Хуманитарни догађај "Ноћ бајке"

“Прича је далеко старија од уметности и психолошке науке и увек ће бити старија без обзира колико времена прође….Све што нам је потребно, све што ће нам икада бити потребно, још шапуће из костура приче.” Клариса Пинкола Естес.

Циљ догађаја “Ноћ бајке” је подршка гласовима који имају важну поруку, а недовољно се чују. Глас одувек саопштава неку људску потребу, а уз подршку других порука коју шаљемо има шансу да одјекне даље. "Ноћ бајке" је је конкретан чин једног таквог гласовног удруживања.

Хуманитарни догађај намењен је Организацији за оснаживање жена “СтартХуб” из Косјерића и сав прикупљен новац биће подршка њиховом раду.

Идеја сусрета је оживљавање бајке као најстаријег вида наратива, претечи свих драмских комада, филмова и романа. Два основна изражајна медијума да се повежемо са садржајем бајке биће реч – кроз читање бајке, и кроз музику и покрет која ће пратити садржај бајке. Читање бајке се одвија у оквиру читалачкој круга где се могу пријавити они који желе да на тај начин допринесу догађају (три мушка, три женска гласа и наратор). Они који не буду активно читали, биће живи учесници приче кроз слушање и свој лични доживљај.

Пријаве за читалачки круг на мејлове: elena@slobodnopevaj.rs и ivana@bitiudodiru.rs

Зашто бајка?
Бајке читамо деци вековима уназад, а као одрасли их запостављамо под изговором да су нереалне и да смо их прерасли. Међутим, заплети бајки недвосмислено подсећају на ситуације из реалног живота и одмотавају универзалне људске обрасце понашања. Осим основне поларности - борбе добра и зла, оне нас воде кроз савладавање препрека у свим новим фазама нашег развоја.

Зашто Бајка о Плавобрадом?
Плавобради, или природни грабежљивац, је лик из бајке који заробљава и убија жене. Осим што постоји у реалном облику који се манифестује кроз охоле владаре, насиље у свим облицима, гониче рада, бурн оут, обезвређивање талената, поништавање осећања, немогућност блискости, он постоји и у свакоме од нас као унутрашњи становник психе. Плавобради је персонификација дела нас који је строг, страшни суд у нама, хладан и неприступачан за однос. Мехнаизми којима се служи су обезвређивање, поништавање, агресија, неприступачност, како каже Клариса Пинкола Естес: “Он гаси нашу креативну ватру, ток живота, пресеца везе са нашим спонтаним стваралачким импулсом.” Довољно разлога да се добро опремимо за суочавање са њим.

Зашто музика?
Језик музике је универзалан медијум кроз који оглашавамо оно што је неизрециво речима. Музика ће бити наша звучна подршка и помоћи нам да ближе разумемо бајку, и кроз живу гласовну интерпретацију нас повезати са суптилним нијансама ове приче.

И бајке и музика раде кроз нас, резонују са нашим унутрашњим светом и позивају нас да погледамо у себе.

Дођите, подржите, огласите другима, видимо се у Замку.

СтартХуб је организација из Косјерића која тежи стварању равноправне и солидарне заједнице у којој све жене и девојчице имају једнаке могућности. Бавимо се темама родне равноправности и побољшања положаја жена и девојчица у локалној заједници и у нашем округу.

Од оснивања 2020. године, СтартХуб је помогао у развоју бројних иницијатива и активности за подршку женама и девојчицама, као и реализовао хуманитарне и солидарне акције за наше суграђане/ке и децу из косјерских села.

Највећи успех јесте покретање платформе и сервиса саМАМАма за подршку менталном здрављу трудница, породиља и мама који смо покренуле 2021. године. Кроз различите активности усмерене на заштиту менталног здравља и добробити трудница и породиља Златиборског округа. Њихов рад за циљ има да допринесе бољем третману трудница и породиља у Златиборском округу као и свеукупном благостања трудница и породиља.

Трибина "Нови простори – други поглед на уметност"

Трибина "Нови простори – други поглед на уметност" одржаће се у уторак, 28. новембра, од 18 часова, у Пароброду. На трибини ће говорити Иван Марковић, редитељ, сниматељ и визуелни уметник уз модерирање Јелене Павићевић.

