Разговор о роману Девојка, 1983 ( превео са норвешког Р. Косовић, Геопоетика, 2023) норвешке књижевнице и новинарке Лин Улман, одржаће се у среду, 31. јануара од 19 часова у Пароброду. О овом нелинеарном покушају зреле жене из 2021. да разуме саму себе као младу девојку, пола Норвежанку (мајка Лив Улман) пола Швеђанку (отац Ингмар Бергман) из 1983. говориће проф. др Владислава Гордић Петковић, редовна професорка Одсека за англистику Филозофског факултета у Новом Саду, књижевна критичарка и теоретичарка књижевности, Радош Косовић, преводилац, уз модерацију Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у Пароброду.
Кроз личне слојеве сећања и заборава, на релацији Осло, Њујорк и Париз, Лин Улман износи бруталну причу о злоупотреби моћи, подељену на три дела под именом: Плаво-Црвено-Бело. У трагању за Девојком из 1983. године, Улман цитира многобројне песникиње, ауторке и ауторе, између осталих Ен Карсон, Ен Секстон, Џени Офил, Ингеборг Бахман, Симон де Бовоар, Федерика Гарсија Лорку али и француску добитницу Нобела за књижевност Ани Ерно.
Лин Улман (1966), један је од најистакнутијих гласова у скандинавској књижевности. Добитница је неколико награда, међу којима су награда ''Амалија Скрам''за књижевни рад и Златно перо за новинарски рад у водећим норвешким дневним новинама Aftenposten. Роман ''Неспокојни'' (Геопоетика, 2018) номинован је за књижевну награду Нордијског савета, као и за Националну награду критичара, коју су га назвали књижевним ремек-делом. Живи у Ослу.
Уочи почетка фебруара, који се обележава као месец афроамеричке историје, Самообразовни универзитет “Светозар Марковић” организује 29. јануара, од 18ч, разговор о Делта блузу који се састоји из музичког дела и тематског предавања.
На америчком југу, на плантажама Алабаме и Луизијане као и на обалама Мисисипија, издвојено из свог природног окружења, црно робље се чврсто држало сећања на своју племенску културу и обичаје своје прапостојбине, Африке. Међу црним робовима као и, више од једног века касније, њиховим ослобођеним потомцима, испод покорице протестантског, „рационализованог“ хришћанства, опстајали су, скривени од очију проповедника, остаци западноафричких трибалних култова, облици комуникације са духовима давно умрлих предака и идолопоклоничких племенских божанстава. Својим живописним музичко-сценским и визуелним перформансом, ентузијастична дружина из језгра Бам-бам колектива води нас натраг до срца Африке, континента чије етничке групе култивишу јединствене ритмове и музичке стилове који рефлектују њихову прошлост, митологију и свакодневни живот, доприносе социјалном повезивању и креирају осећај заједништва, увећавајући благостање како појединаца тако и колектива.
Кроз предавање под називом “Ђаво на Раскршћу: антрополошки осврт на приповест о Роберту Џонсону”, предавач и модератор дискусије, антрополог Милош Зарић, настојаће да одговори на питање како је настала романтизована приповест о Роберту Џонсону, легендарном блуз музичару из делте Мисисипија, по којој је овај млади црнац једне ноћи изашао на неко пусто раскршће и, преко вуду ритуала, продао душу ђаволу за умеће свирања и прављења песама. Како се овај мит тумачи и ко су баштиници оваквих тумачења? Са којим спиритуалним ентитетом је јунак ове приче остварио комуникацију уколико се, при тумачењу, руководимо претпоставкама антрополошког културног релативизма? Која порука се крије иза наративно-семантичке структуре овог мита, да би се, на фасцинантан али и застрашујући начин, репродуковала кроз животописе појединих међу рокенрол херојима прве и друге генерације? Које је дубинско значење приповести о Роберту Џонсону уколико прецизно одредимо најпре време њеног настанка, а потом карактеристике социо-културног контекста у ком се она генерише? Како се ово доводи у везу са проблемом расизма, и да ли, напослетку, митови говоре истину?
Улаз је слободан!
Међународни дан слагалица се обележава широм света још од 1995. године и промовише право на игру, али и коришћење слагалица у терапеутске и релаксационе сврхе. Пазл Свет Србија има част да по пети пут обележи овај дан код нас.
Позивамо вас 29. јануара, од 14-22ч, у Пароброд, да заједно слажемо слагалице различитих формата и брендова, за све узрасте и афинитете. Ове године слажемо слагалице компанија PUZZLE SHOP и ODDO играчке, изразито поносне на своје серије „Serbian Art“ и „Serbian Treasure“, урађене у сарадњи са нашим музејима и галеријама, као и са познатим српским фотографима. За најмлађе смо припремили слагалице из едиције „SAVE THE PLANET“.
Улаз је слободан.
Пазл Свет Србија, удружење филантропске оријентације, основано 2015. године и окупља љубитеље слагалица свих генерација.
Активности Пазл Света су јавне и тематски друштвено ангажоване, а осмишљене са циљем да се игром анимира заједница и скрене пажња јавности на важна друштвена питања и проблеме.
