Четврт века моћи немоћи
01–03. октобар 2024.
Битеф Полифонија израсла је након великих ратова, као снага разумевања и узајамности. Била је и остала наше уточиште, још више погон. Усмерена на прављење услова да се ратови зауставе, да се сачува детињство, да се пусти на миру, да постоји без смрти и глади. Циљ је и даље јасан, чак и када се чини да сасвим измиче: кроз позориште и игру, кроз огледне уметничке форме, поново пробудити снаге друштвености, док се гради свет ослобођен оружја и тортуре. Овогодишње издање нам је посебно важно. Дешава се док десетине хиљада деце остају заробљена испод рушевина, затрпана у масовним гробницама, изгубљена у борбама. Док стотине младих свакога дана страда у прогонима, док их изгладњују, муче и хапсе, и по кратком поступку осуђују на двадесет година робије када камењем гађају војна возила. Може да се жмури, и да се замишља да су Газа, Судан или Украјина веома далеко, те да није могуће тако брзо вратити се у живот пун гелера. Али не може дуго. Брзо се шири пандемонијум. Ту је, нема се куд.
Усред новог светског рата, бруталнијег од свих претходних, окупљамо се и преплићемо гласове који умеју да се боре за друштво. Мислимо о деци у рату, о њиховом страху и страдању, њиховој храбрости као и о борби. Говоримо о глади, о томе како са сваким извозом оружја живот на периферији постаје тежи и скупљи, а детињство тужније. Преиспитујемо опресивне системе државе који диктирају неправде, почев од школе до свих захтева поретка, са сигурним завршетком у рову. Присећамо се полифоних метода и приступа који су се током претходних деценија суочавали са ратом, тражили начине да се о рату говори, и да се са њим изађе на крај. Ових четврт века за нас је било путовање спрам хегемоније, против оружја и структурног насиља у свим својим видовима. Тражио се језик сламања, оповргавања, непристајања да се буде војник поретка. Тражио се пут негације силе. Удруживање је било нужно. Полифони токови уплитали су се каткад случајно, можда и неочекивано, али никада без осетљивости да се сплетови препознају и даљим деловањем оснаже.
Недавно смо се на једној радионици играли речима, тражећи нове антониме. И спрам рата, појавила се реч дете. Онда смо сви заћутали.
Деца у рату. Ми у миру?!
Радионице, дијалози и представе, водиће нас кроз ово питање, док се спремамо за нових четврт века.
Ирена Ристић
Основала и конципирала Битеф Полифонију: Љубица Бељански-Ристић
Уредила: Ирена Ристић, у сарадњи са протагонистима полифоних пракси
Организовале и продуцирале: Софија Нађа Станић и Ленка Милорадовић
Подршка: Установа културе „Пароброд“, Културни центар Магацин
Фотографија: Не иди далеко, Дечје позориште Суботица, Милица Перишић