🎶✨ Са великим задовољством најављујемо нови концерт из циклуса „Уторком у Пароброду“! 🎭🚢
Овог пута представљају нам се изузетне младе уметнице:
🎻 Василиса Арсенијевић
🎻 Дуња Весић
Уз клавирску сарадњу Тее Андријић 🎹✨
На програму су дела композитора: Бетовена, Шумана, Крамба и Рахмањинова. 🎼🎶
📅 17. јун 2025.
⏰ 18:30 часова
📍 УК Пароброд, Капетан Мишина 6а
🎟 Улаз је слободан – видимо се! 🚢🌟🎻
Позивамо вас у понедељак, 16. јуна, од 19 часова, у Пароброд на јединствен догађај посвећен животу и делу једног од наших најзначајнијих орнитолога и природњака – Воислава Вокија Васића. Кроз документарни филм и представљање књиге "Selinunte", упознаћете богат и разгранат опус човека који је утиснуо дубок траг и у стручној и у широј јавности.
Документарни филм у режији Ане Зулевић, који се истиче се врхунском фотографијом под уметничким вођством директора фотографије Саше Прерадовића, доноси дубоко личну и инспиративну причу о животу Вокија Васића посвећеном науци, истраживању и заштити птица. Његова страст према природи не само да је обликовала орнитолошку заједницу, већ је многе надахнула да погледају свет птица и природу новим очима. Кроз богату архиву и лично сведочење, открићете његова трагања која су допринела очувању природе, и преданост науци која је мотивисала генерације природњака.
После пројекције филма, биће представљена књига Selinunte – јединствена збирка Вокијевих путописа, есеја и сећања која се протежу преко континената и кроз деценије. Иако названа по дестинацији коју аутор никад није досегнуо, књига вас води на путовања кроз Европу, Азију и Африку.
Запажања о природи, култури, људима и градовима, комбинују се са портретима сапутника и аутобиографским освртима. Приповедачки стил, обогаћен хумором и бројним илустрацијама, даће вам утисак личне преписке с аутором, стварајући блиску и топлу атмосферу читања.
О књизи говоре Марија Кнежевић, књижевница, и Светлана Градинац, професорка српског језика и реторике.
Дођите да изблиза упознате живот и дело човека чији се видици нису заустављали на хоризонтима.
Разговор о роману ''Рт'' (Академска књига, Нови Сад 2025) Саше Илића, одржаће се у петак, 13. јуна од 19 часова у УК Пароброд.
У средишту приче је борба једног дела друштва за очување природе на планини Ртањ, угрожене походом корпоративних компанија на критичне минералне сировине.
О књижевности отпора, поред аутора романа, говориће Милена В. Ђорђијевић, књижевна критичарка, уз модерацију Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у УК Пароброд.
Укрштајући три различита временска раздобља из 1942. године, 1992. године, као и наше време (из 2022. године) кроз породичну причу у четири генерације, Илић осликава пејзаже од Ртња, Сокобање, Јадранске обале, Женеве, све до Аустралије. Камење, стене, реке, мора, инсекти, животиње, Сунце, Земља, Месец, њихове руде, елементи природе, исти су од којих је сачињен човек, али изгледа да он једини то не схвата, упркос свести и разуму.
Саша Илић (Јагодина, 1972.) добитник је НИН-ове књижевне награде за роман године ''Пас и контрабас'' (2019) а за роман ''Берлинско окно''(2005) награђен је Стипендијом ''Борислав Пекић''. Написао је драму о Димитрију Туцовићу Последња теза о Фојербаху( у припреми). Са Јетоном Незирајем, покренуо је и уређивао књижевни фестивал Полип у Приштини (2010-2023)
ДАХ Театар и ове године отвара простор за уметничку слободу и друшвену ангажованост на свом међународном фестивалу „Уметност и људска права".
Од 10. до 13. јуна, Београд ће бити домаћин четвртог издања фестивала, са темом Мислити мир.
У времену глобалних изазова, насиља и неправде, уметност има снагу да отвори пут ка разумевању, дијалогу и миру. Овогодишњи фестивал „Уметност и људска права" ДАХ Театра, окупља уметнике, активисте и грађане под заједничком темом: МИСЛИТИ МИР.
Овај јединствени фестивал у региону обухвата 23 активности, на 6 локација у Београду, 43 учесника из 16 земаља света и то: Француске, Грчке, Хрватске, Холандије, Црне Горе, Италије, Палестине/Чешке Републике, Израела, БиХ, Северне Македоније, Русије, САД-а, Сирије, Украјине, Нигерије и Србије.
