УК Пароброд, 24. фебруар 2024.
ПОРЕКЛО СТРАХА Театар Мимарт
Карте за представу, по цени од 600 рсд, можете резервисати путем мејла: antonoviclidija84@gmail.com
"Порекло страха" је симфонија свега о чему ћутимо. У овом пренасељеном, преосветљеном свету, и даље нас мучи онај један мрачни кутак у коме смо сами, у коме видимо и чујемо ствари о којима не проговарамо. Ни пријатељу, ни терапеуту, ни себи.
Некада смо се бојали ствари које не умемо да објаснимо и претварали смо их у вештице и духове да би нам било лакше. Данас се правимо да не верујемо у вештице па смо дали страховима нека имена: страх од усамљености, од будућности Земље, од пропуштених шанси, од лажи... Проговорити о страху је смело. Дати му име је корисно. Али суочити се са пореклом страха - у томе је кључ.
Представа “Порекло страха” Театра Мимарт је подржана од стране Министрарства културе Републике Србије.
Концепт, драматургија: Мина Ћирић
Ко-аутори и извођачи: Лидија Антоновић, Нела Антоновић, Мина Ћирић, Владислав Велковски
Видео рад: Владислав Велковски
Костим: Анђелија Марковић
Сценографија: Лидија Антоновић
Продукција: Театар Мимарт
УК Пароброд премијерно представља worldbeat пројекат РОМОР. Концертна промоција албума ''Живот након јутарњег програма'' (КontraRights 2023) одржаће се у петак, 23. фебруара, од 20 часова.
Улаз је слободан.
Музика ове алтернативне београдске групе ослања се на хип-хоп естетику семпловања и брејкбитова, уз коришћење електронике и традиционалних инстумената попут македонске бас-тамбуре, кавала, фруле и испевавања мантричких и провокативних стихова.
Већ са првим албумом група је показала заинтересованост за интермедијалне уметничке колаборације. Тако на каверу издања можемо видети скулптуру ''Немир'' хрватске уметнице Ноеми Чотић. Први видео-спот за сингл ''Купање''сниман је у земунском Atomic Visual Support студију, а резултат је сарадње са редитељком Маријом Олгом и продуценткињом Андреом Премате. Други спот за песму ''Чекање'' који ће премијерно бити приказан у УК Пароброд, рад је фотографа Немање Мараша и уметнице Хане Салом.
Назив групе РОМОР потиче од старе речи ''роморити'', којом се означава нејасни говор, бунцање. По угледу на заборављени грчки ''ребетико'', РОМОР представља покушај разлаза ''етно'' звука и религиозно -националистичког израза у корист друштвеног коментара.
Четвртак, 22. фебруар
Циклус концерата "Mini Saxperience", осмишљен је као низ концерата на којима ће своје умеће представити најперспективнији млади саксофонисти из Србије.
На овим концертима специјално припремљеним за децу, малишани у публици ће имати прилику да чују своје вршњаке како владају инструментом и науче нешто ново о саксофону.
Јеврејска погребна култура има историју дужу од три миленијума, али као резултат географски фрагментиране историје Јевреја и забране приказивања ликова јудаизма, није се појавио свеобухватни формални језик надгробне уметности. Јеврејски гробови су еволуирали у сталном дијалогу са погребном уметношћу хришћанске/муслиманске околине, док су изостављени мотиви неприхватљиви за строги монотеизам јудаизма. Грчко-римска, византијска, исламска, средњовековна и рано-модерна култура оставиле су свој формални траг на облицима јеврејске погребне уметности, док су текстуални натписи и симболи остали истински јеврејски и повезани са јудаизмом и/или јеврејским животом у Светој земљи и у егзилу.
Ова изложба аутора Рудолфа Клајна се фокусира на метрополитанска јеврејска гробља у појединим европским земљама, приказујући поменути културни дијалог у вртлогу друштава 19. века која су се брзо мењала, као и положај јеврејских мањина у њима. Овај панел приказује утицај традиције пре модерног доба, који се помиње у првом пасусу, утицај просветитељства, католичке, протестантске и православне фунералне уметности, улогу европских архитектонских стилова 19. века, као и утицаја немачког покрета реформе гробаља (Friedhofsreformbewegung) с почетка 20. века, и коначно, општи трендови модерне уметности.
Рудолф Клајн, рођен је 1955. године у Суботици, професор историје модерне архитектуре на Универзитету Обуда у Будимпешти. Претходно је предавао на Универзитету у Тел Авиву (1996-2006) и на Универзитету у Новом Саду (1986-91). Држао је гостујућа предавања/курсеве на Универзитету Харвард, Хебрејском Универзитету, Универзитету уметности у Токију, Техничким универзитетима у Берлину, Брауншвајгу, Будимпешти, Братислави, Кјоту, Академији уметности и дизајна Безалел, Универзитету Оулу итд.
