Додељена награда "Александар Дероко"

Додељена награда "Александар Дероко"

Додељена награда "Александар Дероко" у УК Пароброд

Додељена награда "Александар Дероко" у УК Пароброд

Мултидисциплинарни соло перформанс поводом дебитантске песничке књиге Јасне Кинђић  "Ораторијум за птицу"

Мултидисциплинарни соло перформанс поводом дебитантске песничке књиге Јасне Кинђић  Ораторијум за птицу (Партизанска књига, едиција Првоборац 2023) одржаће се у понедељак, 25. септембра од 19 часова у УК Пароброд. Овај премијерни музичко-сценски перформанс са двоструком видео-пројекцијом, припремљен  за београдску промоцију, изводи ауторка књиге, уз подршку Хемналине Миресковић на виолини, Духа на перкусијама, и ауторски видео-рад редитеља Николе Стојановића.

Разговор  о Ораторијуму за птицу предвиђен је у другом делу вечери. Поред  Јасне Кинђић, у име издавача говориће  Владимир Арсенић, књижевни критичар, уз модерирање Катарине Лазић, уреднице књижевног програма у Пароброду. У поговору ове поетске збирке Поетика ритуала, Срђана Срдића и Владимира Арсенића забележено је: „Поетски аутохтон Ораторијум за птицу ослања се на радове авангардних уметника, а своју изабрану традицију налази у поезији Ен Секстон ( Anne Sexton)којој је посвећена једна од централних песама у збирци“. 

Према речима Арсенића „ово је изворна поезија, која се певала у трансу, која се рецитовала крај ватре која је, поред тога што је опчињавала своје слушаоце, од њих тражила саучешће, претварајући се у исцелитељски ритуал очишћења и ослобађања“.

Јасна Кинђић рођена је 1975. у Горњем Милановцу. Мултимедијална уметница, оснивачица је импров ансамбла Кабаре Небула с којим изводи своју поезију. Песме је објављивала у часописима и на порталима. Живи и ради као преводитељка у Београду.

Музика - мој ресурс или бег?

У оквиру циклуса трибина "Психотерапија из другог угла", 15. септембра, са почетком у 19 часова, у УК Пароброд угостићемо Невену Димитријевић, Борјану Гаврић и Марка Лоуиса уз модерирање Бојане Обрадовић која стоји испред Пројекта "Причајмо о томе".

Са Невеном, Борјаном и Марком ћемо разговарати на тему "Музика-мој ресурс или бег?"

Невена Димитријевић је РЕКБТ психотерапеут под супервизијом.
Борјана Гаврић је КБТ психотерапеут, схема психотерапеут под супервизијом.
Марко Лоуис је кантаутор и музичар.

Невена и Борјана ће причати о музици из угла психотерапије, док ће Марко причати о музици из угла неког ко се професионално бави музиком. Сви ће говорити и о томе шта за њих лично значи музика. Мишљења су да музика углавном може да нам послужи да разумемо себе, то је пут ка откривању шта осећамо, на који начин нешто доживљавамо, служи и да се повежемо са другим људима, што значи да им је музика углавном ресурс, али истина је да нас музика може некад и одвојити од наших емоција.

На трибини ћемо чути о томе где је граница између музике као ресурса и музике као бега, како да препознамо да ли нас музика враћа себи или нас удаљава, шта нам даје, а шта нам можда и узима.

Разговор ће бити отворен за дискусију, увиде, повезивање, емоције, а биће и музике.

Улаз је бесплатан.

*слика преузета са сајта Пинтерест

Пројекција филма "Волети Патришу Хајсмит"

Волети Патришу Хајсмит / Lovng Highsmith
Режија: Ева Витија
Жанр: Документарни
Трајање: 83 мин
Производња: Швајцарска, Немачка

Цена улазнице: 250 динара

Волети Патришу Хајсмит је узбудљив документарац који је заснован на приватном животу славне списатељице по чијим криминалистичким романима су снимљени филмови попут Талентовани Господин Рипли и Хичкоков Странци у возу. Филм баца ново светло на живот славне списатељице и прожет је темама љубави и њеног одлучујућег утицаја на њен лични и списатељски идентитет. Кроз 83 минута највеће љубави Патришиног живота откривају процесе настајања популарних криминалистичких романа. Филм Волети Патришу Хајсмит је домаћу премијеру имао на ФЕСТу 2023. године.

IMDb: https://www.imdb.com/title/tt15239466/?ref_=fn_al_tt_1

YouTube: https://www.youtube.com/watch?v=8Lqp-sZBk1o

Бити и живети у 21. веку

Наша пета трибина биће посвећена теми Посао и рад у 21. веку.