Улаз на фестивал је слободан.
Проблеми одрживог развоја, који се односе пре свега на урбанистичко планирање, саобраћајну инфраструктуру и еколошке принципе уређења, увелико су присутни у нашим највећим градовима.
Они се развијају стихијски, без значајнијег консултовања струке, а као резултат добијамо простор који је неодржив за живот, пословање и културни развој уопште. Из тих разлога, разговори на тему одрживог развоја су више него неопходни у оквиру шире стручне заједнице.
Учесници:
Др Татјана Мрђеновић
Др Дарко Полић
Др Иван Симић
Место:
УК Пароброд
Време:
Уторак 10. јун у 19ч
Концерт "Сучељавање" на којем ће наступити дуо Бенгин & Предолац биће одржан у понедељак 09. јуна, у 20 часова, у Пароброду.
Програм:
Арво Перт - Fratres
Алфред Шнитке - Musica Nostalgica
Оливије Месијан - 5. став из Квартета за крај времена
Милица Предолац - Циклус музичких прича Случај Хармс
БИОГРАФИЈЕ:
Милица Предолац је рођена у Трстенику 1989. године. Средњу школу започиње у МШ „Стеван Мокрањац“ у Краљеву, а завршава у Београду у истоименој школи у класи проф. Милице Васиљевић-Бисенић. Завршава мастер студије клавира у класи проф. Ненада Радића 2013. године на Факултету Музичке Уметности у Београду. Више пута наступа у земљи као солиста и члан камерних састава Блисс и Дуо Бенгин & Предолац, а посебно издваја наступе у Коларчевој Задужбини, СКЦ-у, ДКЦ-у, АртГету, на Фестивалу „А“, „Пиано Сити”, Фестивалу камерне музике „Милош Црњански“ у Новом Саду и друге.
Снимила је и изводила своје оригиналне композиције за клавир и клавир четвороручно у оквиру издавачке куће „Клавирско Небо“, и премијерно извела композицију за клавир и гудаче ,,Морска врба'' са гудачким ансамблом Метаморфозис на Фестивалу камерне музике ,, Блисс“ у Горњем Милановцу 2023. Године. Године 2022. завршава постдимпломске студије камерне музике у класи проф. Бруна Канина на факултету „Scuola di Musica di Fiesole“ у Фиренци. Запошљена је као корепетитор у музичкој школи „Војислав Вучковић“ у Чачку.
Александра Бенгин је виолончелисткиња и пијанисткиња рођена у Вршцу 1992. године. Музичко школовање започела је као ученик музичке школе Јосиф Маринковић у Вршцу, на инструментима – клавир, виолончело и удараљке. За исте инструменте је завршила и средњу школу у Београду. Студије је наставила на Факултету Музичке Уметности у Београду и ту је завршила основне студије за клавир у класи проф. Александре Павловић и основне, мастер и специјалистичке студије у класи проф. Сандре Белић. Усавршавала се на мајсторким курсевима челиста: Наталија Гутман, Леонид Горохов, Башти Хантер, Валентин Радутиу, Евгениј Румјантсев и Маја Богдановић.
Од 2022. године члан је Симфонијског оркестра РТС-а. Као виолончелисткиња, редовно наступа и члан је неколико музичких ансамбала међу којима су: Дуо „Драгорад“, Дуо Бенгин & Предолац, ансамбл БЛИСС, Београдски омладински народни оркестар.
Ова изложба посвећена уличној фотографији представља победнике конкурса Fresh Eye, где су позвани фотографи из три земље – Аустрије, Мађарске и Србије. Циљ пројекта био је истражити урбани пејзаж и тренутке живота са улица Будимпеште, Беча и Београда, обликујући јединствену визију током лета 2024.
Како фотографи доживљавају град? Шта за њих представља нови амбијент? Шта чини један град посебним? Шта им је заједничко? Одговори леже у разноврсном приказу савременог живота, историје, културе, заједничких вредности и разлика ових метропола и њихових становника, стварајући целовиту слику спектакуларног урбаног пејзажа.
Пројекат је иницирао Budapest PhotoFestival, а реализован је у сарадњи са Аустријским културним форумом Будимпешта, Collegium Hungaricum Vienna, Collegium Hungaricum Beograd и Аустријским културним форумом Београд, заједно са Foto Wien и Београдским месецом фотографије.
