Изложба скулптура "Димензија у Пароброду"

Димензија у Пароброду, назив је завршне изложбе Уметничке групе Димензија, која ће бити свечано отворена у среду, 17. јануара, у Установи културе Пароброд, са почетком у 19 часова.

Поставка ће обухватити радове реализоване у различитим материјалима, особених уметничких поетика и разноликих концепата више од тридесет скулптора, те ће ова изложба представити значајан део актуелне вајарске сцене.

На изложби учествују: Татјана Каравелић, Ника Баша, Страхиња Зоћевић, Ирена Симић, Филип Тулип Николић, Владислава Крстић, Магдалена Миочиновић Андрић, Соња Ћурин, Дамјан Божовић, Ања Влајсављевић, Милена Ђукић, Катарина Гајовић, Марија Јовановић, Нина Недић, Павле Радовић, Сташа Николиш, Димитрије Поповић, Лили Милeнковић, Марко Блануша, Ана Коцић, Снежана Симоновић, Бранко Боловић, Теодора Војиновић, Јована Петковић, Иван Марковић, Ивана Милев, Дарко Кузмановић, Милорад Панић, Невена Милосављевић, Петар Сибиновић, Радмила Лиздек, Иван М. Марковић, Филип Колаковић, Љубомир Лацковић, Миодраг Роган.

Аутори изложбе су Јелена Балевић, Миодраг Роган и Соња Ћурин.

Пројекат је подржан од стране Министарства културе Републике Србије.

Мултимедијална инсталација „ОНЕ. Испред свог времена“ ДАХ Театра у Пароброду

Мултимедијална инсталација "Оне. Испред свог времена"

"Оне. Испред свог времена" је оригинална мултимедијална инсталација која спаја изложбу, живо извођење, инсталације, перформансе, видео рад и фотографију. Овај рад је инспирисан женама које су биле пионирке у својим областима у нашем друштву. Иако су њихова постигнућа била значајна за нашу културу, њихово дело још увек није довољно познато и видљиво у културном и историјском наслеђу Србије.

Инсталација се састоји из више соба/простора, а свака соба је посвећена једној или више од жена које су инспирација за рад. При томе радови немају биографски приступ већ концептуални и трансформативни, који сваком елементу-делу овог мултимедијалног пројекта доноси уметничку оригиналност.

"Оне. Испред свог времена" реализује тим ДАХ Театра са позваним уметницима и сарадницима.

Пројекција филма "Црвено небо"

ЦРВЕНО НЕБО (игр.)

Режисер: Christian Petzold
Земља: Немачка
Година: 2023.
Трајање: 103′
Језик: немачки
Улоге: Thomas Schubert, Paula Beer, Langston Uibel, Enno Trebs
Продукција: Schramm Film Koerner & Weber

Цена улазнице: 250 рсд

У кући близу обале, Леон завршава своју књигу а Феликс уметнички портфолио, док им се примиче шумски пожар. Планове им ремете Нађа и Девид, пар који се затекао на истом месту. Леон упорно покушава да буде професионалан, прикривајући своју недруштвеност и киптећи од беса због доброг расположења и смеха осталих укућана. Долазак Леоновог издавача уноси додатни немир и све то у тренутку када небо постаје зажарено црвено и на њих почне да изручује пепео сагореле околне шуме. Црвено небо, други део Пецолдове трилогије започете филмом Ундине (2020), говори о могућности да будете део света, а опет допустите животу да вам исклизне из руку.

О РЕЖИСЕРУ

Кристијан Пецолд је најцењенији савремени представник Берлинске школе. Дипломирао је на Немачкој филмској и телевизијској академији и од тад својим радом води гледаоце кроз сабласне и узнемирујуће приче модерне Немачке. Његови најпознатији филмови су свакако Барбара из 2012, за који је добио Сребрног медведа за режију, и Феникс из 2014, у којима је главни мотив аутодеструкција немачког народа кроз историју, са посебним акцентом на последице Другог светског рата. Поред изузетно плодног стваралаштва на филмском и телевизијском пољу, Пецолд се опробао и у Немачком позоришту, где је био редитељ представе Усамљени пут чувеног Артура Шницлера.

ФЕСТИВАЛИ И НАГРАДЕ

Berlin International Film Festival – Silver Bear Grand Jury Prize
Палић Филм Фестивал – FIPRESCI prize for Best Film

Разговор о књизи "Достојевски између истока и запада" Тамаре Ђермановић

Разговор о књизи ’’Достојевски између истока и запада’’ (Лом, 2023) Тамаре Ђермановић, професорке словенских књижевности на Универзитету Помпеу Фабра у Барселони , одржаће се у четвртак, 21. децембра од 19 часова у УК Пароброд.

Осим ауторке, о овој фатално актуелној теми нашег доба, коју је Ђермановић истраживала низ година објавивши претходно ову студију у Шпанији и Русији, говориће Зорица Бечановић Николић, професорка Катедре опште књижевности са теоријом књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду и Татјана Мандић Ригонат, позоришна редитељка и ауторка драматизација, уз модерацију Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у Пароброду.

Фјодор Михаилович Достојевски (1821-1881), један од највећих светских писаца и визионар руске културе, провлачио је тему односа Русије и Запада кроз све што је писао, истичући да непознавање као и разне предрасуде претходе узајамном неразумевању. На први поглед наоштрен према ”трулом Западу” писац је ипак, залазећи дубље у проблематику овог односа, постављао питање шта је све са руске стране дорпинело да до тога дође и иронично закључивао да ће се ”пре измислити перпетум мобиле и еликсир вечног живота”, него што ће Запад разумети руску душу, њене дубине и настојања.

