Бити и живети у 21. веку

Наша седма трибина биће посвећена теми Тело у 21. веку.

Тело и телесно здравље тема је у сваком веку. Чини се ипак, да се у последње време том темом мало више бавимо. Преведене су и објављене књиге које се баве телом, телесним реакцијама на трауму, коришћењем телесних ресурса у регулацији и лечењу. Мајндфулнес, медитација, јога, „ослушкивање“ тела, „повезивање са телом“ постале су честе „кључне речи“. Расте и број спортских и спа центара, клипова који говоре како да бринемо о телу, шта да једемо и сл. С друге стране истраживања говоре да је физичка неактивност, највећи здравствени проблем у 21. веку. Уз тај, помиње се и проблем гојазности, раста у коришћењу психијатријских лекова и психоактивних супстанци. Расте и број естетских захвата, док је истовремено узраст оних који им се подвргавају све нижи. Бележимо раст у броју оболелих од канцера, аутоимуних и психосоматских болести.

Како разумети све ово? Како бринути о телу и користити га као ресурс? Како да спречимо да нам властити тело постане непријатељ или странац? Постоји ли добар или лош начин да се бавимо телом и има ли истину у томе да данас „претерујемо са том причом о телу“? Ако претерујемо, како да знамо да претерујемо, а ако се не бавимо довољно телом, како то да радимо? Како да се повежемо са телом и да га чујемо док још увек шапуће, а пре него што завришти?

Разговор о овим и свим вашим питањима водиће др Тијана Мировић, психолошкиња и психотерапеуткиња, а Тијанина гошћа ће бити Елена Кузмановић, психолошкиња и телесна психотерапеуткиња.

Видимо се у среду, 01.11.2023. у 20 часова.

Крајем октобра одржава се фестивал јавног читања савремених драмских дела „Паробродске приче”

19. Филмски фестивал СЛОБОДНА ЗОНА

19. Филмски фестивал Слободна зона биће одржан од 31. октобра до 05. новембра у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Шездесет три филма из 38 земаља, распоређена у 13 програмских целина, донеће теме о којима се не прича гласно, поставиће незгодна питања, дирнути у конвенције и покренути дебате.

Визуелни идентитет овогодишњег фестивала је својеврсни омаж Луису Буњуелу, једном од највећих аутора у историји филма и његовом дебитантском ремек-делу „Андалузијски пас“.

Резервације карата можете извршити путем телефона: 011/41 42 163, мејла: sandra.maksimovic@ukparobrod.rs и преко друштвених мрежа УК Пароброд.

Благајна УК Пароброд ради сваког дана, осим недељом, од 11.00-21.00ч.

Програм у УК Пароброд:

Среда, 01.11.2023. године

14.00 Филм "Иван"
Режисер: Janez Burger
Земља: Словениjа, Хрватска
Трајање: 91’
Цена улазнице: 200 рсд

Затечена усред насилне корупцијске афере, млада жена је приморана да направи немогућ избор између мушкарца којег опсесивно воли и свог новорођеног сина.

16.00 Документарни филм „Витни Хјустон-бити своја“
Режисери: Nicholas Broomfield and Rudi Doležal
Земља: УК, САД
Трајање: 105′
Цена улазнице: 200 рсд

Истражите потресно путовање Витни Хјустон, борбу са притисцима славе и тражење аутентичности у овом документарцу.

18.00 Филм „Човек који је продао своју кожу“
Редитељка: Kaouther Ben Hania
Земља: Тунис, Француска, Белгија, Немачка, Шведска, Катар, Кипар
Трајање: 104’
Цена улазнице: 200 рсд

Сам, сиријски избеглица, ускоро ће схватити да је продао више од своје коже, која је сада живо уметничко дело.

20.30 Филм „Последња ноћ љубави“
Редитељ: Andrea Di Stefano
Земља: Италија
Трајање: 124′
Цена улазнице: 300 рсд

У ноћи пре свог пензионисања, полицијски поручник Франко Аморе позван је да истражи место злочина, на којем је његов најбољи пријатељ и дугогодишњи партнер Дино убијен током пљачке дијаманата.

Четвртак, 02.11.2023. године

13.00 Документарни филм "У славу краљици"
Режисерка: Tatia Skhirtladze
Држава: Грузија
Трајање: 82'
Цена улазнице: 200 динара

У славу краљици доноси испреплетане биографије и редак увид у садашњи живот четири легендарне шахисткиње из Грузије, које су током Хладног рата донеле револуцију у женском шаху широм планете и постале иконе женске еманципације.