Фото: Денеш Ердош (Мађарска), Вероника Фекете (Мађарска), Лукас Фелдер (Аустија), Герхард Вајмер-Ец (Аустриа), Митар Митровић (Србија), Нађа Репман (Србија).
Кустос: Szilvia Mucsy
Изложба дигиталних графика Матије Рајковића под називом „Декомпресија" која се отвара у уторак 03. јуна, у 19ч, у Установи културе „Пароброд" представља природан наставак његовог истраживања на овом уметничком пољу.
Долазећи из сликарске традиције, изложбеном поставком аутор демонстрира изузетну вештину у превазилажењу граница традиционалних техника, успевајући да кроз овај медиј пренесе готово опипљиву материјалност традиционалне графике. Истовремено, овим приступом користе се и предности савремене технологије за постизање суптилних визуелних ефеката који би се са тешкоћом изводили класичном методом.
Комплексне визуелне структуре балансирају између апстракције и уочљивих форми у већ препознатљивој Рајковићевој монохромној естетици. Кроз више од деценију стваралаштва (од 2014. до 2025. године), аутор конзистентно одржава висок квалитет њихове израде, стварајући дела која, упркос својој дигиталној природи, задржавају графички карактер традиционалних техника дубоке и високе штампе.
Теме које истражује тичу се савременог друштва. Варирају од друштвено-критичких („Протест '25" и „Непозната лица"), свакодневних („Идила 1" и „Билијар"), до симболичко-метафизичких („Нојева барка" и „Аура"), којима залази у домен спиритуалног. „Нојева барка" евоцира библијску причу о спасењу и новом почетку човечанства, док „Аура" истражује невидљиве енергетске димензије постојања. Ова два дела истичу се на поставци значењски – због тога што представљају својеврсну кулминацију Рајковићевог истраживања духовности кроз дигитални медиј.
Посматрајући номенклатуру радова, уочавамо интригантан однос између именованих дела и њихове ликовне форме. Засебно сагледани, наслови постају симболички („Нојева барка", „Храст", „Аура"), дескриптивни („Фасада", „Крошња", „Билијар"), емотивно-експресивни („Шта ме гледаш!?", „Ооо… Мммммм") или социјално-ангажовани („Протест '25", „Сиемпре Хаy Есперанза"). Њима се Рајковић директно обраћа гледаоцу – некад директним узвиком („Шта ме гледаш!?"), а некад поетском конструкцијом („Siempre Hay Esperanza"). Тако употребљени, они постају интегрални део ауторског уметничког концепта, стварајући додатни ниво значења и интерпретације самих дела.
Називом циклуса „Декомпресија", Матија поставља завршни слој тумачења који се може интерпретирати као метафора за процес ослобађања – било да је реч о ослобађању од друштвених притисака, традиционалних уметничких ограничења или техничких ограничења дигиталног медија.
Марија Ристић, историчарка уметности
“Музичка стваралица“ је музички студио коији се базира на раној музичкој стимулацији деце узраста од 4 до 12 година.
У нашем студију постоји индивидуални и групни програм.
У индивидуалној настави највећи део едукације посвећујемо певању, правилном дисању, дикцији, развијању мелодијског и ритмичког слуха, као и музичке меморије.
У групном програму поред певачког дела, део наставе посвећујемо Орфовом инструментаријуму, односно удараљкама, трианглу, звончићима, металофону, чиме стимулишемо дечију радозналост у откривању разних звучних боја и сазвучја. Трудимо се да на суптилан, деци прихватљив, начин наметнемо бисере класичне литературе, уз једноставну употребу обруча, балона, марама и разних других реквизита, који подстичу дечију машту у виду кретања и кореографија.
На крају сваког двомесечног циклуса, организујемо концертиће на којимa деца могу да покажу шта су научила.
Процес музичког стварања у раду са децом је увек изнова нови доживљај.
📅 30.05. | 🕗 20h | 📍 Kapetan Mišina 6a
ROMOR – alternativni worldbeat bend iz Beograda donosi eksploziju zvuka – hip-hop bitovi, elektronika, tradicionalni instrumenti i zarazni hukovi!
Čućemo pesme sa prvog albuma, čućemo i nekoliko novih pesama sa predstojećeg albuma “ROMOR & Julija”. Kada tome dodate i energiju žive svirke – čini se da je pred nama veče za pamćenje.
Ne propustite novi koncert grupe ROMOR u Parobrodu!
ULAZ je SLOBODAN!