Деца у рату, друга епизода

Угледни дијалози

Пратећи искуство са студијама посвећеним улози позоришта у образовним праксама, Марина Миливојевић Мађарев модерира заједничку анализу првих полифоних процеса који су настајали као непосредан одговор на ратове деведесетих: у фокусу је начин на који су младима приступали позоришни делатници из свих крајева тадашње Југославије и региона, у кризним тренуцима распада, ратних сукоба и избеглиштва. У широком кругу покренутих пројеката 1992. године, под окриљем некадашњег Центра за културу „Стари град“ (данас „Пароброд“), оснаживала се улога уметника у раду с децом и младима у времену кризе, конфликата и ратова, уз непрекинуто и истрајно одржавање регионалне сарадње која до данас остаје витална сила полифоних акција. Кроз ауторске осврте и дијалог размотриће се како се градио концепт Битеф Полифоније после ратова, и шта данас може да понуди, из четврт века заједничког искуства.

Позоришни примери: Позориште одрастања, представа Пролегомена,1991-1999; Позоришна лабораторија са децом избеглицама из Крајине и ратних подручја, Омен Театар, 1992-1998, Испод неба, ЕргСтатус плесни театар, 1999; Каникула, Центар за стваралаштво младих у Београду и Новом Саду, 1999, Пројекти Живети заједно и Уметност за друштвене промене - Игром против насиља, Центар за културу „Стари град“, покренути 1992. и 1998, пројекат Трогласне инвенције Битеф Полифоније, Центар за драму у едукацији и уметности ЦЕДЕУМ, Центар за драмски одгој БиХ и ХЦДО Хрватски центар за драмски одгој, покренут 2000.

Деца у рату, прва епизода

Угледни дијалози

Угледни дијалози су огледни формат Битеф Полифоније посвећен примерима добре праксе који полифоне ауторке и ауторе издвајају од других, по делотворности техника и метода, или пак по аутентичном приступу одређеним тематским питањима. У првој епизоди ове године биће анализирани позоришни процеси који покушавају да разумеју искуства младих у ратовима с ових простора, почев од народноослободилачке борбе у II светском рату, њиховог страдања и одрастања у условима немогуће стварности, до пробијања кроз колективне трауме изолације и бомбардовања током распада деведесетих.

Позоришни примери: Од себе ка другима и Беше то душа рудник чудесан, Плаво позориште 1999; Чекајући визу, Искорак, 2009; Смрт фашизму. О Рибарима и Слободи, Рефлектор Театар 2018; Породични циркус - за децу и осетљиве и Небеска свадба, Београдски старишани и малишани; Магични град, Позориште лутака Пинокио 2024.

Четврт века нас

Отварање 25. Битеф Полифоније

Битеф Полифонија је покренута у години великих очекивања и далеких погледа, као место увек-новог-почетка, као стожер позоришног кретања и деловања спрам захтева друштвене реалности. Шта је током свог настајања она понела са собом, а шта донела? Како се одрастало уз полифоне праксе и ауторе?

Поводом јубилеја, чека нас један велики сто - за 25 година, и десет пута више гласова који су Полифонију градили, још од прве јесени у години 2000. Биће покрета, текстова, костима, реквизите, праменова, погледа, драмских пауза, дијалога, процеса, сећања колико и нових потеза. Осмотрићемо чудне сплетове који креирају односе уметности и друштва, те улогу полифоних пракси у образовању и обликовању заједнице.

25. Битеф Полифонија

Четврт века моћи немоћи
01–03. октобар 2024.

Битеф Полифонија израсла је након великих ратова, као снага разумевања и узајамности. Била је и остала наше уточиште, још више погон. Усмерена на прављење услова да се ратови зауставе, да се сачува детињство, да се пусти на миру, да постоји без смрти и глади. Циљ је и даље јасан, чак и када се чини да сасвим измиче: кроз позориште и игру, кроз огледне уметничке форме, поново пробудити снаге друштвености, док се гради свет ослобођен оружја и тортуре. Овогодишње издање нам је посебно важно. Дешава се док десетине хиљада деце остају заробљена испод рушевина, затрпана у масовним гробницама, изгубљена у борбама. Док стотине младих свакога дана страда у прогонима, док их изгладњују, муче и хапсе, и по кратком поступку осуђују на двадесет година робије када камењем гађају војна возила. Може да се жмури, и да се замишља да су Газа, Судан или Украјина веома далеко, те да није могуће тако брзо вратити се у живот пун гелера. Али не може дуго. Брзо се шири пандемонијум. Ту је, нема се куд.

Усред новог светског рата, бруталнијег од свих претходних, окупљамо се и преплићемо гласове који умеју да се боре за друштво. Мислимо о деци у рату, о њиховом страху и страдању, њиховој храбрости као и о борби. Говоримо о глади, о томе како са сваким извозом оружја живот на периферији постаје тежи и скупљи, а детињство тужније. Преиспитујемо опресивне системе државе који диктирају неправде, почев од школе до свих захтева поретка, са сигурним завршетком у рову. Присећамо се полифоних метода и приступа који су се током претходних деценија суочавали са ратом, тражили начине да се о рату говори, и да се са њим изађе на крај. Ових четврт века за нас је било путовање спрам хегемоније, против оружја и структурног насиља у свим својим видовима. Тражио се језик сламања, оповргавања, непристајања да се буде војник поретка. Тражио се пут негације силе. Удруживање је било нужно. Полифони токови уплитали су се каткад случајно, можда и неочекивано, али никада без осетљивости да се сплетови препознају и даљим деловањем оснаже.

