Позивамо вас сад већ традиционално у четвртак, 21. марта од 19ч на отварање XI изложбе „Медведи – у част пролећу!“
На изложби ће бити представљено 47 радова који су претходно задовољили све критеријуме задате условима конкурса:
Александар Саша Шкорић (БХ), Александра Ивановић (РС), Ана Барањин (РС), Ана Григорјев (РС), Ана Милојковић (РС), Ана Момчиловић (РС), Анђелија Илић (РС), Барбара Димић (РС), Богдана Перовић (РС), Бојана Ракић (РС), Бранислава Литрић (РС), Димитрије Поповић (РС), Душан Нешковић (РС), Дуња Брановачки (РС), Горан Савић Остојић (РС), Ивана Радић - Перрицхон (РС / ФР), Јелена Илиевска Кукурековић (РС), Јелена Васиљевић (РС), Јована Сташук (РС), Јовиша Николић (РС), Катарина Келић (РС), Катyа Климова (РУ), Кристина Јовановић (РС), Лазар Тасић (РС), Леа Леви (РС), Маја Веселиновић (РС), Марија Попадић (РС), Марија Видовић (РС), Марко Ћулум (РС), Милан Михаиловић (РС), Милена Брковић (РС), Милош Миловановић (РС), Мина Вујовић (РС), Моника Ланг (РС), Наташа Михаиловић (РС), Немања Ђуровић (РС), Ненад Крстић (РС), Николија Гроздановић (РС), Николина Вуковић (РС), Слађана Љубић (РС), Страхиња Зоћевић (РС), Тамара Боговац (РС), Тијана Миљковић (РС), Вања Суботић (РС)
као и аутори и ауторке који су пријавили групне радове: Бојана и Никола Дамјанов (РС), Владимир Хаџић и Павле Ћирић (РС)
И у оквиру посебне категорије најмлађи полазници уметничке школе ПИКТУМ (РС): Ема Димитријевић (14 год.), Душан Ђокић (15 год.), Дуња Вучић (15 год.), (Педагошкиња: Сузана Стаматовић)
Осим имена аутора и ауторки предстојеће изложбе, на званичној страници медведи.рс је доступан и пропратни програм за најмлађе предвиђен у току трајања изложбе - "Креативан кутак за мечиће".
Подсећамо, изложба "Медведи - у част пролећу!" је продајног карактера, а публика се позива да без устручавања конктактира ауторе и ауторке, и директно договори куповину изабраног рада и преузимање по заврштку изложбе, а сав приход иде ауторима и ауторкама.
Велико хвала свим пријатељима пројекта на подршци и указаном поверењу.
У ЧАСТ ПРОЛЕЋУ!
Дидо Михилсен, холандска књижевница и новинарка представиће свој роман Светлије од мене (Клио, едиција Грал Клио, превела Јелица Новаковић Лопушина, 2023) у четвртак, 21.марта од 18 часова у УК Пароброд. Осим ауторке, о овом роману говориће Љубица Арсић, књижевница, Јелица Новаковић Лопушина, преводитељка и Зоран Хамовић, главни уредник ИП Клио.
О колонијалном присуству Холанђана у Индонезији досада су искључиво писали Холанђани, па је тако једнострана, вишевековна слика о холандско-индонежанском суживоту често идеализована. Роман ''Светлије од мене'' заснован је на животној причи ауторкине чукунбабе, рођене Индонежанке са острва Јава, која је пружала отпор суровим законитостима своје касте. У страху од наметнутог брака,упустила се у везу са холандским официром...
Књижевница Дидо Михилсен (1957) писала је за бројне холандске новине и часописе. ''Светлије од мене'', њен први роман из 2019. године, био је у номинацији за престижну награду Либрис. Следеће године, добио је награду холандских књижара. Михилсен је својим списатељским ангажманом постала глас аутохтоних жена,које су раскинуле са предрасудама и једностраним тумачењима холандско-индонежанског историјског наслеђа.
Слушајући како људи коментаришу нечије понашање неретко чујемо фразу „ма све су то трауме из детињства“. Има наравно и оних који ће исто понашање објаснити уз „ма све је то генетика, и његови су били такви“. На крају, ту су и они који ће на све то рећи „ма ајде, какве трауме и каква генетика, све је то лењост и слабост (мој брале)“. Ако се ова три гласа задесе на истом месту, обично дође до расправе и аргумената типа „знам ја за случај тог и тог код кога је било баш ово што кажем“. А шта каже наука и пракса?