15.00 Филм „Фабрика Ништавила“
Редитељ: Pedro Pinho
Земља: Португал
Трајање: 176’
Цена улазнице: 200 рсд

Трансформација обичне фабрике у позорницу за побуну изазива дубоко истраживање рада, живота и отпора.

18.00 Документарни филм „Путинови сведоци“
Режисер: Vitaly Manskiy
Земља: Летонија, Швајцарска, Чешка, Русија, Немачка, Француска
Трајање: 102’
Цена улазнице: 200 рсд

Поглед из несвакидашњег угла на младог Путина и голему политичку машинерију која га је довела на власт.

20.30 Филм „!Аитса“
Редитељ: Dane Dodds
Земља: Данска, Јужна Африка
Трајање: 89’
Цена улазнице: 300 рсд

Мистичан и визуелно фасцинантан филм о потрази за смислом постојања који повезује древне афричке митове и савремену науку и технологију.

Петак, 03.11.2023. године

14.00 Играни филм "Нежно"
Режисери: László Csuja, Anna Nemes
Држава: Мађарска
Трајање: 92’
Цена улазнице: 200 динара

Филм о опсесији бодибилдингом, романтици, (не)испуњености и љубави, испричан између серија понављања и бројања калорија.

16.00 Документарни филм „Човек делфин“
Режисер: Lefteris Charitos
Земља: Грчка, Француска, Канада, Јапан, Италија, Швајцарска, Шведска
Трајање: 80’
Цена улазнице: 200 рсд

Изванредни живот рониоца на дах Жака Мајола, чија потрага за слободом га води у неистражене дубине и дубоко самооткривање.

18.00 Документарни филм „Скок“
Редитељка: Giedrė Žickytė
Земља: Литванија, Летонија, Француска
Трајање: 85′
Цена улазнице: 200 рсд

1970. године, литвански морнар Симас Кудирка очајнички је скочио за слободу са свог совјетског пловила на брод америчке Обалске страже, али су га Американци вратили - изазвавши тако једну од најсложенијих и најнапетијих политичких грешака у Хладном рату.

20.30 Филм „20.000 врста пчела“
Режисерка: Estibaliz Urresola Solaguren
Земља: Шпанија
Трајање: 125′
Цена улазнице: 300 рсд

Током лета у бакиној кући на селу, осмогодишњакиња и њена мајка суочавају се са сопственим идентитетом и откривају ствари које ће им заувек променити животе.

Субота, 04.11.2023. године

14.00 Документарни филм "Ел Еко"
Режисерка: Tatiana Huezo
Држава: Мексико, Немачка
Трајање: 102’
Цена улазнице: 200 динара

У Ел Еку, забаченом селу на висоравнима Мексика, живот је једноставан и сведен на најосновније. Природа, животиње и људи које повезују љубав, блискост, болест, смрт и нада.

16.00 Филм „Луцу“
Редитељ: Alex Camilleri
Земља: Малта
Трајање: 94’
Цена улазнице: 200 рсд

Прича о традицији и транзицији. О рибару са Малте и његовој жељи да издржава своју породицу рибарењем и изазовима које носи свако ново доба.

18.00 Документарни филм „Грејс Џонс: црвено светло и хлеб“
Редитељка: Sophie Fiennes
Земља: Ирска, УК
Трајање: 115’
Цена улазнице: 200 рсд

Енергични концертни наступи и интимни, лични снимци приказују живот и таленат певачице и глумице Грејс Џонс.

20.30 Документарни филм „Без правила“
Режисер: Fredrik Gertten
Земља: Шведска, Холандија, Норвешка, Швајцарска, Финска
Трајање: 93′
Цена улазнице: 300 рсд

Које границе је потребно прећи да бисмо се удружили, организовали и постали заиста гласни у борби против неправде и корупције?

Фестивал јавног читања "Паробродске приче"

Фестивал јавног читања савремених драмских дела „Паробродске приче“ одржаће се у Установи културе Пароброд од 25. до 28. октобра.

Програм је настао у време када је епидемија са којом се суочавао читав свет учинила да се на сва светска позоришта стави катанац. У таквим околностима и код нас, продукција је била значајно смањена, позориште се борило за опстанак, а драмски уметници су натерани да чекају. Али пошто креативно стваралаштво тражи начин да се испољи, тако је Пароброд покренуо нови циклус јавних читања савремених српских драма.

