Изложба "Музичка дипломатија Југославије (1945-1971)" аутора др Биљане Милановић и Ивана Хофмана, а у организацији Музиколошког института САНУ посвећена је најдинамичнијем периоду музичке размене са светом у историји социјалистичке Југославије, као и саме Србије. Организована је с циљем да се укаже на истакнуту улогу музичке уметности у спровођењу културне дипломатије као значајног сегмента спољне политике, те на стицање високог европског и светског реномеа појединих југословенских музичких уметника и ансамбала који су доприносили стварању позитивне слике о држави и њеној култури у иностранству.

Као резултат вишегодишњих истраживања из домена музикологије и историјске науке, изложба представља иновативно осмишљене текстуално-визуелне наративе засноване на презентовању архивских докумената. Основу грађе чине материјали из архивских фондова Архива Југославије. Они су допуњени визуелно атрактивном грађом, пре свега фотографијама и концертним програмима који се чувају у Музиколошком институту САНУ, Музеју позоришне уметности Србије, Истраживачко-документационом центру Народног Позоришта у Београду, Београдској филхармонији, Ансамблу Коло, архиви породице Чангаловић и архиви Живојина Здравковића. Већина докумената по први пут се представља јавности.

Хронолошки оквир изложбе (1945–1971) омеђен је раздобљем током којег је културна сарадња с иностранством била у ресору неколико савезних органа управе. Година 1971. узета је као гранична, јер је тада укинута Савезна комисије за културне везе с иностранством, а њен рад пренет је у надлештво органа управе република и покрајина.

Изложба је конципирана на основу неколико укрштених параметара, укључујући геополитичку динамику, која обухвата блоковску поделу света и стварање Покрета несврстаних, хронологију, као и тематску поделу у домену музичких активности.

Засебно су представљене прве послератне године обележене соцреализмом у југословенској уметности, када је доминирала размена музичких активности са земљама „народне демократије“. После преломне 1948. године и окретања економској и војној помоћи САД-а и западноевропских земаља, музика је била међу првим весницима заокрета у културној политици окренутој Западу. У том контексту представљена су архивска документа која сведоче о експанзији музичких активности: у року од непуне три године (1949–1952) успостављена је сарадња с већином капиталистичких земаља Европе, при чему се прате гостовања музичких уметника и ансамбала, као и учешћа југословенских фолклорних трупа, музичких солиста и композитора на угледним европским такмичењима и фестивалима. Већ у другој половини педесетих година – после обнављања односа с СССР-ом (1955) и све видније сарадње с ванблоковским земљама, која ће прерасти у Покрет несврстаних (1961) – музичка дипломатија Југославије развија се у практично свим геополитичким правцима. Документа указују на изузетно развијену мрежу музичке размене са светом, потврђујући да су управо шездесете године биле врхунац музичке дипломатије социјалистичке Југославије.

Представљена грађа може подстаћи питања о аспектима државне контроле и њеном слабљењу кроз либерализацију културне политике, доприносу сарадње с иностранством еманципацији и развојним токовима домаће музике, формирању представа код иностране критике и публике о југословенској држави и њеној култури, али и о доживљајима самих уметника, који су на својим путовањима превазилазили различите изазове и стицали богата професионална и животна искуства.

Изложба слика и дигиталних графика дипломираног графичара Андреје Јовића под називом "Архетипологија" обухвата две различите серије радова, од којих главна представља групу од дванаест акрилика на платну, илустрација за књигу "Боже, како се зовеш?", а друга - пратећа је група од осам штампаних графика под називом "Дрво нашег живота", рађених комбинацијом цртежа и дигиталне колорне интервенције у стилу традиционалне сито-штампе.

