НА БРОДУ АДАМАН (док.)
Режисер: Nicolas Philibert
Земља: Француска, Јапан
Година: 2022.
Трајање: 109′
Језик: француски
Продукција: TS Productions, France 3 Cinéma, Longride
Цена улазнице: 250 рсд
Ово је портрет дневног прихватног центра Адаман, за људе са менталним поремећајима. Смештен на десној обали Сене, овај брод је њихова сигурна лука. Делује нестварно чињеница да су Французи део обале уступили институцији која не доноси никакав приход и бави се људима који би у неком другом систему били невидљиви. Адаман им нуди оно најпотребније – дневну рутину. На њему раде психијатри, психолози, медицинске сестре, специјални едукатори, психомоторни специјалисти и разни терапеути уметношћу. Пратимо неколико штићеника и на веома нежан начин упознајемо се са њиховим животима, проблемима, радостима и талентима. Филм је емотиван запис о људима којима наизглед једноставне ствари на дневном нивоу попут шивења, сликања или кувања џема значе опстанак и живот.
О РЕЖИСЕРУ
Николас Филибер је рођен 1951. у Нансију, у Француској. Студирао је филозофију на Универзитету у Греноблу пре него што је започео каријеру у филмској индустрији. Између 1985. и 1987. снимио је неколико филмова о планинама и авантурама за ТВ. Након тога се фокусирао на снимање дугометражних документарних филмова за биоскопску дистрибуцију. Неки од његових најхваљенијих документарних филмова су Бити и имати, Повратак у Нормандију, Нанет и На броду Адаман. Током последњих петнаест година, било је више од 120 ретроспектива или „омажа“ Филиберу организованих на међународном нивоу, укључујуц́и Британски филмски институте у Лондону и Музеј модерне уметности у Њујорку.
ФЕСТИВАЛИ И НАГРАДЕ
Berlin IFF – Berlinale – Golden Berlin Bear for Best Film
Silk Road IFF China – Golden Silk Road Award for Best Documentary
У оквиру циклуса трибина “Равнотежа – баланс”, тема вечери ће бити “Јасна комуникација”. Да ли вам се десило да оно што саопштите не стигне до саговорника на начин како сте очекивали? Да ли сте можда, баш супротно, знали какву ћете реакцију изазвати код саговорника? Знате ли можда некога за кога верујете да нема проблем у комуникацији који ви имате?
Да ли вас занима један од могућих приступа јасној комуникацији? Сазнајте на отвореној трибини где вас позивам да кроз разговор добијете за себе оно што вам је у овом тренутку потребно.
Четвртак, 16. новембар, у 19ч, Исидора Трифуновић
Свечано отварање међународног Фестивала фотографије Визуализатор је 15. новембра у 19 часова, у Пароброду. Фестивал се отвара изложбом Јонаса Бендкисена, члана агенције Магнум и аутора контроверзне књиге „The Book of Veles“. Ова фото-књига, субверзивним приступом норвешког фотографа, представља једну од круцијалних публикација које су подстакле дебату о употреби вештачке интелигенције у фотографији и медијима.
Књига је настала након догађаја који су се десили током председничке кампање у Сједињеним Америчким Државама 2016. године, када је група младих из града Велеса у Северној Македонији створила стотине лажних сајтова и вести са сензационалистичким насловима. Јонас Бендиксен истражио је овај необичан феномен, а резултат његовог рада је интригантна књига која својим јединственим садржајем подстиче друштвене, етичке и филозофске дилеме.
На церемонији отварања ће учествовати и амбасадорка Краљевине Норвешке Кристин Мелсом и амбасадор Мисије ОЕБС-а у Србији, господин Јан Брату.
Отварању изложбе претходиће прва међународна конференција о утицају вештачке интелигенције на фотографију и медије. Централна тема разговора биће опасности од манипулације медијском фотографијом и промене у медијској комуникацији проузроковане употребом вештачке интелигенције.
Учесници конференције биће Јонас Бендиксен (Норвешка), Борис Елдгасен (Немачка), Стефано де Луиђи (Италија), Нуно Рико Солгадо (Португал), Карин Ван Гервен (Белгија) и Звездан Манчић (Србија). Конференцију ће водити новинар Зоран Станојевић.
Разговор о овогодишњем добитнику Нобелове награде за књижевност Јуну Фосеу одржаће се у уторак, 14. новембра од 19 часова у УК Пароброд. O светлости таме и гласу тишине, парадоксима мистике, који исказују неизрециво у стваралаштву класика норвешке књижевности, говориће: Тамара Крстић, критичарка у име Блум издаваштва, Радош Косовић, преводилац, Дејан Матић, уредник ИК Трећи Трг и Сребрно дрво, Иван Миленковић, критичар и филозоф, уз модерирање Катарине Лазић, уреднице књижевно-трибинског програма у УК Пароброд.
Током исте вечери, паробродској публици обратиће се гост изненађења,који је заслужан за прво издање кратког Фосеовог романа у Србији, 2009. године.
Јун Фосе пише поезију у свим жанровима, а теоретичари и историчари књижевности сматрају да највише каже оним што изостави. Његови ликови су уметници (највише сликари) или обичан свет. Фосеов примарни архетипски елемент,како истиче Сеслије Н. Сејнес, ауторка његове биографије,је вода, било да је реч о мору, океану или киши-одлици западне Норвешке.
Јун Фосе (Jon Olav Fosse) рођен је у 1959. у Хаугесунду. Осим разнородног обимног стваралаштва, важан је и као преводилац Бихнера, Бернхарда, Џојса, Кафке и осталих великана писане речи, на норвешки језик. Драмска дела донела су му светску славу. Осим Европе ( посебно у Француској, Немачкој и Пољској) драме су му извођене у САД, Бразилу, Аустралији, Кини, Јапану, на Куби.
Редитељи из Србије који су до сада препознали најважнијег норвешког драматурга после Хенрика Ибзена су: Стеван Бодрожа, Филип Гринвалд (представе извођене једном у Норвешкој амбасади и два пута камерно) и млада редитељка Катарина Вјештица.
Фосе је четврти норвешки писац, који је добио Нобелово признање за књижевност, са традицијом од 1901.године.