На десетој јубиларној трибини "Читај ме, гледај ме" која ће бити одржана у уторак 18. априла, од 20 часова, говорићемо о роману и филму Квентина Тарантина "Било једном у Холивуду" .

Гости мр Весне Вукајловић биће Горан Скробоња који је превео роман на српски језик и Ненад Беквалац, филмски критичар и драматург који познаје детаљније опус и стваралаштво Квентина Тарантина.

У питању је несвакидашњи филмски стваралац који је обележио крај 20. века у Холивуду али и почетак 21. века бројним филмовима као што су "Петпарачке приче", "Кил Бил", "Ђангова освета", "Било једном у Холивуду" и који је поред редитељског умећа доказао и да је плодоносан писац, продуцент и глумац.

Његов стил је веран одређеној врсти бруталности и ликовима који са свим својим манама и врлинама пролазе кроз изазове и глорификују бунтовнички дух индивидуалца у друштву.

Ускоро ће из штампе у Београду изаћи и књига есеја "Биоскопска размишљања" где Тарантино сабира своја промишљања и утиске о најзначајнијим филмским ствараоцима Холивуда, те га то чини и хроничаром те темељним познаваоцем филмске историје Америке. О овој збирци ће такође бити речи на трибини.

"Било једном у Холивуду" је филмско остварење из 2019. где је поред редитељског и сценаристичког, Тарантино преузео и продуцентски посао.

Филм је управо драгуљ који нас враћа у седамдесете године прошлог века, уводи у реалан, трагично -трилерски догађај у вези са Романом Поланским, а све то покушаћемо да сагледамо и кроз романескну форму, а разлике које су нам дате моћи ћемо да уочимо и сагледамо. Роман „Било једном у Холивуду“ се појавио нешто касније код нас у односу на филм, управо захваљујући преводу Горана Скробоње те ћемо чути његова запажања и на који начин он види сценарио према којем је филм режиран.

Наша трећа трибина биће посвећена теми Партнерство у 21. веку.

Често чујемо коментаре да нема више праве љубави, да ништа више не траје, да данас свако гледа и воли само себе и сл. С друге стране они оптимистичнији и романтичнији говоре да све може да умре и нестане, али љубав не, да се све мења, па можда и њен оквир али да је права љубав вековима иста – баш „као у песмама, баш као у причи“. Одакле потичу ове, толико различите тврдње? Зашто уопште постављамо то питање? Зашто је 21. век донео толика преиспитивања љубави и партнерских односа?

Истраживања показују да данас само 8% породица спада у „традиционалну“ - мама, тата и дете/деца породицу. То значи да су породице данас породице самохраних родитеља, породице са истополним партнерима, породице где партнери живе одвојено, породице са више генерација, породице са више партнера… Паралелно са тим важне, да не кажемо неизбежне теме у партнерским односима представљају "online dejting", полиаморија, слуђивање („gaslighting“), „seenovanje“, „goast-ovanje“, преваре и сл.

Да ли су ово феномени новог доба или данас само мало више о томе причамо? Имамо ли данас превелика очекивања од партнера? Да ли су нам лична срећа и задовољство постали важнији од свега, па и од партнера и односа? Да ли смо постали бескомпромисни и да ли заиста прелако одустајемо? Да ли је то добра или лоша ствар? Да ли је сада теже или лакше бити у добром и здравом партнерском односу? Које нам је изазове, а које предности 21. век донео?

Разговор о овим и свим вашим питањима водиће др Тијана Мировић, психолошкиња и психотерапеуткиња, а Тијанин гост ће бити Милорад Недељковић, системски породични психотерапеут који већ скоро две деценије ради са паровима.

Видимо се у среду, 12.04.2023. у 20 часова.