Главни део изложбе "Архетипологија", илустрације за књигу "Боже, како се зовеш?" дају један скроман увид у тематику саме књиге (писане такође од стране Андреје Јовића, али још незавршене - издање се, надамо се, очекује следеће године) и резултат су ауторовог дугогодишњег мултидисциплинарног истраживања онога што се популарно сматра и назива старословенским пантеоном, а што, по свему судећи има далеко дубље и шире корене. Како се књига добрим делом бави архетиповима кроз бројне културе и њиховим етимолошким везама, тако и цела серија слика нуди једну збирку појмова и симбола груписаних по својој лингвистичкој и смисаоној блискости у монументалне приказе древних божанстава са одговарајућим тотемским животињама и сценама народних обичаја и ритуала везаним за њих, притом откривајући или бар имплицирајући дубље узрочно-последичне цивилизацијске процесе који су се одвијали на евроазијском тлу током више миленијума. Знајући да ови процеси немају баш математички прецизне законитости и да је сваки језик, па и култура уопште "жива твар" са својим разгранатим и испреплетаним историјским континуитетима у народима и нацијама модерних држава, иако донекле пратећи "општа места" у датој области, аутор интегрише одређену количину креативне слободе и личних интерпретација појединих облика божанских енергија и њихових манифестација са строго научном доказивом потком.

Иако је реч о илустрацијама за књигу, ове слике ће бити изложене овог пута без пратећег текста, а за целокупну причу, публика ће морати да се стрпи до следеће године, за кад је предвиђено издање и промоција књиге "Боже, како се зовеш?"

Пратећи део изложбе истог аутора, "Дрво нашег живота" нешто је личније природе и приказује низ различитих астролошких утицаја на мушко-женски пар у њиховом заједничком суживоту кроз призму херметичко-гностичке симболике, редукујући сфере небеских енергија на осам основних сцена излива изворне Силе на земаљску раван.

Iz dubina američkog vojnog zatvora u Gvantanamu do Beograda.

Ova izložba predstavlja istorijski trenutak — prva je takve vrste u Beogradu i na Balkanu. Izložba donosi umetnost i glasove sadašnjih i bivših zatvorenika Gvantanama u prvi plan, pozivajući posetioce da vide izvan bodljikave žice i državnih (ili sponzorisanih) narativa. Ovo je prilika da se povežemo sa sirovim ljudskim duhom koji je izdržao jedno od najtežih okruženja koje se može zamisliti. Ovi umetnici su pronašli načine da se izraze, da se odupru i prežive.

Umetnost kao preživljavanje, umetnost kao otpor
Za umetnike predstavljene ovde, umetnost nikada nije bila samo zabava — ona je bila spasonosna linija, glas i oblik protesta. U hladnim, izolovanim zidovima Gvantanama, mestu gde je sloboda bila oduzeta, umetnost je postala neraskidiva veza sa sopstvom i sa spoljnim svetom. Svako delo — pejzaž, pogled na more i brod — predstavlja svedočanstvo o čežnji, otpornosti i otporu. Svaka pesma i pismo su molba za ljudskost. Kroz slike života i smrti, nade i očaja, mučenja i izdržljivosti, ova dela otvaraju prozor u unutrašnji svet onih koji su živeli i odupirali se unutar Gvantanama.

Poziv na svedočenje i akciju
Ova izložba je više od refleksije o prošlosti; to je snažan poziv da se suočimo sa tekućom nepravdom. Pozivamo svakog posetioca da vidi dela ne kao zatvoreno poglavlje, već kao otvorenu ranu, mesto koje i dalje predstavlja nezalečenu patnju i uskraćenu odgovornost. Pored svedočenja, pozivamo vas da se pridružite pozivu za pravdu: zatvorite Gvantanamo i odgovorne privedite pravdi za nanesenu patnju.

Ovde, unutar svakog dela, susrećete se sa ljudskošću onih koji su sistematski dehumanizovani. Neka vas njihova hrabrost inspiriše, njihova kreativnost motiviše, a njihova otpornost podseti da borba za pravdu traje — i da svaki glas vodi korak bliže svetu slobodnom od ugnjetavanja.

Kustosi: Mansur Adayfi, pisac, aktivista i bivši zatvorenik Gvantanama, koordinator CAGE projekta o Gvantanamu, i prof. dr Snežana Arnautović Stjepanović, vizuelna umetnica sa Instituta za umetničku igru i Fakulteta za inženjerski menadžment.

Pod pokroviteljstvom Fakulteta za inženjerski menadžment, CAGE International-a i Ustanove kulture Parobrod.