Мотивисани овим расправама, разликама у теоријским приступима овој теми, као и питањима које нам људи често постављају желели смо да направимо циклус трибина који ће бавити управо темом траума из детињства те колико и како оне, а колико други фактори утичу на каснији развој и живот као такав. Као потку за нашу причу користићемо психотерапијско и лично искуство, као и истраживања, а на првом месту АCE студије (Adverse childhood experinces , ACE). АCE, односно рана негативна искуства у детињству је термин који описује различита негативна, стресна и/или трауматска искустава која деца доживе до 18. године живота и која потенцијално могу имати значајне негативне последице на здравље и свеукупно функционисање у одраслом добу.
Идеја нам је да кроз причу о различитим врстама раних негативна искуства у детињству заједно са вама тражимо одговоре на питања како се та рана искуства испољавају у детињству а како у одраслом добу? Како утичу на наш живот? Има ли им лека, односно можемо ли икада да будемо „цели“ ако нас је неко тако рано „разбио“ и онемогућио нам да здраво и лепо порастемо. Како се (из)лечити? Шта помаже, а шта баш и не?
Тема наше прве трибине је Физичко и емоционално злостављање у детињству, а гошћа др Тијанe Мировић (психолошкиње и психотерапеуткиње која ће водити и ову и остале трибине) биће др Јелена Радосављев Кирћански, психолошкиња и системска породична психотерапеуткиња, запослена у Институту за ментално здравље у Београду, на Клиници за децу и омладину.
Видимо се у среду, 20. марта, у 20ч.
Разлика између реакције и одговора
Шта је промена?
Рекла бих да је реакција условљена и несвесна акција на регистровани импулс, док је одговор свесно реаговање на импулс. Човек учи репетицијом и среће оно што у прошлости није разумео. Отворен ум досадашње разумевање не задржава тражећи прошло схватање у свему. Само онда када смо ослобођени прошлог разумевања можемо добити ново. До тада, несвесно замерамо и стално чујемо исто.
Да ли сте отворени за размену досадашњег схватања и евентуално проширење, интеграцијом нове перспективе, кроз заједничку интеракцију?
Видимо се у уторак, 19. марта, у 19ч, да одговоримо на ова питања.
Parobrod i BIF predstavljaju vam postfestivalske projekcije filmova:
18.03. ponedeljak, 20h „Patrick Kavanagh - No man’s Fool“
18.03. ponedeljak, 21.15h „Somewhere in the Body“
19.03. utorak, 20h „George Best: All by Himself“
20.03. sreda, 20h „If I should fall from Grace“
Ulaz na projekcije je besplatan, zbog ograničenog broja mesta potrebno je izvršiti rezervacije putem telefona 011/41 42 163, ili mejla: sandra.maksimovic@ukparobrod.rs
Patrick Kavanagh No Man's Fool
“Patrick Kavanagh: No Man’s Fool” je bogato vizuelno putovanje koje razotkriva kontradiktornost koja je postojala između Kavanaghove javne ličnosti i njegove poezije.
Film prikazuje Kavanagov život od njegovog rodnog Inniskena u okrugu Monagan, do Dablina gde je proveo većinu svog života. Uprkos izgledima, preživeo je veliko siromaštvo i loše zdravlje da bi isporučio kanon moćne i evokativne poezije. Film nudi bogat i raznovrstan portret pesnika sa prilozima TP Mekene, Džona Montegija, Lelanda Bardvela, Makdare Vudsa, Dermota Hilija i Kavanagove nekadašnje devojke Deirdre Manifold i deo je prve knjige “The Loopline Collection”.
Njegovu pesmu Raglan Road pevali su Van Morison i Šinejd O'Konor
Somewhere in the Body by Áine Stapleton
“Somewhere in the Body” je film o Lusiji Džojs - talentovanoj plesačici i umetnici, ćerki irskog pisca Džejmsa Džojsa. U produkciji se ispituje kako su Lusija, kao i ples, uticali na stvaranje očeve knjige mračnih Finnegans Wake, u kojoj se ona pojavljuje u različitim oblicima. Tema svetlosti provlači se kroz ovo delo kao i tokom Lucijinog života; njeno ime, preuzeto od Svete Lucije, zaštitnice slepih, znači „davalac svetlosti“. Uz izuzetne performanse plesnih umetnika Kejti Vikers i Kolina Dana, film nudi nijansirane uvide u stvarne i psihičke prostore u kojima žive Lusija i njen otac.
