Представа "Кризалис"

📅 08.05. | 🕗 20ч | 📍 Капетан Мишина 6а

Продукција: Немања Павловић

Играју: Маша Родић, Анђелка Петровић

🎫 Препоручена цена донације: 1000 рсд

Резервације карата можете извршити путем телефона: 011/41 42 163, мејла: organizator@ukparobrod.rs и преко друштвених мрежа УК Пароброд.

Дуодрама "Кризалис" је промишљено истраживање људског искуства и фокусира се на емоционалне и психолошке изазове са којима се суочавају две сестре док се сналазе у сложености породице, љубави и тежње ка мајчинству у свету где су очекивања висока, а стварност може бити тотално другачија.

Када деветнаестогодишњој Дафне дијагностикују превремену инсуфицијенцију јајника, њена сестра Кристин одлучује да јој донира своје јајне ћелије како би јој помогла да оствари мајчинство.

Иако овај чин на почетку делује као решење, дугогодишњи процес вантелесне оплодње почиње да изобличава њихов сестрински однос.

Представа преиспитује шта се очекује од жена, питање бола и губитка, опције за потомство и комплексност породичне љубави.

Јавни час полазника Атристикум школе

Са великим задовољством вас позивамо на јавни час ученика Артистикум музичке школе, који ће се одржати 07. маја, у 19ч, у просторијама УК Пароброд.

Наши ђаци ће вам представити свој рад кроз разноврстан програм на инструментима - виолина, певање, клавир и гитара.

Дођите да заједно уживамо у музици и подржимо наше младе извођаче!

Промоција књиге "Нешто и свашта" аутора Слободана Симовића

Промоција књиге "Нешто и свашта" аутора Слободана Симовића одржаће се у четвртак, 07. маја, у 13 часова, у главном холу Пароброда.

О књизи, поред аутора, говориће Милан Пеца Поповић и Ненад Микалачки Ђанго.

Збирка есеја Слободана Симовића, који су у последње три године објављивани у МПН магазину. Савремена филозофија кроз рецепцију Канта и Хегела... Суперхероји когнитивно несвесног... Прецизна калибрација космоса за живот... Конусна теорија времена... Логичке грешке и медијска ирационалност... Урбано и рурално на Балкану... Музичка математика... Сећања на фасцинантне људе и догађаје... Велики Ом... И много других идеја и тема које се сусрећу у ходницима палате сећања... СВАШТА за понеког и НЕШТО за свакога.

СВЕДОЦИ ПОСЛЕДЊИХ ДАНА Представе суочавања у Југословенском драмском позоришту (1991–1999)

О књизи говоре:

Проф др Небојша Ромчевић, ФДУ
Проф др Иван Меденица, ФДУ
Миона Ђенисијевић, студенткиња ФДУ
Огњен Обрадовић, аутор

Разговор модерира
Јелена Кнежевић, асистенткиња на ФДУ

Студија "Сведоци последњих дана" Огњена Обрадовића враћа нас у деценију у којој је историја сурово ушла у свакодневицу, а сцена постала простор на коме се мислило, памтило и опирало. У средишту ове књиге је Југословенско драмско позориште – институција чије је име остало да живи као утвара једне државе и као питање упућено садашњости.

Пратећи представе настале између 1991. и 1999. године, аутор открива репертоарски ток који није пристајао на порицање стварности. Класични текстови и савремена драма постају овде начини говора о насиљу, губитку и трауми, али и о могућности да уметност сачува етичку и политичку одговорност. Позориште се не посматра само као уметност, него као место сусрета времена, простора и заједнице – као хронотоп у коме се препознаје дух епохе.

Ова књига није само театролошка анализа једне сцене и једне деценије. Она је запис о генерацијском суочаванју, о наслеђу које нас обликује и о вери да уметност може да осветли и најтамније историјске тренутке. Сведоци последњих дана говоре о прошлости – али пре свега о нашем данас.

Огњен Обрадовић је драматург, писац и театролог, запослен на Катедри за теорију и историју драмских уметности, где изводи предмете Историја светског позоришта и драме, Историја јужнословенског позоришта и драме и Историја српског позоришта и драме. Његова научно-истраживачка област обухвата историју и теорију драмских уметности, медија и културе.
Основне и мастер студије драматургије завршио је на Факултету драмских уметности у Београду. У марту 2024. године одбранио је докторску дисертацију под насловом „Југословенско драмско позориште и југословенски ратови (1991–1999)“ на Факултету драмских уметности у Београду.

