Поводом обележавања јубилеја – 200 година од настанка прве фотографије – удружење Модернатор, у сарадњи са Установом културе Пароброд, организује прво издање Модернатор Фото Феста под називом „200 година касније…”.

Фестивал ће бити свечано отворен 19. августа, у 19 часова, на Светски дан фотографије, у УК Пароброд, и 20. августа, у 19 часова, у клубу Блуз и Пиво, и трајаће до 8. септембра 2026. године. Током три фестивалске недеље публику очекује богат пратећи програм који обухвата радионице, трибине, промоције публикација, филмске пројекције и поп-ап изложбе, а сви програми биће бесплатни за посетиоце.

Окосницу фестивала чини жирирана фотографска изложба, која ће бити представљена на две локације. Централна поставка налазиће се у Установи културе Пароброд, док ће сегмент посвећен музици и концертној фотографији бити приказан у клубу Блуз и Пиво, у сарадњи са Културним центром Блузика.

Аутор најбоље фотографије биће награђен самосталном изложбом у Галерији Центра за културу Ковин, реализованом према стандардима Epson Digigraphie©, а учеснике изложбе очекују и вредне награде часописа Култура фотографије и компаније Артис урамљивање.

Током два века од настанка Погледа кроз прозор у Ле Грасу (1826), Жозефа Нисефора Нијепса, фотографија је прошла изузетан развојни пут – од вишесатне експозиције до тренутног дигиталног записа и примене вештачке интелигенције. Нијепсов рад, као и каснија сарадња са Лујом Дагером, поставили су темеље развоја “светлописа“ као једног од најзначајнијих медија модерне цивилизације. Упркос технолошким променама, фотографија је остала једно од најважнијих средстава документовања стварности, уметничког изражавања и друштвеног дијалога.

На Модернаторов фото-конкурс који је био отворен за професионалне фотографе, студенте и љубитеље фотографије, пристигло је око 180 пријава аутора из више од двадесет градова Србије, као и из Немачке, Хрватске, Црне Горе и Северне Македоније. Стручни жири, који су чинили Александар Кујучев, Дарко Дуцкин и Јелена Балевић, одабрао је радове 122 аутора, представљајући својеврстан преглед савремене фотографске сцене и различитих ауторских поетика.

Поред селектованих аутора, у ревијалном делу изложбе учествују и истакнути уметнички фотографи: Драгољуб Замуровић, Имре Сабо, ел гвојос, Брајан Рашић, Милан Живковић, Игор Чоко, Војислав Луковић, Бранимир Карановић, Милош Цветковић, Рајко Каришић, Александар Кујучев и многи други.

Модернатор Фото Фест тежи да прерасте у традиционалну годишњу манифестацију посвећену фотографији, са циљем развоја регионалне и међународне сарадње, повезивања професионалних фотографа, уметника, студената, истраживача и свих љубитеља фотографије, као и промоције савременог фотографског стваралаштва.

Изложба "Тисо 08" секције за текстил и савремено одевање - УЛУПУДС биће отворена у понедељак, 17. августа, у 19 часова, у Пароброду.

ТИСО - између материјала, времена и дисциплине

Историја уметности не настаје искључиво кроз појединачна ремек-дела. Подједнако је обликују институције, манифестације и периодичне изложбе које омогућавају да се уметничка продукција сагледа као процес, а не као низ изолованих догађаја. За разлику од ауторских или проблемски конципираних изложби, периодичне изложбе имају другачију одговорност. Оне не представљају само оно што је настало у одређеном временском периоду, већ успостављају критеријуме вредновања, бележе развој дисциплине и стварају референтни оквир за њено будуће проучавање. Њихов значај зато превазилази излагачку праксу. Оне постају део културне меморије.

Управо из те перспективе треба посматрати ТИСО, периодичну изложбу Секције за текстил и савремено одевање УЛУПУДС-а. Од свог првог издања 1991. године изложба је замишљена као место на којем ће се представљати репрезентативна остварења чланова Секције, али је временом добила много шири значај. Четворогодишњи ритам одржавања омогућио је да ТИСО прерасте у изложбу која не региструје тренутну продукцију, већ развојне процесе. Четири године представљају довољно дуг временски оквир да постану видљиви континуитети ауторских поетика, промене у разумевању материјала, технолошке иновације, као и генерацијска смена која природно обликује сваку уметничку дисциплину.

Таква позиција посебно је значајна у области текстила и савременог одевања, дисциплини чији се идентитет током последњих деценија радикално променио. Све до друге половине двадесетог века текстил је у великој мери био тумачен кроз занатске вештине или декоративну функцију. Данас се, међутим, у теорији примењене уметности и савремене уметности говори о текстилу као специфичном медију мишљења. Његова вредност више се не одређује искључиво техником или функцијом, већ способношћу да артикулише питања идентитета, тела, простора, сећања, екологије, рада и технологије. Материјал није више само носилац форме. Он постаје носилац значења.

