Поетско вече "Поетски троугао" Косте Косовца, Амара Личине и Ђорђа Јовановића, уз модерирање песникиње Слађане Бушић, одржаће се у понедељак, 10. марта, од 19 часова у УК Пароброд.
У току вечери ова три млада песника представиће се публици у Пароброду са својом ауторском поезијом.
Улаз је бесплатан.
Коста Косовац рођен је 1997. године у Београду. Студирао је Правни факултет Универзитета у Београду. Прву збирку песама под називом „Џемпери за камење“, објавио је 2021. године у Српској књижевној задрузи, а друго издање у Суматра издаваштву 2022. године. Добитник је награде „Матићев шал“ за најбоју прву објављену збирку песама аутора до 27 година живота. А са истом збирком ушао је и у најужи круг за Змајеву награду Матице српске. Сарадник је Културног додатка листа „Политика“.
Амар Личина је рођен 2001. године у Новом Пазару. Студира српску књижевност и језик на Државном универзитету у Новом Пазару. Био је финалиста Фестивала поезије младих у Врбасу и Ратковићевих вечери поезије. Победник је 56. Фестивала поезије младих у Врбасу. У издању СКЦ Крагујевац у едицији „Првенац“ 2022. објавио је збирку поезије „Мера Ствари“ за коју је добио награду „Матићев шал“ и био у ужем избору за награду „Ђура Јакшић“. Поезија му је преведена на француски, шпански и енглески језик. Уређује блог за поезију „Libela“, члан је редакције књижевног часописа „Eckermann“. Живи у Новом Пазару.
Ђорђе Јовановић је рођен 1997. године у Шапцу. Одрастао је и основну школу завршио у Доњем Црниљеву. Дипломирао је на Факултету политичких наука. Прва збирка песама „Скок из гнезда“ објављена му је 2023. године у издању „Поетикума“. Поезија му је објављивана у „Књижевним новинама“, „Културном додатку Политике“, као и у различитим књижевним часописима, зборницима поезије и интернет порталима. Финалиста је 56. Фестивала поезије младих у Врбасу. Живи и ради у Београду.
Позивамо вас да нам се придружите на отварању изложбе и промоцији графичког романа „Повратак дивљине”, која ће се одржати 5. марта у просторијама УК Пароброд, с почетком у 20 часова.
Овај несвакидашњи графички роман проучава човеков однос с природом и преноси снажну поруку о тешким последицама еколошког немара, док умешно преплиће стварност са фантазијским елементима.
Ауторке овог дела су америчка списатељица Девин Грејсон и Јана Адамовић, домаћа илустраторка и кооснивачица удружења „Стрипотетке”, која ће бити присутна на промоцији. На маштовит и несвакидашњи начин, мешајући магију, бајке и реалне еколошке и егзистенцијале проблеме, ауторке препознају шаблоне по којима градови и индустрија љуског света све више отимају простор и исцрпљују необновљиве природне ресурсе. Ослобођен морализаторског тона, овај стрип позива читаоце на промишљане и акцију: како сачувати планету, природу, а самим тим и цело човечанство. Један сегмент изложбе биће посвећен илустрацијама које је уметница Јана Адамовић нацртала у склопу јавне онлајн акције подизања свести о природном богатству Србије које је директно угрожено пројектом ископавања литијума, покренуте од стране дизајнерке Валентине Талијан. На овај начин, Јана спаја универзалну причу стрипа са актуелном еколошком кризом у Србији.
„Повратак дивљине” објавила је издавачка кућа Darkwood, као премијерно издање нове библиотеке „Венера”, посвећене женском стрип стваралаштву.
Изложба у УК Пароброд трајаће од 5. до 19. марта 2025. године.
Четвртак, 6. март у 19:30 часова - Пароброд
Вештачка интелигенција у архитектури и дизајну
Учесници:
Др Јелена Ивановић, Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Др Жељко Здравковић, Академија струковних студија Политехника
Вештачка интелигенција је увелико присутна у нашим животима. Пут од необавезног поигравања до активног рада са њеним могућностима, прешли смо за веома кратко време.
Многи послови већ увелико употребљавају њене пуне капацитете, па се са правом поставља питање - каква ће бити њена даља улога и где се у свему томе налази човек?
Какав даљи утицај ће остварити на пољу архитектуре и дизајна? Да ли ће нам помоћи у пословању или ће преузети наше послове?
Дан финске културе - 160 година од рођења Жана Сибелијуса
Понедељак, 3. март у 19 часова у Пароброду
Овогодишњи дан финске културе обележићемо предавањима о финској националној икони, музичком композитору, Жан Сибелијусу (Jean Sibelius) 1865 - 1957 на 160 година од његовог рођења. Хор Сеуре ће извести мали музички програм.
