ШКРАБАЦ рођендански матине и отварање изложбе

Шкрабац слави свој 10. рођендан у недељу, 09. јуна и позива те на рођендански матине!

Док будете уживали у Догма пиву или Ред Бул коктелима, имаћете прилику да прошетате кроз Шкрабац цртеже али и да постанете део њих.

Дрес код: Пожељан неки Шкрабац моменат, али наравно није обавезно ништа осим жеље за ђускањем и уживањем 🙂

За добру музику ће бити задужен DJ дуо Stockers.

Ако не стижеш у недељу 17-21ч, изложбу можеш да погледаш до 17. јуна.

Видимо се у Пароброду!

Мале сцене

Мале сцене обухватају једночинке Бранислава Нушића - Два лопова, Тенеси Вилијамса - Беби Дол и приповетку Жена на камену - Ива Андрића.

Представа је настала као једногодишњи рад групе "Глума за одрасле".

Режија: Драгиња Милеуснић.

Асистент: Татјана Поповић.

Глумци: Верица Марковић, Гордан Бркић, Дариа Андреева, Лале Јестровић, Оливера Мајмаревић, Светлана Ружановић, Сузана Марјановић.

Место: УК Пароброд

Време: 08. јун 2024. у 20ч

Улаз је бесплатан.

16. Међународни фестивал музике АМАДЕУС

Београдски уметнички салон 2024: Отварање изложбе са уметницима из 14 земаља

Пројекција филма "Бонар, Пјер и Марта"

Режија: Мартин Прово
Жанр: љубавни, драма
Трајање: 122’
Производња: Француска, Белгија

Цена улазнице: 250 рсд

Резервације су могуће позивом на број: 011 41 42 163 и путем мејла: sandra.maksimovic@ukparobrod.rs као и путем наших друштвених мрежа.

Ако у неком филму може да се опипа љубав онда је то овај – од прве до последње сцене, од првог пољупца до оне финалне животне самоће када један од партнера оде. Филм пун емоција, искрица, заноса, љубоморе и страсти званично прати живот чувеног француског сликара Пјера Бонара, али у ствари главну улогу у њему, баш као и у Бонаровом животу за себе присваја сликарева жена Марта.

Неки од њихових савременика карактерисали су је као својеглаву и љубоморну жену која му је задавала проблеме. Овај филм представио ју је у мало другачијем светлу. Наизглед стереотипна веза између сликара и његовог модела прерасла је у љубав за цео живот која је тек на крају била формализована браком. Она је била модел на већини његових дела, а кућа у којој су живели на Азурној обали приказала је интиму њиховог дома на филмском платну као и Бонар на својим сликама, у мотивима по којима је и био познат.

О РЕДИТЕЉУ

Мартин Прово (1957) је француски редитељ, сценариста и глумац. Режирао је филмове Le ventre de Juliette (2003), Serafina (2008), Violette (2013) The Midwife (2017) и Како бити добра супруга (2020).

Изложба фотографија "134" Жељка Шафара

Фотографије Жељка Шафара, целином једна црно-бела колекција, бележе по неколико колосека, и то не оних железничких, него мисаоних, деструкцију што самог ткива Града што Меморије истог. Његови призори, јер уобичајено казивање да је нешто кадрирано у овом случају неумесно би било, исписују временске пресеке једног брисања, уклањања, поништења и понижења. Београд је, данас је томе ето близу века и по трајања, био усредиштен на Железничку станицу, без обзира да ли су кругови шестаром пободеним у њу исписивани концентрично, а нису увек, или правилно, а ни то, дакако, нису.

Вагони су, будимо здравог разума па приметимо, куће за привремени боравак, станишта на сате или на дан, ноћ која нас носе котрљањем тамо где дају засади пруге. Склони или не познавању историје Сједињених Америчких Држва, или Русије, свеједно, Свет би се трајно и ваљано запатио тамо докле су добацивале пруге.

Шафарове фотографије су она мера у тој уметности која лебди између изразито ликовног и документационо поузданог. Фотографије понекад, дакако и саме фотографе, умемо да сумњичимо да су призори можда начињени као да су спонтани, или намештени, кореографисани, али у овој колекцији фотографија је сва материјална артефицијелност која саставља трагедију Београда пред нама толико груба и непокретна да је не би батаљон фотографа успео аранжирати. Град је разсредиштен, пресредиштен, ако је уопште више и негде центриран у овом млатарању грађењем, жељном самохвале. Жељкове слике су, због тога, мождани удар на меморију, али онај бенигни, да се немањем детињски радо присећамо некадашњег имања. Станице драге.

Бојан Ковачевић, архитекта

БИОГРАФИЈА

Жељко Шафар се професионално бави фотографијом од 1989. године. Радио је као фотограф у Вечерњим новостима и Дневном телеграфу; уредник фотографије у Блицу, магазинима Европљанин, Blic News, Европа, Caffe & Bar; уредник фотографије и арт директор магазина Стандард; арт директор магазина Преступ и Genius Domus; оснивач и кративни директор магазина Camp.

Паралелно је сликао за Reuters, Associated Press, France presse, Gama Press, Sipa Press...

Фотографије су му објављиване у часописима: Bazar, Gloria, Story, NIN, Vreme, Men`s Health, Elle, Jatova revija, Diners Club Magazine, Kuća stil…

Излагао је у Београду, Аранђеловцу и Сомбору. Оснивач је и кративни директор Фото-студија Индиго.
Један је од оснивача и председник Управног одбора Организације фотографских аутора (ОФА). Идејни је творац хуманитарног пројеката Око улице и Око града. Стални је члан УЛУПУДС-а.

