Мултидисциплинарни соло перформанс поводом дебитантске песничке књиге Јасне Кинђић  Ораторијум за птицу (Партизанска књига, едиција Првоборац 2023) одржаће се у понедељак, 25. септембра од 19 часова у УК Пароброд. Овај премијерни музичко-сценски перформанс са двоструком видео-пројекцијом, припремљен  за београдску промоцију, изводи ауторка књиге, уз подршку Хемналине Миресковић на виолини, Духа на перкусијама, и ауторски видео-рад редитеља Николе Стојановића.

Разговор  о Ораторијуму за птицу предвиђен је у другом делу вечери. Поред  Јасне Кинђић, у име издавача говориће  Владимир Арсенић, књижевни критичар, уз модерирање Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у Пароброду. У поговору ове поетске збирке Поетика ритуала, Срђана Срдића и Владимира Арсенића забележено је: „Поетски аутохтон Ораторијум за птицу ослања се на радове авангардних уметника, а своју изабрану традицију налази у поезији Ен Секстон ( Anne Sexton)којој је посвећена једна од централних песама у збирци“. 

Према речима Арсенића „ово је изворна поезија, која се певала у трансу, која се рецитовала крај ватре која је, поред тога што је опчињавала своје слушаоце, од њих тражила саучешће, претварајући се у исцелитељски ритуал очишћења и ослобађања“.

Јасна Кинђић рођена је 1975. у Горњем Милановцу. Мултимедијална уметница, оснивачица је импров ансамбла Кабаре Небула с којим изводи своју поезију. Песме је објављивала у часописима и на порталима. Живи и ради као преводитељка у Београду.

Разговор о роману Затворено због одмора (превео  Данило Брајовић, издање, ИП Clio, едиција Gral, 2023) уз гостовање аутора Стефана Чапаликуа, одржаће се у суботу, 23.09.2023 од 19 часова у Пароброду. О роману чија се радња одвија између Београда, Тиране и Скадра, у јеку Другог светског рата, осим Чапаликуа говориће:  Мирољуб Мики Стојановић, уредник ФЦС, Тамара Крстић, књижевна критичарка, Зоран Хамовић, главни уредник ИП Clio, уз превод Дамјана Филиповића и модерацију Тамаре Стојановић.

Немци, Срби, Италијани, Албанци, у узајамним прожимањима и додирима,  овде нису третирани тек са становишта историјске одговорности. Они су кривци у властитим животима, који им непрестано измичу контоли. Рат брише разлике међу људима, показујући да сви чезну само за једним-љубављу.

Стефан Чапалику (1965), дипломирао је албански језик и књижевност на Универзитету у Тирани 1988. После је наставио стручно усавршавање у Италији, Чешкој и Енглеској, да би докторску дисертацију одбанио 1996. Чапалику је од 2005. године истаживач је при Центру за албанске студије и професор естетике на универзитету уметности у Тирани.

Пише поезију, прозу, драме и есеје који су преведени на енглески, немачки, француски, италијански, румунски, пољски, бугарски,српски, македонски и турски језик. Позиришни је и филмски редитељ. За своје драме, извођене на националним и међународним позиришним фестивалима, освојио је бројне награде и признања. Проглашен је најбољим албанским драмским писцем 1995. 2003. 2007. 2012. и 2016. године.