Разговор о роману Лутам сад мртав светом, поднасловљен као хроника смрти и лудости (Ренде, едиција Ледоломац, 2024) Боривоја Герзића, одржаће се у среду, 28. маја од 18 часова у УК Пароброд.

Лутајући „полужив“ или „полумртав“ по свету, протагониста Герзићевог романа, осим умирања, бави се и другим темама, као што су жене, порекло потребе за писањем, очај, екстаза...

Према речима Милене Марковић, добитнице НИН-ове књижевне награде, ово је роман преживелог неживелог мушкарца, човека, великог човека који прометејски витла ватром истине и спознаје.

Боривој Герзић, књижевник и преводилац, аутор је шест књига приповедака (последње три за Ренде: Један живот какав јесте, Последње ствари, Прича.Љубав),неколико позоришних комада (Срне без пушке, Надлежном и др.),студије о феномену умирања Кореографије мориенди,биографије Бекет: човек и дело.

Коуредник је антологије савремене светске приче Куле, градови: мајстори кратке прозе - од Гогоља до Фостера Воласа. Аутор је и Речника англо-америчког сленга, Речника енглеских фраза и идиома, као и Речника српског жаргона. Превео је са енглеског језика драме Пинтера, Дарелов роман Тамни лавиринт, Џојсове, Бекетове, Макјуанове приповетке... Збирку песама Ја свако објавио је 2022.

Разговор о путопису ''Моје откривање Америке'' (двојезичног издања Кармела издавачког колектива, едиција Срце света, прва књига, Нови Сад 2025. превела са руског Мелина Панаотовић) Владимира Мајаковског одржаће се у понедељак, 26.маја од 18 часова у УК Пароброд.

О овом првом преводу на српски језик, након тачно сто година од настанка оригинала, говориће др Мелина Панаотовић, ванредна професорка Групе за руски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, преводитељка и ауторка предговора Песник у прози и Совјета у земљи имеријализма, Сара Арва и Алекса Николић у име уредничко лекторског колектива Кармела издаваштва, чији је кредо ''Наше књиге-наша добра, а не роба'', уз модерацију Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у УК Пароброд. Јавно читање планирано је у другом делу вечери.

Путопис једног од родоначелника руског футуризма, књижевника и сликара Мајаковског, обилује авантурама, историјским личностима и сугестивним запажањима. Он је сведок, посматрач али и критичар друштвено-политичког живота и економског уређења. Дочекан у САД као ''титан руске књижевности'', громадни ''светионик'' (мајак) СССР-а за западну публику, држао је хипнотисаним преко две хиљаде људи на својим наступима-предавањима. Само четири године након упознавања са америчком културом, аутор је у његовој 37. години извршио самоубиство...

Владимир Владимирович Мајаковски (1893-1930) рођен је у данашњој Грузији. Академију сликарства, вајарства и архитектуре уписује 1911. када упознаје будуће футуристе Хлебњикова, браћу Бурљук... Интермедијални авангардни стваралац остаће упамћен као сликар који је писао, као писац који је сликао и снимао филмове, одличан драмски аутор и мајстор дизајна. Током 1925.и 1926. обилазио је Америку, Мексико, Шпанију, Кубу,Париз, Берлин и друге градове. Његово самоубиство априла 1930. уз опроштајно писмо, до данас је предмет књижевно-историјских спорова, расправа, монографија и митова.