Програм:
Поздравни говор Њ.Е. Никлас Линдквист, Амбасадор Финске у Београду и Оливера Стевановић, председница српско - финског удружења "Сеура"
"Кратка прича о Сибелијусу" Димитрије Црнић
"Сибелијус: мост од текста до музике" - Др Владимир Б. Перић, уредник књижевног часописа "Кораци" и професор српског језика и књижевности у музичкој школи "Др Милоје Милојевић" Крагујевац
Музички наступ хора "Сеура" - Сибелијусове композиције за хор укључујући чувену Финландиу
Концертна промоција албума "Сребро и злато" поп и џез певачице Ирене Благојевић одржаће се у петак, 28. фебруара, са почетком у 20 часова у Пароброду. Улаз на концерт је бесплатан.
На промоцији, поред Ирене, наступиће пијаниста Бојан Цветковић, гитариста Лука Малко, басиста Бата Божанић и бубњар Александар Цветковић.
Поп џез певачица Ирена Благојевић објавила је нови албум под називом "Сребро и злато" у издању ПГП РТС-а. На албуму се налази осам песама, шест ауторских и две обраде. Ирена је аутор свих песама и већине аранжмана.
"Сребро и злато" је њен четврти албум и сам назив представља метафору за квалитет и истрајност.
Ирена Благојевић је наша истакнута џез, поп и соул певачица, чији зрели вокал, специфичног и препознатљивог стила, привлачи пажњу публике већ годинама. Дипломирала је флауту на Факултету музичких уметности. Као композитор, аранжер и текстописац већ се доказала на своја три ауторска албума „Јутро без љубави“ (2010), „Блистави град“ (2016) и „Перо“ (2021). У маниру који се темељи на традицији класичних џез дива, снажног и упечатљивог гласа, уз свежину модерних мелодија, са примесама поп елемената, Ирена је освојила не само љубитеље џез дива, већ и ширу публику. До сада је наступила на многим битним концертним сценама у земљи (Дом омладине Београда, Сава Центар, Коларац…), као и на неколико џез фестивала (Бијело Поље, Цетиње, Ваљево, Сремска Митровица, Нишвил…), а публика је редовно може чути на клупским наступима у Београду.
Ирена Благојевић значајан део времена посвећује и педагошком раду – већ 14 година води своју школу певања, намењену младима и талентованим музичарима који желе да савладају и усаврше певање, кроз индивидуалну наставу, што подразумева упознавање са различитим певачким стиловима. Као професор певања ради иу школи Мастер Бластер.
Промоција књиге „Улице Старог града – топографија, урбанизам, одонимија“ аутора Владимира Дуловића одржаће се у четвртак, 27. фебруара од 19 часова у УК Пароброд.
Књига „Улице Старог града – топографија, урбанизам, одонимија“ представља напор да се на понешто необичан, али читаоцима пријемчив начин представи урбанистичка прошлост језгра Београда у претходних неколико векова. У књизи је дат историјат сваке улице општине Стари град, од најважнијих до најмањих, укључив и неколицину које данас не постоје.
Књига је чврсто базирана на изворима, снабдевена научним апаратом (фусноте, библиографија, индекс) и представља синтезу већ постојећих, али расутих и неповезаних сазнања, али обилује и новим научним открићима које је породило вишегодишње истраживање разноликих извора (штампа, историјске карте итд).
Додатну вредност књизи дају 493 фотографије (од којих се неке објављују по први пут), као и 115 карти које је за ово издање израдио наш истакнути картограф Александар Станојловић. Рецензенти књиге су др Предраг Ј. Марковић, др Злата Вуксановић Мацура и др Срђан Радовић.
Владимир Дуловић (1977), рођен је у Београду где је завршио основну школу и гимназију, похађао је главни програм Београдске отворене школе где је 2003. године добио награду за најбољи завршни рад , те је 2005. дипломирао на Одсеку за историју Филозофског факултета. Године 2010. стекао је звање мастера средњоевропске историје на Central European University у Будимпешти. Од 2013. ради као лиценцирани туристички водич за Србију. Објавио је низ књига: туристичке водиче In Your Hands за Београд, Србију, Црну Гору и Словенију, књигу „Цркве и манастири Србије“, „Ракија“ (скупа са Илијом Маловићем и Зораном Радоманом), „Архитектура за комшије“ (заједно са Миланом Миловановићем).
Сарађивао је на низу пројеката који су уродили различитим публикацијама (Ambiguous Nation-building in Southeastern Europe, Bureau Savamala Belgrade, Звучне мапе Београда, Шетња века 1914-2014 итд).