Фестивал „Паробродске приче“ осмишљен је као платформа која ће омогућити свим заинтересованима прецизан увид у нову, неоткривену драмску продукцију на овим просторима, а младим редитељима, глумцима шансу да се сусретну са својом публиком и да кроз сведену, интимну форму преиспитају и пренесу најбоље, још увек неизведене драме савремених српских писаца

Ове године на фестивалу нас очекују 3 премијерна читања драмских текстова: „Раке“, „Отпорност каљеног стакла“ и „Ротквице“ као и једно репризно “Незаборавак. Поточница. Змијске очи”.

Програм фестивала:

Среда, 25.10. 20ч Комад “Раке”

Четвртак, 26.10. 20ч Комад “Отпорност каљеног стакла”

Петак, 27.10. 20ч Комад “Ротквице”

Субота 28.10. 20ч Комад “Незаборавак. Поточница. Змијске очи”

Улаз на сва јавна читања је бесплатан.

Уредница фестивала је наша реномирана позоришна редитељка Ана Томовић.

Ана Томовић је радила у београдским позориштима: Атељеу 212, Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Београдском драмском позоришту, БИТЕФ театру, Малом позоришту „Душко Радовић“, Позоришту „Бошко Буха“, као и у Српском народном позоришту у Новом Саду, Сомборском позоришту, Краљевачком позоришту, Theater Oberhausen у Немачкој, Казалишту "Иван Пл.Зајц" у Ријеци…

Учествовала је на многим домаћим и међународним фестивалима и добитница је, између осталог, две награде "Јоаким Вујић" за режију. Њена представа Брод за лутке победница је 54. Стеријиног позорја 2009. године, (укупно 6 награда), представа "Мајка Храброст и њена деца" проглашена је представом сезоне 2013/2014. Народног позоришта у Београду, а представа Судбина једног Чарлија представом сезоне 2017/2018 у позоришту Душко Радовић…

O комадима:

Дајана Јосиповић режира комад "Раке" младе студенткиње ФДУ Софије Димитријевић. У овом комаду Софија говори о читавој генерацији младих људи који живе у провинцији и чији главни ментални простор је кладионица. Доминирају младићи који постају копије својих пијаних очева изгубљених за суседним столом. Девојчице су овде вечито на губитку уколико не могу да играју игре сексуалности и моћи. Свако ко у овом миљеу због своје сензитивности иоле одскаче постаје предмет исмевања и понижавања.

Немања Мијовић режира комад младог глумца и писца Данила Бракочевића "Отпорност каљеног стакла". Овај комад, који је ушао у трку за награду за најбољи европски драмски текст одликује необична форма, својствена Даниловом рукопису, где се језички преплиће неколико ликова једне необичне породице која се формирала кроз дуги низ година бежања и враћања, оптуживања и помирења. Данило кроз овај текст показује да је породица судбина коју можемо да пробамо да игноришемо, али везе које су успостављене никада неће нестати.

Марта Ђорђевић режира комад "Ротквице", вишеструко награђиваног младог аутора Ђорђа Косића. У "Ротквицама" Ђорђе Косић на веома духовит начин рекреира библијски мит о Каину и Авељу, двојици сукобљене браће и њиховом оцу, да би говорио о манипулацијама и махинацијама знањем и ресурсима који се одвијају унутар једне породице али и на ширем плану у савременом друштву. Ђорђе успева да измисли нови језик којим говоре ликови, који је препун духовитости и парадокса и да преко језика, тј. форме искаже суштину заблуде у којој се налазе ликови.

Тара Митровић режира комад "Незаборавак. Поточница. Змијске очи" списатељице Мине Петрић која је била у најужем избору за Стeријину награду за најбољи савремени текст. У овом комаду се преплићу три генерације жена једне породице: бака, мајка и ћерка. Из женске перспективе посматрамо вишегенерацијску борбу жене на овом простору за личну, породичну и друштвену еманципацију, њихове успехе и поразе, њихове заблуде и дубоке реализације. Мина кроз овај комад наставља да истражује женску перспективу коју је започела са комадом "Пукотине" и да нам разоткрива слојеве женске судбине на Балкану.

Фестивал се одржава уз подршку Министарства културе Републике Србије.