Уз посао и рад често иду различите врсте стресова невезано од века о коме причамо. Чини се ипак, да се у овом 21, сусрећемо са неким стварима и изазовима о којим дословно „не знамо шта да мислимо“.

Једно од најчешћих питања које чујемо је „хоће ли нас заменити вештачка интелигенција“.
С друге стране, нека занимања одумиру сама од себе, иако су нам и даље потребна. Сви знамо да је пронаћи мајстора постало мислена именица, да су достављачи и возачи често из других земаља, да су миграције због посла толико учестале да се тржиште рада нон-стоп мења.

Појавиле су се (посебно услед короне) и такозване нове нормале попут рада од куће и дигиталних номада. Круту корпоративну климу све више замењује флексибилније руковођење и пословно окружење са теретанама, столовима за пинг-понг и слично. Запослени све мање траже „меке вештине“, а све више одговоре на то како да заштите ментално здравље и адекватније брину о себи. С друге стране, неки други радници немају паузу ни за тоалет, зарађују мање од лежаљки на плажама, трпе разне уцене и малтретирања.

Како све ово утиче? Који су стресови и изазови које нам рад у 21. веку доноси? Шта су начини да заштитимо себе и своје ментално здравље? Можемо ли и на који начин да мењамо пословне окружење и захтеве које оно доноси? Где је граница рада, а где изгарања?

Разговор о овим и свим вашим питањима водиће др Тијана Мировић, психолошкиња и психотерапеуткиња, а Тијанин гост ће бити Владимир Боровница, психолог и системски породични психотерапеут.

Видимо се у среду, 13.9.2023. у 20ч

Изложба "Деконструкција покрета" Институт за уметничку игру

Изложба радова студената мастер и докторских студија Института за уметничку игру насталих под менторством проф. Душице Пејић биће отворена у среду, 06. септембра у 19 часова у УК Пароброд.

Плес настаје у тренутку и не оставља траг. Користећи тело у покрету као алат којим се црта, реализовани су уметнички радови на тему деконструкције покрета и ритма. Тим поступком покрет је транспонован у визуелно дело. Енергија покрета је забележена интегрисањем визуелне уметности и уметничке игре.
Студенти мастер студија са смера Уметничка игра и докторских студија са смера Уметничка игра и перформанс Института за уметничку игру у Београду, транспоновали су покрет настао у простору балетске сале у визуелну раван. Применом медија фотографије и цртежа свели су линију тела и покрета на апстрактну форму.
Играчи уметници, инспирисани неком од играчких поза, а променом перцепције реализовали су визуелно апстрактна уметничка дела.
Пројекат Деконструкција покрета настао је по узору на приступ Василија Кандинског и његов рад Dance curves који је један од начина повезивања извођачких и визуелних уметности. Такође радови из серије Ритам су материјализација и чување покрета реализованог у плочастом материјалу форексу.
Током процеса рада спроведено је истраживање различитих начина повезивања уметничке игре и визуелног записа. Променом фокуса и приступа развијен је и обогаћен наш приступ стварности и животу кроз другачији начин мишљења, опажања и реализовања. Повезивање извођачких и визуелних уметности у оквиру савремених уметничких пракси је важан део другачијих приступа, наводи професорка Душица Пејић.

Изложба „Пре употребе проучити упутство“

Изложба „Пре употребе проучити упутство“ указује на неистраженост сопствене индивидуалности која вапи за инструкцијама. Кроз комбинацију графика цртежа и слика концепција је састављена у форми критике људске глупости утемељено на цинизму и сарказму.

Калуп друштвене конструкције који је лишен интроспекције, резултира лажним представама о себи које редовно негујемо. Док нас одбрамбени механизми чврсто држе на земљи, наша глава се уздиже на место где нико не може ни да је види, а камоли дотакне.

Упутство које се кроз поставку нуди позива да загребемо испод друштвене конструкције и сагледамо једини лек за људску глупост - самоспознају.

Андреа Новићевић, рођена 2000. године, је дипломирани дизајнер и визуелни уметник. Личним брендом и псеудонимом под којим се представља - Ђисус, иступа ангажовано и освешћено према свакодневници коју посматра. Тежи ка директној комуникацији са публиком уз неговање ироничног наратива. У стваралаштву, поред минималистичких и јасних плаката, користи и спонтану наративност цртежа као основног медијума. Истражујући хоризонте свога ума, пројектује кроз личну призму свет унутар и око себе концептуално и концизно а пре свега духовито. Бренд настоји да створи интраперсонални моменат, који ће навести посматрача на поистовећивање са идејном темом. Тренутно иза себе има четири самосталне изложбе и преко десет групних.

Театар Ла МаМа из Њујорка и CultureHub у Пароброду

Театар Ла МаМа из Њујорка и CultureHub у Пароброду

Дневни магазин културе

Дневни магазин културе