If I Should Fall From Grace: Priča o Šejnu Mekgauanu
Film prati razvojni put Šejna Mekgauana, od njegovog detinjstva u Irskoj i Velikoj Britaniji, preko pank benda The Nips, do uspona i padova koje je doživeo sa svojim čuvenim bendom the Pogues i njihovom legendarnom božićnom pesmom the Fairy tale of New York. Koliko je Šejn bio voljen videlo se nakon njegovog nedavnog odlaska, kada se veliki broj fanova i prijatelja okupio u crkvi u Tiperariju da proslavi njegov život i muziku, uključujući Džonija Depa i Nika Kejva. Nakon ovog filma, Šejn nikada više nije sarađivao na sličnim projektima, te film beleži poslednji period njegovog života pre nego što je njegovo zdravlje počelo da se urušava.
Džordž Best - Sasvim na svoju ruku
Maradona. Pele. Best. Legendarna zvezda iz Severne Irske, i do danas spada u odabranu grupu najtalentovanijih fudbalera svih vremena. Džordž Best, koga je i sam Pele nazvao “najboljim fudbalerom sveta”, bio je takođe snaga koja je sprovela Mančester Junajted kroz petogodišnji period oporavka kluba od minhenske tragedije. Bio je prva fudbalska rokenrol zvezda - zgodan i privlačan momak iz Belfasta koji je sa svakim potezom lopte izazivao histeriju publike. Sa druge strane, Džordž Best bio je i glavni junak sopstvene šekspirovske drame - uznemireni genije čiji je pad bio obeležen alkoholizmom, porocima i depresijom.
If I Should Fall From Grace: Priča o Šejnu Mekgauanu
Film prati razvojni put Šejna Mekgauana, od njegovog detinjstva u Irskoj i Velikoj Britaniji, preko pank benda The Nips, do uspona i padova koje je doživeo sa svojim čuvenim bendom the Pogues i njihovom legendarnom božićnom pesmom the Fairy tale of New York. Koliko je Šejn bio voljen videlo se nakon njegovog nedavnog odlaska, kada se veliki broj fanova i prijatelja okupio u crkvi u Tiperariju da proslavi njegov život i muziku, uključujući Džonija Depa i Nika Kejva. Nakon ovog filma, Šejn nikada više nije sarađivao na sličnim projektima, te film beleži poslednji period njegovog života pre nego što je njegovo zdravlje počelo da se urušava.
Изложба "ДРЕК" представља радове створене као мастер пројекат на Факултету примењених уметности под менторством професора Славимира Стојановића Футра, а истовремено пружа јединствену перспективу на доживљај уметника током турбулентне пандемијске године 2020.
Назив изложбе "ДРЕК" има за циљ да провоцира, а истовремено означава храброст, искреност и ексцентричност драг уметности која је била принуђена да се трансформише у време глобалне кризе. Плакати постају визуелни дневници, сведочећи о духовности, бунту, али и самопроузрокованим трансформацијама уметника током изолације.
Ови плакати су изазовни и неустрашиви, приказујући не само естетику, већ и друштвену критику. Сам назив изложбе има за циљ да евоцира бунт али и кроз своју дефиницију описује мишљење опште популације о дрегу, да је нешто прљаво, нечисто. Ликовно, плакати црпе инспирацију из андерграунд културе 70-их И 80-их година двадесетог века. Кроз ворхоловску експлозију боја, авангардне типографије инспирисане јапаном и екстравагантних ликова, уметник је пренео своје одговоре на пандемију И окренуо се ка унутрашњем преиспитивању.
"ДРЕК" позива посетиоце да зарони дубоко у свет дрег уметности, истражујући комплексност израза који израња из ових плаката. Ова изложба није само уметнички израз; она је такође хвала храбрости, изражавању слободе и живописном отпору упућеном свим изазовима које нам је пандемија поставила.
Концертна промоција албума "Нека друга" џез и поп певачице Александре Бијелић, биће одржана 15. марта у Пароброду.
Са реномираном вокалисткињом наступиће пијаниста Иван Алексијевић, саксофониста Кристијан Млачак, трубач Немања Бановић, контрабасиста Милан Павковић и бубњар Петар Радмиловић.
Александра Бијелић је поводом предстојеће концертне промоције казала да је срећна што може да представи свој ауторски првенац.
"Волела бих да преслушате цео албум јер верујем да ће се неко пронаћи у песмама, док ће други једноставно - уживати у "вожњи", казала је Бијелић.
Албум "Нека друга" доноси девет џез поп песама које су истинско и јединствено музичко приповедање из мисли, срца и пера Александре Бијелић.
Ово је музика која је слуша у једном даху, која одише неким прошлим временима када су музикалност, лиричност, развијене мелодијске линије, те кристалност и савршеност интерпретације (како вокалне, тако и инструменталне) биле императив.
