Клавирски солистички концерт Ане Пејовић одржаће се у среду 19. јуна, у 19ч, у Пароброду.
ПРОГРАМ:
Volfgang Amadeus Mocart, Fantazija kv 397 u d-molu
Volfgang Amadeus Mocart, Sonata kv 311 u D-duru
Robert Šuman, Krajslerijana op. 16
БИОГРАФИЈА:
Ана Пејовић је рођена у Београду где је стекла основно и средње музичко образовање у МШ "Мокрањац". Основне академске и мастер студије клавира завршила је на ФМУ у Београду где је недавно завршила и специјалистичке студије са највишом оценом. Током школовања је освајала бројне награде на домаћим и међународним такмичењима од којих се издвајају награде на Међународном такмичењу младих пијаниста у Нишу, Републичком такмичењу, Смотри младих талената, Међународном такмичењу младих пијаниста у Шапцу, Citta di Moncalieri (Италија), Citta di Gorizia (Италија), Слобомир (Бијељина). Испољава и интересовање за бављење камерном музиком те је још од средње школе редовно наступала са клавирским триом са којим је освојила прве награде на Републичком такмичењу и Мађународном такмичењу "Даворин Јенко". Богато искуство у раду са гудачима али и певачима и дувачима послужило је као велика инспирација у проналажењу и креирању што разноврснијег звука на клавиру.
Више пута је похађала летњу академију у Флену (Француска) где је радила са истакнутим пијанистом Игором Ласком а такође се усавршавала на и мајсторском курсу Михаела Удеа за соло и камерну музику. Током основних студија била је стипендиста Фонда за младе таленте. Наступала је у значајним београдским салама попут Галерије КНУ, Студентског културног центра, Руског дома као и у Етнографском музеју и Атријуму Народног музеја. Запослена је као клавирски сарадник у МШ "Живорад Грбић" у Ваљеву.
Позивамо вас на свечано отварање изложбе "Цртежи и скице у архитектури", које ће бити одржано у уторак 18. јуна у 19ч у изложбеном простору УК Пароброд, као и на свечану промоцију књиге "Цртежи и скице у архитектури", аутора Марка Стојановића и Владимира Стевановића која ће бити одржана у уторак 25. јуна у 19ч у истом простору.
Изложба слика, цртежа и декорисаних предмета „Дрво живота“ биће отворена у понедељак, 17. јуна у 19 часова у клавир холу Установе културе „Пароброд“.
Изложба ће посетиоцима приближити петрикивско сликарство, украјинску декоративну народу уметност осликавања домова и предмета за домаћинство, која је део УНЕСКО културне баштине човечанства.
Уметничка дела која ће бити изложена – слике, цртежи, осликани тањири, дрвена јаја и кутије, радови су полазника радионице петрикивског сликарства коју од јуна 2022. године у Београду води Наталија Трохимец, кустоскиња изложбе.
Наталија је са децом дошла из Украјине и у Србији ужива привремену заштиту. По занимању је лекарка, клиничка психолошкиња са највише искуства у раду са децом. Поред дипломе Националног медицинског универзитета Богомолец у Кијеву, магистрирала је биологију на Биолошком факултету у Запорожју.
У слободно време слика и организује радионице петрикивског сликарства, преносећи своја знања деци и одраслима из Украјине, као и деци из Србије.
„Петрикивско сликарство настало је у домовима, у којим су сваког пролећа осликавани зидови споља, а увек када затреба и зидови унутар куће“, каже Наталија, и додаје:
„Дрво живота, по којем је изложба добила име, један је од најважнијих симбола у петрикивском сликарству, који је заступљен у великом броју радова које ће посетиоци моћи да виде. Оно уједно представља и идеју уређења света. У сваком дрвету живота, осим цвећа налазе се и животиње као што су јелен или петао, које симболизују снагу живота, или фантастичне птице, које представљају наше жеље.“
Изложба ће бити отворена за посетиоце до 28. јуна 2024. године.
Промоција књиге Разговора с Милицом Николић (1925-2019) издање Академска књига, Нови Сад, 2024. Ја сам та која нисам, Ненада Милошевића, песника, есејисте, уредника Редакције документарног програма РТС-а, одржаће се у среду, 12. јуна од 19 часова у УК Пароброд.
О овој важној сведокињи о три епохе српске књижевности, преводитељки, антологичарки и есеисткињи, у књизи насловљеној према стиху Оскара Давича ''Ја други сам који нисам'', осим аутора, говориће др Гојко Тешић, историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар, уредник и универзитетски професор у пензији.
Захваљујући Милици Николић и Нани Богдановић, давне 1961. године , у издању тадашњег Нолитовог ''Орфеја'' овдашњим читаоцима су представљена многа, до тада непозната, имена модерне руске поезије: Осип Мандељштам, Марина Цветајева, Велимир Хлебњиков. Тада су за потребе препева руских песника ангажовани Бранко Миљковић и Стеван Раичковић. Из Миличине књиге ''Руске археолошке приче'' сазнајемо много о њеним преводилачким пустоловинама. Иако је као животна сапутница са Оскаром Давичом провела заједно две деценије, била је пријатељица са Васком Попом и Александром Тишмом, Радомиром Констатиновићем, Данилом Кишом, Бориславом Радовићем, Марком и Шевом Ристић, Александром и Јулијаном Лулом Вучо, Бором Ћосићем и другима. Писала је есеје и студије о српским надреалистима, клонила се јавних наступа и ''света спектакла''. Радила је предано, посвећено, пажљиво мерећи сваку своју написану али и изговорену реч, укључујући и есејистику о актуелној књижевној продукцији у ''Сарајевским свескама''.
Недавно преминула југословенска и српска историчарка Латинка Перовић, тврдила је да је најбољи текст о њеној књизи ''Доминантна и нежељена елита '' - белешке о интелектуалној и политичкој елити Србије ( XX-XXI век, 2015) написала Милица Николић. Николић је до краја живота одржавала контакте са књижевницима и уметницима, не само из свог окружења, већ и из других култура и језика.
Ненад Милошевић (рођен 1962. у Земуну) песник који је објавио девет збирки поезије, приредио антологију новијег српског песништва Из музеја шумова(VBZ, Загреб, 2010) књигу микроесеја Лутајућа планета (Службени гласник, 2014) Био је уредник за поезију у часопису Књижевне новине, члан уредништва часописа за женску књижевност ProFemina, гост уредник часописа Тиса из Бечеја. Добитник награда: Бранко Ћопић, Бранко Миљковић и Биљана Јовановић.