Разговор о документарној књизи Ален Гинзберг Друга Америка (превела са француског Кристина Бојановић, Карпос, 2021) из пера Жана Портантеа, луксембуршког књижевника о песнику, легенди битничког покрета, субверзивном вођи и чувару ''друге'', подземне Америке, одржаће се у четвртак, 8. септембра од 19 часова у УК Пароброд.
Осим Портантеа, о овом бунтовнику, жртви цензуре, активисти, миротворцу, учитељу, будисти, аутору манифеста Beat генерације и Хипи покрета, о чијим делима је ФБА сачинила позамашан досије, говориће: Дејан Аничић,издавач из Швајцарске, Александар Саша Жикић, новинар и писац и Ивана Максић, песникиња и преводитељка.
Bеликог Гинзберга Портанте је видео једном, у Скопљу, поводом Песничких вечери у Струги, 1986. године. Зато је одлучио да у своје истаживање укључи велики број Гинзбергових савременика и сарадника, од песника Пјера Жорисеа (Pierre Jorise), до новинара Ала Ароновица (Al Aronowitz). Ова књига пружа другачији увид у биографију грађанина света-Алена Гинзберга, епоху Beat културе и Flower Power, али и његових сабораца као што су : Бороуз, Керуак, Ферлингети, Шнајдер и многи други.
Уз предговор Ен Волдман (Annе Waldman) америчке песникиње, перформерке, феминисткиње, Гинзбергове сараднице и културне посленице,са којом оснива књижевни програм The Jack Kerouac School of Disembodied Poetics у Наропа Институту (Болдер, Колорадо, УСА) први пут су доступне на српском језику и Гинзбергове ''поетске белешке'', које он није уврстио ни у једну своју збирку. То су сведочанства његовог боравка у Паризу, из периода, када је битнички хотел у Латинској четврти представљао исто што и Chelsea Hotel, New York. Портантеова књига, осим архивских фотографија, садржи и интервју Гинзберга из 1980. године, аустријског песника Идеа Хинцеа (Ide Hintze) где ''величанствени песник'' говори о Езри Паунду, Фердинанд Селину, али и свом ''Урлику''...
Irwin Allen Ginsberg (1926. New Jersey - 1997. New York)
Jean Portante, рођен 1950.године у Луксембургу, прозни писац и песник.
Живи и ради у Паризу.
Истина иза екрана
Четвртак, 01. септембар, у 20 часова
Некада смо живели истину, сада се живи за информацију. Лични доживљај готово да не постоји, ако као такав, није постао вест. Дигитални живот је потврда да уопште постојимо.
Када се то истина претвара у информацију, информација у вест, вест у интерпретацију, интерпретација у манипулацију и куда иде истина са екрана?
Гледалац се стално пита ко и како прави, издваја и пласира вест на које реагујемо. Да ли је вест сама по себи истина, или је вест само њен контекст?
Начин фунционисања, приступ садржају, уређивању, технологији, продукцији и феномену вести у оквирима телевизијског информативног програма, јесте тема четвртог сусрета панела: Телевизија-екран који се мења.
О начинима производње, утицају и развоју информативног порограма, и многим темама, које се тичу свега што чини и доноси информативни садржај појединцу и друштву, гошћа Петра Станојловића 01. 09. 2022. биће новинарка, уредница, као и водитељка Јутарњег програма РТС, Бојана Марковић.
У петак, 26. августа у 18 часова, у биоскопу Драган Гага Николић, УК Пароброд, биће бесплатно приказан аргентински документарни филм "E.L.M.A Rio Carcaraña, od Rijeke do Malvina"
Филм говори о трговачком броду "Rio Carcaraña" аргентинске компаније Е.Л.М.А. (Empresas Líneas Marítimas Argentinas), који је изграђен 1962. године у граду Ријеци, у време бивше Југославије, данашње Хрватске, а који је касније, 1982. године, учествовао у Малвинском рату између Аргентине и Уједињеног Краљевства.
Реч је о документарном дугометражном филму који је 2016. године добио подршку Националног института за кинематографију и аудиовизуелну уметност Аргентине, а 2018. Националног фонда за уметност.
Резервације за филм можете послати на мејл: eserb@mrecic.gob.ar
Језик: шпански са енглеским титловима.
dgabbbbdgbgdbg
bgsbgbgbgbgbgs
ТУ САМ
У уторак, 12. априла у 19ч се отвара изложба изабраних цртежа ученика средњих уметничких школа из целе земље. Одзив ученика на 5. Републичко такмичење из класичних ликовних медија са темом Ту сам је био велики, а комисија је изабрала радове 82 ученика за излагање.
Организатор такмичења је Школа за дизјн из Београда.