Недавно смо се на једној радионици играли речима, тражећи нове антониме. И спрам рата, појавила се реч дете. Онда смо сви заћутали.

Деца у рату. Ми у миру?!

Радионице, дијалози и представе, водиће нас кроз ово питање, док се спремамо за нових четврт века.

Ирена Ристић

Основала и конципирала Битеф Полифонију: Љубица Бељански-Ристић

Уредила: Ирена Ристић, у сарадњи са протагонистима полифоних пракси

Организовале и продуцирале: Софија Нађа Станић и Ленка Милорадовић

Подршка: Установа културе „Пароброд“, Културни центар Магацин

Фотографија: Не иди далеко, Дечје позориште Суботица, Милица Перишић

Хогар и Стрипотетке: Хелга је много љута, радиће оклагија

Сиа има девет година и организује прву самосталну изложбу у Београду: "У мом свету све је пуфнасто и некако слатко"

Сиа има девет година и организује прву самосталну изложбу у Београду: "У мом свету све је пуфнасто и некако слатко"

Сиа Парадиновић – деветогодишња уметница која отвара прву самосталну изложбу

Разговор о роману "Пет дебелих песника" Предрага Ђурића

Разговор о роману Пет дебелих песника (Раштан издаваштво, Београд, 2024) Предрага Ђурића одржаће се у понедељак, 30.септембра од 19 часова у УК Пароброд. Осим аутора,који је своје јунаке окупио за столом петроварадинске кафане Црњански, чијем власнику је омиљена књига Селиново путовање накрај ноћи, говориће Гордана Нонин, новинарка из Новог Сада и Урош Ђурковић, истраживач сарадник у Институту за српску културу Приштина – Лепосавић, уз модерирање Катарине Лазић,уреднице књижевно трибинског програма у Пароброду.

Укрштајући културну историју Аустро-Угарске и Балкана, Ђурић исписује трактат о великој и важној теми војвођанског културолошког идентитета, међу чијим корицама се осим цитата великог броја аутора и ауторки, налазе и Ервин Шинко,браћа Розенцвајг и Корнел Сентелеки Станковић.

Погледом на Нови Сад с Петроварадинске тврђаве, након стихова Бодлера, Јудите Шалго и Војислава Деспотова, почиње приповест о Пет дебелих песника. До последње странице, Ђурић оставља читаоцу да лично (пре)суди да ли су и због чега главни ликови ове књиге ''типови карактера који су створили садашње друштво лишено солидарности и емпатије, охоли, сурови, похотни, завидни, лењи и инертни, јалови идеалисти и бескрупулозни људи'', према мишљењу Огњена Аксентијевића, уредника ове књиге.

Предраг Ђурић (Нови Сад, 1974) аутор је шест романа, три књиге о стрипу, две књиге интервјуа са истакнутим ауторима стрипа, више текстова о стрипу, 15 стрип-албума и графичких новела као сценариста и збирку стрипских прича. Аутор је три изложбе стрипа, које су постављене у КЦНС, МСУВ и СКЦБ.

11. Međunarodni festival saksofona - "Belgrade Saxperience"

Međunarodni festival saksofona - Belgrade Saxperience biće održan od 25. do 28. septembra na više lokacija u Beogradu.

Ovogodišnji festival, koji podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, predstaviće neke od najznačajnijih evropskih saksofonista. Program festivala obuhvata koncerte, majstorske radionice, a poseban deo programa, Mini Saxperience, namenjen je budućim profesionalnim saksofonistima i deci.

U petak, 27. septembra u 20 časova u UK Parobrod nastupiće belgijski saksofonista Piter Pelens.

BIOGRAFIJA

Piter Pelens počeo je da svira saksofon sa sedam godina. Studirao je na konzervatorijumima u Gentu, Milanu i Beču kod profesora Rika Vanegana, Rafa Mintena, Kuna Masa, Marija Marcija i Larsa Mlekuša.

Tokom studija bio je laureat takmičenja kao što su Axion Classics (Brisel), Concours pour Jeunes Saxophonistes (Dinant), Prinses Christina Concours (Hag), Premio Nazionale delle Arti (Rim), Fidelio-Wettbewerb (Beč).

Od 2014. do 2016. godine, pohađao je postdiplomske studije savremene muzike na Umetničkoj školi u Gentu, koju su vodili ansambli Ictus i Spectra.

Od 2017. je saksofonista u sastavu BL!NDMAN, a sa ovim ansamblom sarađivao je sa pozorištima Internationaal Theater Amsterdam, NTGent, Toneelhuis, Muziektheater Transparant, i vokalnim ansamblima Vokalconsort Berlin, Nederlands Kamerkoor i Collegium Vocale.

Suosnivač je kvarteta saksofona Scarbo, kolektiva u kome se akcenat stavlja na kreativnu saradnju sa kompozitorima i drugim formama umetnosti.

Od 2010. godine je često tražen saksofonista u orkestrima kao što su Briselska filharmonija, Symfonieorkest van de Munt i Simfonijski orkestar Antverpena. Takođe je učestvovao u produkcijama Milanske Skale, Orkestra nacionalne akademije Santa Ćećilija, Ansambla Nadar, Casco Phil, Bečkоg omladinskog orkestra.

Kao pedagog nastoji da svoje znanje i iskustvo prenese na sledeću generaciju mladih saksofonista. Profesor je saksofona na Kraljevskom konzervatorijumu u Antverpenu i pomoćni nastavnik saksofona na Kraljevskom konzervatorijumu u Briselu.

Фестивал саксофона "Belgrade Saxperience" од 25. до 28. септембра у Београду