Сагледавајући традицију презентације уметничких пракси, схватамо да искључивост простора детерминише уметничку дисциплину која не мора нужно бити класификована у односу на технику њеног стварање. С тим у вези, раскидање односа простора и уметничког дела доприноси креирању нове димензије која има за циљ дисторзију перцепције посматрача.

Иван Марковић, чија уметност егзистира на два поља – биоскопском и галеријском, брише границе академског концепта излагачког простора и ствара међупростор у коме се на нови начин разумевању визуелне уметности, а да се при томе не нарушавају естетске вредности уметничког дела. Фокус његових радова јесте наратив, који кроз видео јасно указује на фракције у друштву, док је техничка изведба блиска медију фотографије, с обзиром на дуге стилизоване кадрове који су последица разумевања технике снимања простора.

У уметничкој пракси Ивана Марковића уочавамо суптилну поделу између видео рада и филма, што је производ промишљања о даљој намени. Филмови су углавном у форми која је прилагођена биоскопском простору, док у галеријском градативно позиционира различите кадрове на различитим видео бимовима, правећи амбијенталност која галерију ставља у службу визуелног исказа уметника.

Кроз разговор са Марковићем ћемо имати прилику да сазнамо због чега је уметнику важан интердисциплинарни приступ и како се кроз неконвенционалне методе постиже ефекат новог разумевања уметности у најширем смислу.

Иван Марковић, редитељ, сниматељ и визуелни уметник рођен је 1989. у Београду. Дипломирао је студије камере на Факултету драмских уметности у Београду 2012, а 2019. завршио је мастер студије режије на Универзитету уметности у Берлину. За фотографије и видео радове освојио је награду Ерсте Фондације за "Најбољег визуелног уметника 2014".

Учествовао је на Берлинале талент кампусу 2015. Током претходних неколико година радио је као директор фотографије на више дугометражних филмова, међу којима су “Пејзажи отпора” Марте Попиводе, “Ти имаш ноћ” Ивана Салатића и “Био сам код куће, али” Ангеле Шанелек, који је освојио Сребрног медведа - Берлинале 2019. Његов експериментални документарни филм “Центар” премијерно је приказан на фестивалу DocLisboa 2018. Освојио је награду за "Најбољи српски документарни филм" на фестивалу Белдокс 2019 и награду “Best Balkan Newcomer” на Докуфесту.

Филм је приказан на бројним међународним фестивалима и изложбама. Заједно са Линфенг Ву-ом режира кратки филм “White Bird”, који је премијерно приказан на Берлиналу 2016, и дугометражни играни “From Tomorrow on, I Will”, премијерно је приказан на Берлиналу 2019 у секцији Форум. Филм је освојио више награда, укључујући Grand Prix филмског фестивала Јеоњу у Јужној Кореји и FIRST STEPS награду Немачке Филмске Академије.

Самостално или у оквиру групних изложби, излагао фотографије и видео радове у Музеју Савремене Уметности Београда, Институту Савремених Уметности у Лондону (ИЦА), Аустријском Културфоруму, галерији Bethanien у Берлину. Од 2020, члан Европске Филмске Академије (ЕФА).

Пројекција студентских анимираних филмова ФПУ (2014-2023)

75 година Факултета примењених уметности

Факултет примењених уметности са задовољством вас позива у Пароброд на пројекцију студентских анимираних филмова, у продукцији Студија за анимацију ФПУ, насталих у периоду од 2014. до 2023. године.

Пројекција филмова је део пратећег програма изложбе „Бити исти, бити посебан“, на којој ће бити приказана најбоља студентска остварења у претходних пет година. Изложба ће бити отворена у петак 24. новембра, у Конаку кнегиње Љубице и публика ће моћи да је посети до 10. децембра.

Улаз на пројекције је слободан, као и на изложбу „Бити исти, бити посебан“.

Одабране филмове, у укупном трајању од 62 минута, можете погледати сваког дана од 20 часова, од понедељка 27. новембра до суботе 2. децембра.

УКУС ВЛАСТИ, Стефан Катанић, 4:00, 2014.

АСТРОНОМИЈА, Радиовизија, Тамара Боговац, 4:23, 2018.

СВЕТЛОСТ, Горан Ракић, 8:00, 2019.

ЖАЛ, Тамара Мајкић, 5:40, 2020.

ВРБА, Катарина Срејић, 7:15, 2020.

ВЕЗА, Миљана Тешовић, 6:30, 2020.

МРЕЖА, Наташа Глишовић, 3:40, 2020.

