог века, она зауставља време у јединствену присутност, истовремено изазивајући велику радост, али и тихи немир."

Маја Живановић, ликовни критичар