Поред Александре која је аутор већине текстова и музике, на албуму "Нека друга" свој печат су дали и: Лазар Арсовић (продукција, гитара, перкусије), Срђан Марковић (музика, пратећи вокали), Бојана Стојков (текст "Где љубав спава"), Иван Алексијевић (аранжмани, клавир), Милан Павковић (контрабас), Петар Радмиловић (бубњеви), Кристијан Млачак (саксофон), Немања Бановић (труба) и специјални гост Александар Стојић (класична гитара), Александра Кленковски (гудачки инструменти), Бранислав Радовановић (стручни консултант),чланови Меррy Госпел хора, Лука Игњатовић (саксофон), Андрија Гавриловић А.Н.Д.Р. (труба), Филип Булатовић (клавијатуре, аранжман), Петар Крстајић (бас гитара)
Александра Бијелић континуирано је присутна на домаћој музичкој џез и поп сцени скоро две деценије.
Ова дама кристалног вокала и изузетне музикалности дипломирала је на Катедри за музичку педагогију на Факултету музичке уметности у Београду, где је завршила и Мастер студије на Катедри за џез и популарну музику.
Поред успешне концертантне каријере, она се активно и са великим успехом бави вокалном педагогијом.
Александра Бијелић предводи квинтет Alex & the Fergusons, са којим је објавила збирку обрада поп и џез класика под називом A Basement Session.
Континуирано наступа као солиста Биг Бенда РТС-а и Београдским Диксиленд Оркестром, као и са Mapo Keys бендом Филипа Булатовића.
Са својим квинтетом и великим оркестрима одржала је многобројне концерте у земљи, региону и иностранству.
Због своје специфичне боје гласа и изузетне вокалне технике Александра Бијелић сарађује је с бројним музичарима регионалне џез, поп и рок сцене.
Широј публици вокал Александре Бијелић познат је из цртаних серијала попут Принцеза Сирена, Кирари, Тара Данкан, Лењи град, итд.
Разговор о Данијелу Драгојевићу (Вела Лука, Корчула, 1934 - Загреб, 2024), хрватском песнику, есејисти, аутору ликовних приказа и студија, чије дело ужива неупитан углед на простору некадашњег српскохрватског језика, одржаће се у четвртак, 14. марта од 19 часова у УК Пароброд.
О Драгојевићу уметнику-књижевном феномену, који је одбијао било какво потчињавање другоме и другима, говориће : Томислав Брлек , професор Катедре за општу историју књижевности Одсека за компаративну књижевност Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, Марјан Чакаревић, песник и критичар, Бојан Савић Остојић, писац, уз модерирање Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у Пароброду.
Након првих поетских књига, тражећи нове перспективе, Данијел Драгојевић, је изградио посвећену и веома препознатљиву поетику метафизике свакодневнице,која га је водила ка питањима језика као материје...
Данијел Драгојевић, рођен у Вела Луци, на острву Корчула, после дубровачке гимназије, дипломирао је 1958. историју уметности у Загребу. Уређивао је емисије о култури,посебно о поезији, Трећег програма Радио Загреба до 2009. Аутор двадесетак поетских књига у стиху и прози,од којих су поједине: ''Корњача и други предјели'' (1961.), ''Невријеме и друго '' ( 1968) ''Четврта животиња''(1972.), ''Природопис''(1974.),''Измишљотине''(1976.),''Раздобље карбонa’’, (1981.), ''Расути терет'' ( 1985.) ''Ходање уз пругу'' ( 1997.), ''Жамор'' (2005.) ''Негдје'' (2013.), ''Касно љето'',(2018).
Добитник многих књижевних признања. Одбио је доделу највише државне награду из културе и уметности ''Владимир Назор'', за животно дело, 2018. године.
Живео је у Загребу.
Тони, Шели и магично светло
Држава: Чешка, Словачка, Мађарска
Жанр: Анимирани
Трајање: 82’
Режија: Filip Pošivač
Сценарио: Jana Srámková
Гласови: Michael Polák, Antonie Baresová, Ivana Uhlírová, Matej Hádek, Jana Plodková, Pavel Nový, Jaroslav Plesl, Sabina Remundová
Продуценти: Jakub Viktorín, Pavla Janoušková Kubečková
Цена карте: 250 рсд
Једанаестогодишњи Тони има јединствену особину са којом је рођен – сија. Дане проводи код куће у свом бункеру са ћебадима и сања да има пријатеља. Пре Божића, необична девојка Шели усељава се у његову кућу и окреће његов свет наглавачке. Заједно крећу у авантуристичку потрагу за пореклом тајанствених снопова таме који извлаче сунчеву светлост из њихове куће.
НАГРАДЕ
Sidžes - најбољи анимирани филм, Ansi - Специјална награда жирија, Sitges Catalonian International Film Festival - Best Animated Feature Film in the Anima't Section; Annecy - Special Jury Award