Тамара Ђермановић рођена је 1965. у Београду, где је завршила Општу књижевност са теоријом књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Докторирала је на теми односа Русије и Запада код Достојевског на универзитету у Барселони, граду где живи од 1991. године и где предаје Руску књижевност и Естетику на Факултету хуманистичких наука Универзитета Помпеу Фабра– Барселона.

Изложба фотографија "Гримасе" Ане Пандоре Игић

Отићи дубље од суштинске невербалности фотографиjе и портрета, уопште – изазов са којим се Ана Пандора Игић суочила отишавши иза изреченог. Иза речима приказивог.

Прималност гримаса речи чини сувишним.

Емоција, коју лице преноси, ослобођена је филтера дефиниције.

Ауторка користи натурализам аналогне фотографије, као медија, да заобиђе могућност интерпретације.

Свака од тридесет фотографија је исечак унутрашњег живота модела у који је посматрачу допуштено да завири. Известан тријумф слободне воље.

Но ипак, портрети са којима Ана суочава конзумент њене уметности, обраћају му се иза стакла. Посматрач је гост у антрополошком врту.

Акцент неопходности заштите при суочавању са сировом емоцијом?
Поглед иза огледала и тражење себе у другоме?

Одговори које свако мора сам себи да пружи.

Суптилни омаж Ероу, његовом ,,Grettur“, рађеном од 1962. - 1967.

Аутoрка је на себе преузела мисију да зароби трнутак нечега што превазилази време, својом поновљивошћу.

Универзално, суштински људско. Опште место душе.

Препознавање.

Жарко Станојевић

Изложба "Гримасе", Ане Пандоре Игић, биће отворена у четвртак, 21. децембра, у 19 часова у Пароброду.

Трајање изложбе је до 15. јануара 2024. године.

Ана (Пандора) Игић, дипломирани визуелни уметник, рођена у Нишу, Србија, 1988. године. Средњу уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу уписала је 2003. године, смер графички дизајн. Током средње школе најчешће се изражавала кроз фотографију и 2005. године освојила је трећу награду на фото конкурсу „Град Ниш“.

Након завршетка средње школе 2007. године, наставила је школовање у Италији уписом Академије лепих уметности у Фиренци, смер сценографије, као стипендиста. Током друге године студија прешла је на смер декорације где се фокусирала на фотографију и колаж.
Током своје каријере учествовалa на једанест групних изложби, три колоније и остварила три самосталне изложбе. Самосталу изложбу одржала је 2018. године у галерији НКЦ-а у Нишу под називом „Зима, пролеће, зима и кратко лето“ на којој је, користећи старе црно беле и колор филмове, оживела Београд, Ниш и Екс ен Прованс.

2022. године добија титулу Самосталног Уметника.

Концерт „Дела српских композиторки за глас и клавир“

Концерт „Дела српских композиторки за глас и клавир“, у изведби Мине Ковач Марковић (сопран) и Душана Марковића (клавир), одржаће се у уторак, 19. децембра, са почетком у 19 часова у Пароброду.

На програму ће се наћи дела „Лили Лалауна“, „Авај“и „Ноћне песме“ Светлане Савић, „Чаробница“ Љубице Марић, као и „Руковети“ Исидоре Жебељан.

Композиције су различите по темама, природи и карактеру, али се сусрећу у неколико заједничких тачака попут високе уметничке вредности, интелектуално-емотивне избалансираности, доброг познавања пијанистичке и вокалне технике и аутентичности. Идеја концерта је упознавање публике са савременим, уметничким језиком и обогаћивање националног идентитета.

Концерт је подржан од стране Фонда за културна давања (СОКОЈ).

Мина Ковач Марковић (сопран) je концертна и оперска певачица из Београда. Заједно са пијанистом Душаном Марковићем и мецосопраном Наташом Рашић, оснивач је удружења Барокни витраж које се од 2015. године активно бави извођењем и промоцијом барокне музике путем класичних концерата и мултимедијалних представа. Удружење је добитник награде за пројекат 2016. године организације Operosa.

Душан Марковић је пијаниста и професор клавира. Током професионалне каријере је одржао више солистичких концерата, а највише се истиче његова интерпретација Бахових клавирских концерата (де-мол и Е-дур) у периоду од 2015. до 2017, као и извођење и снимање „Голдберг варијација“ 2019. Велико умеће у интерпретирању барокних и необарокних форми је показао на реситалима у СКЦ-у 2020, одн. у Културном центру Београда и Галерији САНУ 2021. године, а потом у Галерији Коларца 2022.

Изложба "Шта се десило Деда Мразу"

Свечано отварање изложбе фотографија под називом „Шта се десило Деда Мразу“ одржаће се у понедељак, 18. децембра, са почетком у 19 часова, у Установи културе Пароброд.

Публици ће се на отварању обратити - Илдико Ердеи, редовна професорка на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и Осман Ахмед, мултимедијални уметник и професионални Деда Мраз пуних 25 година.

Изложба фотографија „Шта се десило Деда Мразу“ представља избор најстрашнијих и најзабавнијих фотографија и прича које је публика слала организаторима ове фото смотре. Идеја, коју потписују ауторке изложбе Јелена Петљански и Зорана Минчић, настала је истражујући друштвени феномен Деда Мраза у савременој потрошачкој култури из дечијег угла.

Придружите се нашој новогодишњој причи и дођите да заједно пробудимо успомене детињства!

Водич кроз београдске биоскопе – који нису у тржним центрима, вол. 1

Концертна промоција новог албума џез групе SCHIME у Установи културе Пароброд