ИЗА ВИДЉИВОГ, Дана Вукајловић, 10:15, 2023.

СЕНКА, Лидија Зељић, 6:00, 2023.

ДРАГАНОВ С(Ц)ВЕТ, Марко Васић, 5:00, 2023.

Разговор о роману "Ноћ пре пада у реку" Дубравке Ребић

Разговор о роману Ноћ пре пада у реку (Прометеј, едиција Река, Нови Сад, 2023) Дубравке Ребић одржаће се у понедељак, 27. новембра од 19 часова у УК Пароброд. О овој трансгенерацијској трауматичној и турбулентној историји двадесетог века на Балкану, осим ауторке, говориће Сташа Вукадиновић,књижевница и Бојан Кривокапић, књижевник.

Овај роман - албум, са елементима записа ауторкине баке, из њене дечије жуте свеске на линије, према речима Срђана Срдића је ''паметна књига која боли''.

Дубравка Ребић рођена је 1990. у Новом Саду. Одрастала је на Лиману један. Дипломирала је журналистику на новосадском Филозофском факултету, а мастер студије завршила на београдском Факултету организационих наука. Њен први роман, Тонемо из  2021. године, има већ друго издање. Кратке приче објављене су у Новосадском књижевном бедекеру (Булевар букс, 2022) и у Циркусу Maximus (Партизанска књига, 2022).

Позоришни фестивал Пароброд 3

Позоришни фестивал Пароброд 3

ЈЕДИНСТВЕНО МЕСТО НА ОПШТИНИ СТАРИ ГРАД: Одабрани филмови, концерти и радионице у „Пароброду" намењени су свима

ЈЕДИНСТВЕНО МЕСТО НА ОПШТИНИ СТАРИ ГРАД: Одабрани филмови, концерти и радионице у „Пароброду" намењени су свима

Представљен нови роман актуелног Нобеловца "Септологија": "Што је Анштајн у науци, Фосе је у књижевности"

Представљен нови роман актуелног Нобеловца "Септологија": "Што је Анштајн у науци, Фосе је у књижевности"

Од „Пловидбе” до „Емиграната” на фестивалу „Пароброд”

Од „Пловидбе” до „Емиграната” на фестивалу „Пароброд”

Позоришни фестивал Пароброд 3

Трећи по реду Позоришни фестивал „Пароброд“ одржава се од 20. до 26. новембра. 2023. године.

На програму су 4 нова остварења поред 2 представе које су претходних година чиниле сталан репертоар Пароброда.

У понедељак, 20. новембра, у 20 часова игроказом „Пловидба“ у режији Федора Ђоровић и интерпретацији Гале Шалипур, Комнена Церовића и Федора Ђоровића отвара се овогодишњи фестивал.

„Пловидба“ је прича о тек стасалом морнару који покушава да се докаже у свету бескрајног океана. У току свог путовања сусреће се са подводним светом и мистериозном туном чија појава га прогања.

Други дан фестивала  резервисан је за представу „Састанак на слепо“. То је прича о (не)познавању самог себе и поставља питање колико нас виртуелни живот зближава или раздваја у илузији да некога, чак и себе саме добро познајемо. Комад представља метафору друштва у коме се путем интернета упознајемо али не познајемо. У представи играју: Милена Ђорђевић и Предраг Котур, а режију потписује Милош Ђорђевић.

У среду, 22. новембра публици ће се представити Марина Буквички и Иван Николић са представом „Ја лутка“ која је настала на Институту за уметничку игру, на докторским студијама Уметничка игра и перформанс, и представља омаж нашој истакнутој научници Милеви Марић Ајнштајн бавећи се њеним животом из једног сасвим другачијег угла посматрања.

„Ја лутка“ је прича о љубави и издаји, о томе шта смо све у стању да жртвујемо само да бисмо били прихваћени. Такође, она поставља питање које је уједно било и мотив за реализацију овог пројекта а гласи: „Колико кошта љубав?“

Представа „Бајбок“, у адаптацији и режији Татјане Кецман и интерпретацији Ане Лечић и Татјане Кецман очекује нас у петак, 24. новембра. Настала по мотивима драмског текста “Емигранти”, Славомира Мрожека, ова трагикомична прича смештена је у Шведској. Две жене са наших простора у изнајмљеном стану, славе Нову годину.