НАДАХНУЋА МАРТИНА ЈОНАША
изложба посвећена стогодишњици од рођења Мартина Јонаша
Мартин Јонаш (1924-1996)
Мартин Јонаш је почео да слика 1944. године. Излагао је на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству, као и на значајним међународним изложбама наиве.
Прве године уметничког рада Мартина Јонаша обележене су трагањима и лутањима карактеристичним за сликаре из Ковачице, али он је међу првима схватио потребу преображаја уобичајеног аматерског сликања и ухватио нит која га је довела до тога шта ће бити његов стил. Захваљујући љубави и преданости сликарству, али и амбицији, успео је да цртачке некоректности и неукости у моделовању изгради у систем облика, у снажне деформације које се подвргавају унутрашњем схватању и важности пропорције и хијерархије односа.
Иако је отишао најдаље од ковачичких сликара, никада није прекинуо везу са фолклором. Не пропушта прилику да карактеристичним ликовима и бојом нагласи тему и да кроз њу провуче причу о чедном и једноставном сеоском животу који полако нестаје. По њему, сваки тренутак и сваки детаљ тог патријархалног амбијента је достојан да се забележи. Он слика сељаке како раде на њиви, у свом дому или дворишту, док плету корпе и хране живину, у тренуцима предаха док спавају под стаблом или разговарају на капији. Ове сцене из живота имају ведру, духовиту ноту, а често се јавља и еротизам као неприметна, али нужна потка у ткању. Читав шаренолики и узбудљиви свет Ковачичана је пред нама, њихови испуцали дланови, табани са њива, мотив Ковачице са барокним забатима и црквеним торњем. Дубока љубав и саживљеност са духом и расположењем своје средине га упућује на чистоту боје, јасне валере и свежину тона.
Ликовна концепција Мартина Јонаша јасна је и једноставна. Са великом сигурношћу у покрету и форми поставља фигуре у центар композиције. Пејзаж повлачи у други план слике и на тај начин истиче фигуру и даје јој монументални карактер. Своју фигуру гради контурном линијом, са пречишћеним потезима сведеним на минимум. За свој стваралачки рад Мартин Јонаш је добио низ признања и награда. Споменимо најзначајнију, поред Салвадора Далија и Рената Гутуза на међународној изложби цртежа у Италији 1978. године, Мартин Јонаш добио је златну медаљу, а пет предложака за његову графику направљени су у злату.
Феномени ТВ серија
Хиперпродукција, широка и верна публика, бинџовање, емотивно везивање за ликове, радњa, обрти, комерцијални успех, масовна гледаност, глобални тренд одлика су домаћег и страног серијског играног програма, који прави нову медијску историју.
У време када се предвиђа крај постојећих медија и одумирање телевизије у познатом облику, када савремене генерације пребацују пажњу на кратке и сведене садржаје, ТВ серије и на платформи и у емитовању постају предмет континуираног праћења, масовног интересовања, окупљања гледалачке публике.
О поменутим феноменима, али и будућности продукције серијског програма, модератор трибине проф. Петар Станојловић разговараће у уторак, 23. јануара, са почетком у 20ч, са гошћом, професорком Факултета драмских уметности Вањом Шибалић, аналитичарком ТВ серија
ЗЛО НЕ ПОСТОЈИ (игр.)
Редитељ: Ryûsuke Hamaguchi
Земља: Јапан
Година: 2023.
Трајање: 106’
Производња: Јапан
Улоге: Hitoshi Omika, Ryo Nishikawa, Ryuji Kosaka, Ayaka Shibutani
Продукција: Fictive, NEOPA
Цена улазнице: 250 рсд
Такуми са ћерком Ханом живи у селу Мизубики, близу Токија. Као и генерације пре њих, и они живе скромно, у складу са природом и циклусима у њој. Једног дана становници села сазнају за план са се изгради глемпинг близу Такумијеве куће који би становницима града понудио удобан „бег“ у природу. Када двојица представника компаније из Токија стигну у село да би одржали састанак, постаје јасно да ће та изградња негативо загадити локално извориште воде и то изазива немире неђу локалним становништвом. Намере компаније угрожавају еколошки баланс места и начин живота локалног становништва и остављају дубоке последице на Такумијев живот.
О РЕДИТЕЉУ
Рјусуке Хамагучи је јапански филмски редитељ и сценариста. Хамагучи, дипломац Универзитета у Токију и Токијског универзитета уметности, привукао је пажњу у својој земљи филмом Страст (2008), који му је дипломски рад. Хамагучи је прво стекао међународно признање филмом Happy Hour (2015), а затим га је пратио Asako I & II (2018). Снимио је два филма 2021. године, Точак среће и фантазије и Повези ме, за који је добио три номинације за Оскара, укључујући најбољу режију, најбољи адаптирани сценарио и најбољи међународни играни филм. Он је трећи јапански редитељ који је номинован за Оскара за најбољу режију.
ФЕСТИВАЛИ И НАГРАДЕ
Venice Film Festival – Golden Lion for Best Film
Silver Lion, Grand Jury prize
FIPRESCI prize
Premio CinemaSarà Award – Special Mention
Ca’ Foscari Young Jury Award
Premio Fondazione Fai Persona Lavoro Ambiente Award