У том контексту ТИСО показује да домаћа сцена није изолован феномен, већ део ширег међународног процеса редефинисања текстилне уметности. Изложба окупља радове који обухватају готово читав спектар савремене текстилне праксе, од таписерије, уметничког ткања и штампе на текстилу, преко ауторског одевања и текстилних објеката, до експерименталних истраживања материјала, носивих форми и интердисциплинарних пројеката у којима се традиционалне технике сусрећу са дигиталним технологијама. Управо та разноврсност показује да савремену текстилну уметност више није могуће дефинисати једном техником, једним материјалом или једном функцијом. Њена суштина данас лежи у способности да повезује различита знања, искуства и уметничке језике.

Можда је управо зато највећа вредност ТИСО-а у томе што не покушава да успостави јединствен естетски модел. Напротив, он омогућава да се у истом простору сагледају различити одговори на исто питање - шта текстил и одевање данас јесу као уметничке дисциплине. Изложба тако постаје много више од периодичног прегледа радова. Она постаје документ једног времена, сведочанство о развоју једне професионалне заједнице и важан извор за будућа истраживања историје примењене уметности у Србији.

Лидија Јовановић
Дипл. Костимограф сценског одевања МА

У Установи културе Пароброд, од 21. јула до 4. августа 2026. године, биће представљена колективна изложба „Шта остаје / What Remains“, која окупља 73 аутора из Србије. Изложба обухвата различите уметничке дисциплине: сликарство, графику, цртеж, фотографију, скулптуру, керамику, комбиноване технике и савремене медије, укључујући и аудио-видео рад који је реализовала група аутора.

Ауторка концепта, Марина Моне, кроз ову изложбу наставља истраживање односа уметности и града започето пројектом „Београд – град у коме стварам“, али са новим концептуалним фокусом. Док je претходна изложба била посвећена личном доживљају Београда као места стварања, „Шта остаје / What Remains“ усмерава пажњу на град као слојевиту целину, простор непрестаних промена у којем се прошлост, садашњост и будућност непрестано преплићу.

Изложба истражује урбано памћење кроз фрагменте старог Београда, калдрму, фасаде, врата, прозоре, архитектонске детаље и трагове времена,  али и кроз процесе трансформације који обликују савремени идентитет града.

Различити ауторски приступи отварају питања сећања, идентитета, пролазности и континуитета, нудећи публици разноврсна промишљања о томе шта остаје након промена које обликују град. Фигуративни и апстрактни радови, традиционални и савремени медији, индивидуални изрази и заједнички аудио-видео пројекат заједно стварају слојевиту уметничку целину која позива посматрача на ново читање Београда.

Изложба „Шта остаје / What Remains“ позива публику да град не посматра само као простор у којем живимо, већ као организам саткан од сећања, трагова и непрестаних трансформација које обликују његов идентитет.

Изложба траје од 21. јула до 4. августа 2026. године у УК Пароброд.

Ауторка концепта: Марина Моне

ДизајнУМ14: Реч има Генерација З

Четрнаеста годишња изложба студената Факултета дигиталних уметности из Београда и Ниша, уједно је и седма изложба у дигиталном формату којом Универзитет Метрополитан прославља јубиларних 20 година рада. Изложба је аутентични дизајнерски одговор Генерације З на време технолошких прекретница, глобалних криза и фрагментисане стварности.

У епохи у којој алгоритми редефинишу границе стваралаштва, ови млади аутори свесно бирају простор хумане креативности, доказујући да емпатију, интуицију и лично искуство машина не може да замени. Овогодишњи радови осветљавају вишеслојне идентитете кроз различите визуелне медије: од илустрације, цртежа и анимације, преко колажа, инсталације и модних решења, до дигиталних наратива. Студенти храбро истражују где припадају и на који начин дизајном могу говорити о невидљивом - о несигурности, интимности, неправди и потрази за смислом у технологизованом свету. У том процесу, третирају и историју уметности кроз модеран визуелни језик, као простор уточишта и инспирације у откриванју трајних вредности које чувају суштину људског бића.

Изложба студентских радова је сведочанство једне генерације која учи да изрази став, осети заједништво и постави важна етичка питања. Генерације која обликује свет кроз дизајн - свет који, више него икада, вапи за аутентичном људском креативношћу, слободом и миром. Ова изложба осветљава храброст и способност студената да кроз визуелни израз артикулишу сопствени, дубоко хумани поглед на свет.

проф. др Светлана Смолчић Макуљевић
Историчарка уметности, јун 2026.