Истражује модерну архитектуру, укључујући синагоге, у средњој Европи и јеврејски допринос секуларној архитектури од ране еманципације до покрета с краја 20. века. Објавио је петнаест књига из области теорије и историје архитектуре. Године 2017. је публиковао своје главно дело, свеобухватну књигу под називом Синагоге у Мађарској 1781-1918. Године 2018. објавио је прву општу књигу о модерној јеврејској погребној уметности под називом Метрополитанска јеврејска гробља у централној и источној Европи коју је издао ИКОМОС Немачка. Тренутно припрема књигу о јеврејској архитектури између 1820. и 2020. године за холандског издавача Брил.
Своје фотографије излагао је на више од 70 локација широм света.
Разговор о роману У Земљи Фрање Јосифа (КОВ, Вршац 2023) Љубомира Кораћевића одржаће се у уторак, 20. фебруара од 19 часова у УК Пароброд. О књизи која се отвара цитатом Шкловског, '' Jа не могу да живим у Берлину'', осим аутора, говориће Горан Коруновић, ванредни професор на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду, Урош Ђурковић, истраживач сарадник Института за српску културу у Лепосавићу, уз модерирање Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у Пароброду.
Bећ првим романом „Лагер: дијатриба“, Кораћевић је привукао пажњу критике и читалаца. Ликове, налик фигурама, новог рукописа он одводи на најсевернија острва света, кристализоване лепоте, без градова и рушења, у Земљу Фрање Јосифа. Наслеђем модерних и националних културних матрица, гласовима северних и јужних народа, читаоцима је на нуклеарном ледоломцу Победа, предочена, научно утемељена, постисторијска апокалиптична стварност.
На том путу, наратор се бави разним питањима: о пројектовању економски одрживих кућа ''будућности'', регулацији односа према животињама и азилима, инвалидима, биоинжењерингу, биодиверзитету, хистрионичним особама, ненормативној сексуалности, браку, рециклажи, климатским променама, глобалној угрожености флоре и фауне, еутаназији, надзору и нужности солијализованих форми принуде.
Љубомир Кораћевић ( 1982, Аранђеловац) дипломирао је на Групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Роман Лагер ( 2015, КОВ, Вршац) нашао се у ужем избору за НИН-ову награду, најужем избору за награду ''Биљана Јовановић'', а У Земљи Фрање Јосифа у најужем кругу за 70. јубиларно НИН-ово признање. Прозне и есејистичке радове објављује у књижевој периодици. Члан је уредништва часописа Ковине. Живи и ради у Уздину, општина Ковачица.
Савремено новинарство - мултимедија или вештачка интелигенција
У дигиталном времену новинарство као ауторство и као алат убрзано мења своје изворишно агрегатно стање, прилагођава се технологијама и околностима, али и новим облицима и жанровима. Више пута је апокалиптички најављивана као професија која се гаси, а истовремено егзистира као професија од глобалног јавног интересовања.
О томе шта је тренутна позиција новинарства и ауторства у новинарству, перспектива информације, хронике и анализе стварности, као и о томе шта нас чека у време глобалног повезивања вештачке интелигенције, модератор трибине проф. Петар Станојловић разговараће у понедељак, 19. фебруара, од 20ч, са телевизијском ауторком и новинарком Сањом Драгићевић Бабић.
Изложба студената Факултета савремених уметности (ФСУ) са смера Game Art свечано се отвара у уторак, 19. фебруара, са почетком у 19 часова.
Изложба представља резултат посвећеног рада и креативности студената са смера Game Art, који су током протеклог семестра истраживали и развијали своје вештине у домену дизајна карактера, дизајна нивоа 3Д моделовања, концепт дизајна и анимације. Посетиоци ће имати прилику да се упусте у јединствени свет видео игара, истраже иновативне концепте и уметничке визије које су студенти ФСУ преточили у дигиталне форме. Ова изложба пружа изванредну прилику за сусрет са талентима будућности у области Game Art-а, који доносе свежину и оригиналност у свет дигиталне уметности под менторством професора ФСУ, Ирене Пауновић и Луке Лазовића.
Студенти који ће представити своје радове су: Јелена Обрадовић, Дејан Лукић, Јована Јелић, Страхиња Тадић, Марта Поповић, Софија Сојкић, Софија Даниловић, Владимир Павловић, Јана Илинчић, Гјургјица Варела, Владимир Павићевић, Иван Јовановић, Тодор Стевић, Филип Стојковић, Мухарем Мурсељи, Дијана Јовичић, Катарина Тодосијевић, Магдалена Крсмановић, Љубомир Булатовић, Александар Савић, Анастасија Поповић, Арсеније Којић, Немања Ђурић, Алекса Јанковић и Павле Тришовић.
Изложба је отворена до 07. марта 2024. године.