Експресивне форме архитектуре Београда кроз објектив Бојана Бојанића

На српској фотографској сцени не постоји велики број аутора чија је тема везана искључиво за архитектуру града. Међу њима је и Бојан Бојанић, по струци дипломирани историчар уметности, који је своју љубав и знање о архитектури Београда преточио у медиј фотографије. Он не користи ту архитектуру као кулису за илустровање градског живота, већ су грађевине главни актери у сваком његовом делу. Бојанићеве фотографије истински дочаравају монументалност архитектуре града. Користећи дугу експозицију, он постиже ефекат протока времена док грађевине немо стоје, као сведоци свих промена у динамичном животу града. С друге стране, избор да фотографије буду црно-беле чини да је акценат на контури и скулпторалности архитектуре. Одсуство боје и свођење на валере утиче да се боље истакну контрасти, игра волумена и композиција фасада. Употреба широког угла доприноси кадрирању тотала и пласирање објеката у шири контекст урбане структуре града.

Избор грађевина је различит, али се одређени типови објеката истичу, а то су пре свега угловнице или антологијски примери београдске међуратне архитектуре, као што су Државна штампарија (арх. Драгиша Брашован, 1933−1940). Бојанић је такође изабрао примере међуратне стамбене архитектуре, попут зграде на углу Црногорске и Поп Лукине улице (арх. Фрања Урбан, 1935), затим куће на углу улица Османа Ђикића и Стојана Новаковића и коначно општинске станове на углу Херцег-Стјепана и Сењанин Иве (1922−1924). Међутим, он се не фокусира искључиво на градитељско наслеђе пре Другог светског рата, већ такође фотографише или палату некадашњег Савезног извршног већа (арх. Антун Урлих, Владимир Поточњак, Драгица Перак, Златко Нојман, Михаило Јанковић, 1947−1961), један од симбола политичке моћи Комунистичке партије Југославије.

Осим архитектуре која већ представља део градитељског наслеђа Београда, Бојанић фотографише и савремене интерполације у ужем градском језгру, међу којима су хотел Courtyard Belgrade City Center на углу Васе Чарапића и Доситејеве (2014−2015), хотел Hilton на углу Краља Милана и Краља Милутина (2016−2018) и пословна зграда Три листа дувана на углу Булевара краља Александра и Кнеза Милоша (2007−2022). Стиче се утисак да Бојанића нарочито привлачи дочаравање експресивних форми урбаних репера, како старих тако и нових, попут нове зграде Палилулске пијаце (2019) или Савограда (арх. Марио Јобст, 2006−2010). Међу изабраним мотивима посебно се истиче изузетно експресивна фотографија палате Зора на углу Макензијеве и Кнегиње Зорке (арх. Спасоје Крунић, 2005). Драматични оштри волумени визуелно „сукобљени“ са сунцем такође су присутни на фотографији хотела Hayat (арх. Иван Антић, 1985−1990).

Однос светлости и сенке посебно је важан у Бојанићевој фотографији и он је обилато истражује. Он бира дела која носе у себи експресивност, као што су Музеј савремене уметности (арх. Иван Антић и Иванка Распоповић, 1960−1965) или Спортски центар Мирко Сандић (арх. Иван Антић, 1971−1973). Дела архитекте Мариа Јобста су нарочито чест мотив на Бојанићевим фотографијама, па тако имамо кадрове новобеоградских блокова 12 и 20. При фотографисању нове палате Народне банке Србије (арх. Грујо Голијанин, 1992−2005), Бојанић истиче тектоничну разуђеност југозападне фасаде која често промакне оку посматрача. Насупрот оштрим линијама и волуменима су и фотографије објеката мекших, залучених или готово органских форми, попут B23 Office Park (2007−?), пословне зграде NLB банке у блоку 31 или Кинеског културног центра (2017−2020).

Бојанићев фокус је често усмерен и на нове урбане репере, попут стамбено-пословних кула које су подигнуте у последњој деценији. Међу њима су кула West 65 (арх. Флечер Прист, 2018−2021), Skyline у Улици Кнеза Милоша (арх. Ами Мур, 2020−2024) и Bussiness Garden у Улици Старине Новака (2017−2019). Све оне на један веома јасан начин одражавају архитектуру глобализације која тренутно доминира на београдској архитектонској сцени. На крају, ту су и фотографије контроверзног Београда на води који неминовно мења изглед и идентитет Београда. Бојанић бележи те процесе и дугом експозицијом уводи воду и небо као подједнако важне елементе на фотографијама. Док вода делује глатко и мирно попут леда, небо је изузетно драматично. Бојанић бележи проток времена и на другачији начин, кроз фотографисање надградњи постојећих грађевина, попут пословне зграде предузећа Напред у блоку 21 на Новом Београду. Осим архитектуре која одаје утисак репрезентативности, мотив на фотографијама су и они објекти који одлично илуструју трансформацију Београда у град глобализације, попут пословне зграде у Вишњичкој улици.