Комисија је радила у саставу: Владимир Милановић (Факултет ликовних уметности у Београду, др.ум, редовни професор), Невенка Стојсављевић (Виша школа за примењену и ликовну уметност у Београду, маг.ум, редовни професор у пензији) и Милена Путник (Шумарски факултет, др.ум, ванредни професор), са чланом - посматрачем из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, руководиоцем сектора за средње образовање и образовање одраслих, Маријом Крнетом.
Ученици који су освојили награде
Категорија први/други разред:
1.место – Река Шиге (2.разред, Гимназија са домом ученика за талентоване ученике “Бољаи”, Сента)
2.место – Миа Атанацков (2.разред, Техничка школа Дрво арт, Београд)
3.место – Бојана Поповић (2.разред, Машинско - саобраћајна школа, Чачак)
3.место – Ања Миљковић (1. разред, Школа за дизајн, Београд)
Похвала: Емеше Кудлик (2.разред, Гимназија са домом ученика за талентоване ученике “Бољаи”, Сента)
Категорија трећи/четврти разред:
1.место – Регина Франк (3.разред, Гимназија са домом ученика за талентоване ученике “Бољаи”, Сента)
2.место – Милица Миљачић (4.разред, Уметничка школа Ниш)
3.место – Анастазиа Гајин (3.разред, Гимназија са домом ученика за талентоване ученике “Бољаи”, Сента)
3.место - Јана Стошић (3. разред, Школа за дизајн, Београд)
Похвала: Кристина Гирева (4. разред, Школа за дизајн “Богдан Шупут”, Нови Сад) и Андреј Павловић (3. разред, Уметничка школа у Краљеву)
Изложба траје до 26.априла.
„Шта је ово? Цртеж, слика, графика или фотографија?“ То је најлепше питање које сам добила у вези ове серије.
Ритам је по дефиницији свако правилно понављајуће кретање. Из мог угла посматрања и снимања, ритам је живот, јер у себи носи динамику, кретање, буку, за разлику од тишине. Фотографије играча на улици су мој покушај да забележим еуфорију и покрет који доноси ритам. Чак и у медицини, мук апарата за откуцаје срца значи супротно од живота. Али ово није досадни такт који се понавља, већ забаван, непредвидив ритам који крши правила, симетрију, прекида устаљеност. Плесови Линди Хоп и Свинг ослањају се на импровизације плесача и изузетно су друштвени и узбудљиви. У овој серији која је представљена на изложби, кроз напрегнутост тела, напор покрета, скокова и окрета покушала сам да представим живот у свом пуном интензитету.
У ери дигиталних слика, свој однос према уметничкој фотографији сам одредила у смеру враћања органском, племенитом процесу, старом занату који захтева вештину, стрпљење, а нарочито размишљање и планирање пре фотографисања и израде у лабораторији. Ипак, увек има импровизације, изненађења и непредвидивих ситуација! Такав је био цео овај аналогни поступак – од креирања негатива до креирања позитива који ће бити пред вама.
Зато Вас позивам да дођете у уторак, 16. августа у 19 часова у УК Пароброд на отварање изложбе аналогних фотографија "Ритам"
Разговор о романсираној аутографији Астал тиш риба фриш - Живот песника political nigredo (Нојзац, Нови Сад,2022) Слободана Тишме, одржаће се у петак, 29. јула од 19 часова у УК Пароброд. О рукопису са наратором под именом Астал, осим аутора, говориће Реља Дражић, издавач и Катарина Лазић, уредица књижевно-трибинског програма у Пароброду.
Писац пише просторно-временски нигредо о уличном, али и породичном насиљу, у складу са цитатом на почетку књиге, о релативизацији нарације и идентитета, којом могућом постаје демократизација у политици. ''Димензија грешке'' као у ранијем креативном изразу Слободана Тишме, егзистенцијално, интимно, али пре свега побуњенички, исијава у пасусима предвиђеним за ''брисање''. У њима су: Александар Тишма, Драган Проле, Милан Раковац, Каја, мајка браће Мандић, Борка Павићевић. До краја овог првог дела трилогије, Живот песника је у оковима доколичарења, ''невидљиве уметности'', из периода када беше графит: Лиман до Дарквуда.
Иако је име све - Nomen est omen, наратор чува или се одриче идентитета. Под разним именима, умножен, читаоца (од)води од Урвидека / Ујвидека преко Херцеговине, Загреба, Истре, Трста и београдских кафаница Охрид и Блед, до староградског Пароброда. Тамо га, поред Пеђе Вранешевића, видимо/чујемо, да говори о домаћем поетско-музичком идиому: бећарцу.
Геније без гитаре и Посластичар биће нови гости Астала тиш рибе фриш...
Они ће наставити Живот песника...