Предавање "Ментално здравље за здравствене и социјалне раднике"

Предавање и дружење на тему “Ментално здравље за здравствене и социјалне раднике”, одржаће се у четвртак, 06. јуна од 18 часова у биоскопској сали Драган Гага Николић, УК Пароброд. На овом предавању чућете о тренутном стању здравствених и социјалних радника у Србији, интегралном приступу менталном здрављу, емотивној интелигенцији и саосећајном замору, као и емпатији и постављању здравих граница зарад очувања менталног здравља.

Говориће се о изазовима како на индивидуалном тако и на организационом нивоу у области здравства и социјалних услуга, у циљу бољег разумевања психолошких фактора који утичу на рад у овим секторима. Предавање ће бити пропраћено практичним вежбама и дискусијом, као и уводом у праксу свесног дисања за побољшање физичког и менталног здравља.

Предавачи:
Сара Дојчиновић, психолог, ПИН (Psychosocial Innovation Network)
Милена Братичевић, др. интегралног здравља
Андреа Чонтош, неуробиолог
Марија Митић, учитељ дисања

Улаз је слободан.

Циклус трибина „Кад детињство и каснији живот боли“

Овај, четврти циклус трибина посвећен је траумама из детињства и питању колико и како оне, а колико други фактори утичу на каснији развој и живот као такав. Као потку за нашу причу користићемо психотерапијско и лично искуство, као и истраживања, а на првом месту АCЕ студије (Adverse childhood experinces, ACE). АCЕ, односно рана негативна/неповољна искуства у детињству је термин који описује различита негативна, стресна и/или трауматска искустава која деца доживе до 18. године живота и која потенцијално могу имати значајне негативне последице на здравље и свеукупно функционисање у одраслом добу.

Као и до сада, ауторка и водитељка трибина биће др Тијана Мировић, психолошкиња и психотерапеуткиња.

Тема наше треће трибине је Злостављање и занемаривање од стране вршњака, а Тијанина гошћа ће бити Милена Опарница, психолошкиња и психотерапеуткиња.

Нека од питања којима ће се Милена и Тијана бавити су: Шта све спада у вршњачко злостављање и занемаривање? Колико је оно изражено? Зашто се оно тако тешко препознаје и неретко третира као „нормална дечја игра“? Како направити разлику? Где је ту наша одговорност? Какве последице занемаривање и злостављање од стране вршњака оставља током одрастања? Како утиче на наш каснији живот? Како спречити, а како лечити?

Уколико су ово питања која и вас интересују, уколико имате додатна питања или коментаре, дођите у среду, 05. јуна у 20ч у Пароброд.

Разговор о изабраним и новим песмама др Дубравке Ђурић ''Ка политици наде (након рата) – The politics of Hope (After the War) : Selected and New Poems''

Разговор о изабраним и новим песмама др Дубравке Ђурић провокативног и актуелног назива ''Ка политици наде (након рата) – The politics of Hope (After the War) : Selected and New Poems'', америчког издавача Roof Books, New York, 2023. са предговором професора Чарлса Бернстина (Charles Bernstein) из САД, према избору и преводу др Биљане Д.Обрадовић, професорке енглеског језика и песникиње из Луизијане, САД одржаће се у уторак, 4. јуна од 19 часова у УК Пароброд.

Осим ауторке и др Биљане Д. Обрадовић, о oвом избору јединственог експерименталног и феминистичког песничког опуса, говориће и др Биљана Дојчиновић, професорка Филолошког факултета Универзитета у Београду, уз модерирање Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у УК Пароброд.

Према рецензији њујоршког издавача, песникиња се бави политиком идентитета и језичким политикама, и у језику поезије показује, како су се оне мењале, од распада социјалистичке Југославије, до данас.

Књига обухвата избор из првих песничких збирки Дубравке Ђурић из 1989. године ''Природа месеца, природа жене'' (Нови Сад: Прва књига Матице српске) и ''Облици и обале, облаци и облици'', па све до необјављених песама, у којима се помињу : Бранка Петрић, Бојана Братић Ивић, Томаж Шаламун, Сузана Тратник ,Јосип Север, Тарас Кермаунер, Владо Мартек, Дарко Шимичић, Дарја Павлич, Јелка Кернев Штрајн, Барбара Корун, Сречко Косовел, Амир Ор...

Најзаступљеније су песме из збирке ''All-Over'', изабране и нове песме са есејима који одређују фазу њене поезије од 1996-2004 (Београд, Феминистичка 94,2004) и из ''Ка политици наде (након рата) – Београд (ОрионАрт, 2015).

На крају књиге налази се интервју др Биљане Д. Обрадовић са др Дубравком Ђурић из 2021. године, где ауторка открива појединачно све који су утицали на њену прву креативну фазу поетског израза али и обликовали њено касније стваралаштво током деценија, пре свега језичку поезију...

Др Ђурић говори о положају песникиња данас и помиње следеће ауторе/ауторке: Сању Марчетић, Дашу Дрндић, Љиљану Ђурђић, Дарију Жилић, Надију Реброњу, Давида Албахарија, Слободана Тишму, Владимира Копицла, Ану Ристовић, Ивану Максић...

Дубравка Ђурић (рођена 1961. у Дубровнику) песникиња, перформерка, уредница, антологичарка, преводитељка, теоретичарка поезије и медија, ауторка многих књига поезије и теорије о поезији, редовна професорка ФМК, Универзитета Сингидунум у Београду.