Фотографије Бојана Бојанића представљају вредно сведочанство архитектонске трансформације Београда у последњих стотину година. Оне су један поетичан осврт на различите архитектонске правце који су визуелно обликовали Београд. Отуд ће за посетиоце ове изложбе ове фотографије бити несумњиво стимулативне када је у питању размишљање о идентитету града и колико се он у протеклим деценијама вишеструко мењао.

Владана Путник Прица

Разговор о књизи "Јерусалим на песку: поетика и политика модерне елегије" Дуње Душанић

О књизи разговарају:

проф. Леон Којен
др Марко Аврамовић
проф. др Дуња Душанић

Кaкo сe мoдeрнa друштвa брину o мртвимa? Имa ли нeштo oкo чeгa сe тa друштвa слaжу, oсим жeљe зa гoлим oпстaнкoм? Пoстojи ли нeки минимум зajeдништвa, кojи истрajaвa упркoс кризaмa и пoлитичким и идeoлoшким пoдeлaмa? И кaкo je пoeзиja, у кojoj je свeст o зajeдништву вeкoвимa изрaжaвaнa и нeгoвaнa, рeaгoвaлa нa изaзoвe с кojимa сe, дрaстичниje нeгo икaд рaниje, суoчилa у 20. веку?

Студија Дуње Душанић, ванредног професора на Филолошком факултету у Београду, говори о томе како су модерни песници оплакивали мртве, тешили живе и излазили на крај с губитком, смрћу и жалошћу. Ауторка се бави елегијама за ратне жртве насталим у сенци Првог светског рата, показујући како истoриja пeсничкoг oплaкивaњa мртвих и улoгa Великог рaтa у тoj истoриjи слoжeниje нeгo штo их нaшa и стрaнa књижeвнa критикa прeдстaвљajу.

Циклус концерата " Млади за младе – Млади у Пароброду"

🎶✨ Позивамо вас на дупли концерт у оквиру пројекта Млади за младе – Млади у Пароброду!

🎻 Наступају Стефан Иветић, виолина и Маша Новаковић, клавир
🎹 Клавирски сарадник: Светлана Пантелић

На програму су дела Баха, Бетовена, Шопена, Грига и Вјењавског 🎼✨

📅 28. април 2026.
⏰ 19:00
📍 УК Пароброд, Капетан Мишина 6а

🎟️ Улаз је слободан!
Видимо се у Пароброду 🎶✨

Разговор о песничкој књизи "Забава код мојих ја" Данице Павловић

Разговор о поетској књизи Забава код мојих ја (Културни центар Нови Сад, 2025, уредио Ален Бешић) песникиње Данице Павловић одржаће се у понедељак, 27. априла од 19 часова у Пароброду. Осим ауторке, о овој песничкој збирци подељеној на четири дела (Смањен свет, Соаре код мојих ја, Институције, Нови свет) говориће проф.др Дубравка Ђурић, уз модерирање Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у Пароброду.

''Веома је забавно живјети бескрајне многоликости својих ја. Искушавати непрекидне низове и комбинаторике могућности идентитета, потенцијале онога што је људско, јер људскост и јесте, пре свега, могућност... Веома је, дакле, то забавно, осим што није... Неолиберални свијет, а и постмодерни резон као његов кључни изричај, потенцирају слику идентитета као крпежа, као бескрајне игре и промјене у којој би многолике идентитетске улоге суштински требало да буду избор, док се системска обликовања идентификација намећу као чврста, ограничена, па чак и подмукла, јер питање је колико смо их свјесни и гдје је тачно граница између нашег пристајања на принуде и саме принуде... и онда се догоди Забава код мојих ја, збиркa Данице Павловић, луцидне пјесникиње која ово пропитује... '' сматра  Маја Солар, у свом пoговору Идентитети у раљама смрто-живота: вољети себе, да, у неком новом свијету!

Према речима Маје Солар, ова поезија показује жилавост оптимизма воље. Показује неодустајање. Наду да је свијет у којем ће идентитети одиста бити разиграни... ипак могућ.

Даница Павловић (1976, Београд) прву песничку збирку Вертикални хоризонт објавила је далеке 2002. у Матици српској. Уследила је Слободна територија 2011. у издању Орион Арта. Као чланица Ажинове школе поезије и теорије коју је водила Дубравка Ђурић, била је уредница и ауторка у зборнику Дискурзивна тела поезије (АЖИН, 2004). Павловић је заступљена у многим антологијама: Трагом рода-смисао ангажовања, Из музеја шумова, Простори и фигуре, Ван,ту:free, Restart и Cat Painters. Била је једна од сарадница, од 2008. часописаProFemina.

