Разговор о досад најобимнијој књизи поезије Ингеборг Бахман на српском језику и њеном прозном ремек-делу Малина (Контраст, Београд, 2021) одржаће се у среду, 19. октобра 2022. од 19 часова у УК Пароброд. О изабраним стиховима говориће Николина Зобеница, редовни професор Одсека за германистику Универзитета у Новом Саду, ауторка превода и поговора поетске књиге и Јелена Ниџовић, уредница издања Малина (уз А. Пејовић, превод С. Дошлов) и Изабрана поезија (уз А. Марковић) и Катарина Лазић, уредница књижевно-трибинског програма у Пароброду.

Суштинско питање стваралаштва Ингеборг Бахман, поп-иконе савремене аустријске књижевности и пионирке европског феминизма, јесте идентитет. Бахман је често називана „филозофском песникињом“, а интересовање за остале форме њеног уметничког израза не изостаје до данас. Скоро пола века откако је преминула, важно је говорити зашто је, поред поезије, бирала друге жанрове уметничког израза како би била друштвено-политички видљивија. 

Једино њено завршено ремек-дело из циклуса „Начини умирања“ је Малина, из 1971, посвећено Целану. Ово издање садржи поговор Елфриде Јелинек, Рат другим средствима, написан за Шпигелову редакцију за културу (превео Душан Николић), где није објављен, а драгоцено је сведочанство о Бахман,првој жени послератне књижевности немачког говорног подручја која је покушавала да спасе језик из тада разорене културе. 

„Не постоје рат и мир, постоји само рат“, рекла је Бахман непосредно пре него што је преминула.

Бахманова је била узор многим књижевницама Источне Немачке и аустријским представницама женске књижевности. Поштоваоци њеног опуса су аутори/ке светског гласа (Х. М. Енценсбергер, Уве Јонзон, Сара Кирш, Томас Бернхард...), али и добитници/це Нобелове награде за књижевност: Гинтер Грас, Хајнрих Бел, Петер Хандке, Луиз Глик.

Ингеборг Бахман (1926–1973) била је филозофкиња, песникиња, ауторка кратких прича, есеја, радио-драма, либрета за опере. Одбранила је докторску дисертацију о Мартину Хајдегеру. Добитница награде за поезију Групе 47. Умрла је од последица пожара 1973. у Риму.

Књига Кончић у чвор, Дејана А. Милића (Аранђеловац, 2022) непретенциозно је а питко штиво, изникло из замишљености над животом. У овој књизи кратке прозе која је настајала читаву деценију, налазе се остављени трагови о људима, сусретима и приликама, које су утицале на аутора. Према речима критичара, књига је испричана у даху, скоро исповедно, а приче су изникле из свакодневних згода и незгода.

„То је једна од оних књига које су вредне због тога што ћете их давати даље на читање, што ћете им се враћати и што има нескривене емоције. Дејан дели своје утиске, своје емоције, своје доживљаје, своју породицу, унутрашњост са читаоцима. Књига је јако вредно сведочанство о једном периоду у коме је он сазревао, развијао се професионално до овог нашег чудног времена, када смо заборавили шта је било пре короне и када нам корона прави пресек у животу. Одговорно тврдим да су све приче јако вредне са становишта социјалног контекста” – каже др Сузана Тричковић Павловић, социолошкиња и списатељица.

„Књига је добра зато што говори о добрим људима ако и има некога ко није добар он је ту епизодиста како би се истакла доброта оних других који су утицали на моје сазревање.”- каже аутор књиге. Књига је добила назив по истоименој причи и по речима аутора то је окосница његовог поимања живота.


Глумица и списатељица Татјана Венчеловски сматра да је Дејан Милић написао приче које смо помало заборавили. „У разговору, односу, животу, Дејан од заборава чува људску племенитост, али и човекову несавршеност. Он се са њом не обрачунава, јер је неким својим јунацима одавно све опростио, или се живот за то већ побринуо. Дивно је то балансирање између упечатљиве прошлости и свођења емотивних рачуна, с једне стране, и спремности да се о људима, животу и будућности учи из једног невиног, а јасног погледа на свет, од свог детета, са друге.“


„Ова књига, као и свака друга ризница животне мудрости, има једну велику ману: када је једном отворите, не можете да престанете да ’чепркате’ по њој. И једну велику предност: њен садржај је тако питак да јој се увек можете вратити.“ – примећује др Немања Девић, историчар и писац.

Књигу која је штампана у издању Народне библиотеке Свети Сава из Аранђеловца, 11. октобра 2022, у Установи културе Пароброд представиће:
• Проф др Сузана Тричковић Павловић, социолошкиња и списатељица;
• Романа Јовановић, учитељица и руководилац Драмског студија у ОШ „Светозар Милетић“ у Земуну;
• Биљана Радашиновић, директорка Народне библиотеке Свети Сава из Аранђеловца; и
• Др Немања Девић, историчар и писац.
Делове из књиге читаће аутор Дејан Милић и његова једанаестогодишња кћи Нина, који је скривени аутор књиге.
Модератор књижевне вечери биће Марина Грујић.

Дејан А. Милић (Пирот, 1972), магистар је права и предавач реторике на Правном факултету Универзитета Унион у Београду. Као студент био је вишеструки победник чувених такмичења у говорништву која се одржавају на Правном факултету Универзитета у Београду, где је 1995. понео титулу најбољег међу најбољим говорницима. Од академске 2001/2002. године предавао је реторику на разним високошколским установама (Војна академија КоВ у Београду, Факултет за медије и комуниикације Универзитета Сингидунум у Београду), а од академске 2006/2007. године непрестано предавач је Правног факултета Универзитета Унион у Београду на изборном предмету „Правна реторика и савремени односи са јавношћу“.