Заробљене, не само због карантина, већ и због својих погрешних уверења и фантазије о бољој будућности, садашњост пролази мимо њих. Њихова коегзистенција за време короне би можда била тужна да се ту није нашла флаша скупоценог страног пића

Фестивал затвара представа „Литица“ по тексту Стефана Исаковића, а младу глумачку екипу чине: Федор Ђоровић, Гала Шалипур, Јован Мијовић, Јелена Тјапкин и Сунчица Милановић.

„Наспрам литице сви смо једнаки, ситни и незнатни, а наш мали живот сном је заокружен*

На јави литица нам се чини неосвојивом али у сну имамо моћ ту да јој пркосимо на врху и на дну“

*Ипак смо ми грађа од које се праве снови

Фестивал затвара представа „Реци не насиљу“, коју је режирао маестрални Фуад Табучић, биће изведена у недељу, 26. новембра. Ова представа заснована је на истинитим исповестима и кроз шест прича говори о свему ономе кроз шта пролазе жртве насиља. Глумци у представи су: Александра Манасијевић, Снежана Кнежевић, Александра Михајловић, Тамара Кукић, Фуад Табучић.

Све представе почињу у 20 часова, цена улазнице за сваку представу је 500 дин.

Резервације и информације на 011 4142 163, путем друштвених мрежа УК Пароброд и мејла sandra.maksimovic@ukparobrod.rs

Фестивал је подржао Секретаријат за културу Града Београда.

Изложба “Зенитистичко позориште А.K. Treveler”

У Пароброду ће у петак 17. новембра, од 19 часова, бити отворена изложба “Зенитистичко позориште Академског клуба Тreveler”, аутора Милана Катића, у организацији Удружења Перило Забрежје.

На отварању ће говорити проф. др Ирина Суботић и рецензент каталога изложбе – проф. др Јерко Денегри. Као пратећи програми најављени су концерт “Човек umetnost – free jazz соло пиано” Владана Вељковића и документарни филм “Нова уметност двадесетих година: зенитизам, дадаизам, конструктивизам” (1983, РТС), режисера Драгомира Зупанца и уреднице Дуње Блажевић.

Изложба се организује поводом јубилеја стогодишњице представе “Они ће доћи”, коју је 8 младих чланова уметничке авангардне асоцијације “Академски клуб Treveler” извело у Реалној Гимназији у Загребу (сада Музеј Мимара) и њиховог потоњег пресељења и уметничког деловања у Београду.

Партнер изложбе је Народни музеј Србије, чији су надлежни дозволили излагање 13 репродукција слика аутора Јосипа Сајсела (члан Trevelerа у зениту познат као Јосиф Јо Клек), који је и најпроминентнији сликар београдске фазе зенитизма. Осим репродукција слика из Народног музеја Србије, на изложби ће бити изложене фотографије Зенитистичког позоришта из Колекције Перило, аутора Милоша Сомборског, Тревелера задуженог за фотографију, као и оне у власништву Јелене Дудуковић, носиоца ауторских права Јосипа Сајсела и Чедомила Плавшића (председника Trevelerа) и материјали из часописа Зенит.

Књига – каталог изложбе под називом Зенитистичко позориште Академског клуба Treveler, аутора Милана Катића, у издању Удружења Перило Забрежје биће представљена у понедељак 27.11. након приказивања филма од 17 часова и вођења кроз изложбу. Изложба Зенитистичко позориште А.К. Treveler је претходно постављана у Новом Саду у КЦ Свилара, као програм манифестације Европска престоница културе: Нови Сад 2022.

Пратећи програм изложбе, документарни филм “Нова уметност двадесетих година: зенитизам, дадаизам, конструктивизам”, биће емитован након отварања изложбе 17.11. од 20 часова у Клавир холу и у сали Драган Гага Николић 27.11 од 17 часова. Филм је рестауриран у Архиву РТС-а за приказивање на изложби, на чему су се организатори захвалили националној медијској кући.

 У филму говоре југословенски  протагонисти авангарде: Михаило Петров, Јосип Сајсел, Август Чернигој, Едуард Степанчић, Ото Бихаљи и историчари уметности Ирина Суботић, Јерко Денегри, Миодраг Протић, Зоран Маркуш, Александар Флакер и други.

Џез пијаниста Владан Вељковић је специјално за концерт у Клавир холу компоновао дело ”Човек уметност”, инспирисано Trevelerima и њиховим Алманахом.