Треће издање позоришног фестивала "Пароброд"

Пароброд са поносом најављује трећи по реду позоришни фестивал, који ће се одржати од 22. до 25. априла, доносећи публици четири вечери квалитетног сценског стваралаштва. Свако вече биће резервисано за по једну пажљиво одабрану представу, пружајући разноврстан програм љубитељима театра.

Током фестивала, публика ће имати прилику да ужива у различитим сценским изразима – од савремених драмских комада до иновативних ауторских пројеката.

Пароброд ће на неколико дана постати место сусрета уметника, идеја и свих који воле позориште – простор у којем представе отварају важна питања и славе снагу и лепоту сценске уметности.

Будите део ове јединствене културне манифестације и проведите четири вечери у инспиративној атмосфери, уз сјајне глумачке интерпретације и незаборавне приче.

ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА:

22.04 Представа „Скоро па љубав“, режија: Борка Томовић, Играју: Нина Нешковић, Огњен Никола Радуловић и Борка Томовић

23.04 Представа „Ариадна“, Редитељ: Филип Виноградов, Играју: Евгенија Ешкина Ковачевић и Даниел Ковачевић

24.04 Представа „Наслеђе“ Дах Театра,  Концепт и режија: Ивана Миленовић Поповић, Играју: Ивана Миленовић Поповић, Милица Петровић, Донка Торов

25.04 Представа „Сирочад“; Режија: Дајана Јосиповић, Играју: Тоња Гаћина, Стеван Смиљанић, Будимир Стошић

Појединачне карте за фестивал, по цени од 500 рсд, можете купити на благајни Пароброда сваког дана, осим недеље, од 11.00-21.00

Улаз за студенте, уз приказан индекс, је бесплатан.

Резервације карата можете извршити путем телефона: 011/41 42 163, мејла: organizator@ukparobrod.rs и преко друштвених мрежа УК Пароброд.

О КОМАДИМА:

„Скоро па љубав“, у режији Борке Томовић и интерпретацији Нине Нешковић и Огњена Николе Радуловића, је низ сусрета – нежних, болних и чудесних обичних људи који се проналазе, мимоилазе и понекад закасне.

Са појавом северне светлости враћа се вера да љубав ипак може да се догоди, баш онда када је више не очекујемо

"Ариадна" је представа која урања у судбине руске емиграције у Паризу током 1920-их година у савременој оригиналној поставци виртуозног редитеља Филипа Виноградова, лауреата "Златне маске."

Заједно са глумцима Данијелом Ковачевићем и Евгенијом Јешкином-Ковачевић, проћи ћете кроз цео спектар емоција од туге до радости. Потрага за собом, одговорима на питања где је та граница између слободе и усамљености?

Представа „Наслеђе“, у режији Иване Миленовић Поповић, отвара питање невидљивих наслеђа која жене носе кроз генерације. Наслеђа која обликују наше гласове, наше изборе и наше животе.

Кроз сценске слике, покрет и личне приче, „Наслеђе“ постаје психолошко и генерацијско путовање кроз колективно искуство жена, кроз ћутања која су трајала деценијама, али и кроз снагу која се изнова рађа.

Представа „Сирочад“,редитељке Дајане Јосиповић, отвара питање о могућности заштите свог унутрашњег свијета (у којем не морамо нужно бити сами), под притиском свега онога што се догађа споља.

Свијест о томе колико спољашни свет, у којем је доминантно насиље, утиче и на наше међусобне односе, доводи до круцијалног питања, да ли је могуће да се искрено волимо уколико је бар једном од нас, систем вриједности подложан промјенама усљед специфичних околности које провоцирају наша (идеолошка) разилажења?

Видимо се у Пароброду – месту где позориште живи!

Циклус концерата " Млади за младе – Млади у Пароброду"

🎹✨ Драги пријатељи музике, позивамо вас у уторак, 21. априла 2026. године у 20 часова на концерт пијанисткиње Ане Драгосављевић у оквиру циклуса Млади за младе – Млади у Пароброду! 💚🎶

🎼 Ана Драгосављевић извешће дела Баха, Моцарта, Листа, Шуберта, Шопена и Слонимског. 🎵

🌍 Концерт се реализује у сарадњи са Установом културе Пароброд, као део пројекта Млади за младе, који пружа младим уметницима простор за наступе и уметнички развој на савременој сцени. 💫👩‍🎓👨‍🎓

📍 УК Пароброд, Капетан Мишина 6а
📅 21.4.2026.
🕗 20ч

🎟 Улаз слободан

Видимо се у Пароброду! 🎶💚