О КАНАДИ И АЛБАХАРИЈУ: У УК "Пароброд" разговор о стваралаштву недавно преминулог писца

Округли сто: Канада у стваралаштву Давида Албахарија

Разговор о Канади у стваралаштву Давида Албахарија, великану српске књижевности, који је преминуо недавно, у организацији Српске асоцијације за канадске студије одржаће се у петак, 20. октобра 2023. од 19 часова у УК Пароброд. О Албахаријевом стваралашту током његовог боравка у Канади (1994-2012) и Канади као теми у његовим делима, говориће истакнути професори књижевности и књижевни критичари: проф. др Мaja Ћук, проф. др Томислав Брлек, проф. др Татјана Росић Илић, Марјан Чакаревић и Драган Бабић, уз модерацију доцентице др Марије Панић, председнице Српске асоцијације за канадске студије и шефице романистике Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Давид Албахари (Пећ, 1948 - Београд, 2023) прозни писац, есејиста, уредник књижевне периодике, антологичар, преводилац јеврејско-српског порекла. Студирао је енглеску књижевност у Загребу. Као афирмисан писац, учестовао у евакуацији јеврејског становништа из Сарајева, почетком последње декаде прошлог века. Био је члан САНУ, српског ПЕН-центра и СКД. Добитник многобројиних књижевних признања: од Награде Савеза јеврејских општина Југославије, 1971. и НИН-ове за роман године,1996. до међународне Александар Тишма, 2022.

Свака нова књига Давида Албахарија представља у нашој књижевности догађај, јер носи у себи ексклузивност повезивања домаће литературе са светском књижевном баштином.

Аутор скоро 30 књига, збирки прича и есеја, доступних на скоро свим језицима света и превода многих англосаксонских аутора на српски језик: Набокова, Пинчона, Белоуа, Карвера, Апдајка, Етвуд...

Разговор о књизи Морфијум – дневник младог лекара М. Булгакова

Изложба фотографија „Made in Fabrika Fotografa X“

Разговор о роману Зите Руцке "Кратак ватрени окршај"

Разговор о роману Кратак ватрени окршај (Прометеј, едиција Река, Нови Сад 2023. превела Милица Маркић) савремене пољске ауторке Зите Руцке, одржаће се у среду, 18.10.2023 од 19 часова у УК Пароброд.
О овој необузданој, силовитој и сочној животној причи песникиње, која је превалила шездесету, исприповеданој из женске перспективе, иронијско-хумористички, говориће Марија Ненезић, књижевна критичарка и Милица Маркић, преводитељка, уз модерацију Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у Пароброду. Током исте вечери, Снежана Ковачев, драмска уметница прочитаће одломке из романа.

Критика је оценила да је Кратак ватрени окршај инелектуални изазов у погледу лексике, мешања стилова, сложене, небаналне констурције, која побуђује на размишљање.

Зита Руцка (рођена 1964. у Варшави) пољска песникиња, прозна и драмска ауторка, добитница многих признања за свој досадашњи рад. Студије психологије завршила на Одсеку за психологију Академије католичке теологије у Варшави. Већ дебитантска поетска књига из 1989. Покретна стварност доноси јој књижевно признање ''Јарослав Ивашјкевич''. Романескни триптих Мезимица доктора Јузефа, Кратак ватрени окршај и Мека ткива, доносе јој пре три године награду ''Одра'', годину дана раније награду ''Гдиња'' за Кратак ватрени окршај, а 2021. признање Грифиа, за роман Мека ткива.
За роман који дубоко истражује живот Смеј се ако имаш зубе, Руцкој је недавно, тачно 1. октобра ове године, на церемонији у Варшави, уручена престижна пољска књижевна награда – Нике. Досадашњи добитници/ е ове награде која се додељује за различите жанрове, су и два имена овенчана Нобеловом наградом: Чеслав Милош и Олга Токарчук.

Добродошли!

Циклус разговора на тему "Медији између истине и креативности"

Религија и медији – две стране истог етра

У новом сусрету трибине „Медији између истине и креативности“, гост модератора Петра Станојловића биће свештеник, редитељ и професор Ненад Илић, који ће сведочити о односу религије и медија, питањима и феноменима медијске комуникације између човековог духовног, општег религиjског и јавног медијског дискурса.

Свеопште питање традиционалне религиjске основе, која постоји и у савремености технологије и масовних комуникацијa, делује непомирљиво, али практично достижно, јер је питање вишег смисла некада присутније јавно, него интимно.

Питања савременог технолошког, наспрам вечног и теолошког, симболи времена и симболи духа, алати медија кроз однос према исповедању, јавни наступ у простору екрана и олтара, веза између религија и медијских садржаја, отворена су за госта, публику и јавност у УК Пароброд, у уторак, 17. октобра, од 20 часова.