Трибина "Потрага за смислом"
УК Пароброд, четвртак, 12. мај, у 19 часова
На трибини 12. маја имаћемо прилику да поразговарамо о теми која почиње да нас интригира још у младалачком добу, и која нас упркос одрастању и искуству, никада не остави. Зашто је то тако? Чему потрага за смислом, и да ли можемо да живимо растерећено, без тог "бремена"? Или је баш у потрази за смислом кључ испуњавања простора и времена у коме живимо, и нас самих? Шта на ту тему може да нам каже наука, а шта искусни психотерапеути и теолози?
Гости:
протоjeреj-ставрофор Милош Весин, теолог и психолог
Владан Беара, психотерапеут
Вања Ковић, психолог
Модератор: Сара Милановић
Лето када сам научила да летим
На трибини „Гледај ме, читај ме“ 11.маја у 20 часова разговараћемо о филму „Лето када сам научила да летим“, а гости Весне Вукајловић биће књижевница Јасминка Петровић, директорка Креативног центра Љиљана Маринковић и филмски део екипе коју чини редитељ Радивоје Раша Андрић и продуценткиња Маја Поповић.
Филм “Лето када сам научила да летим“ проглашен је недавно за најбољи европски дечији филм у Малмеу, добивши награду Европске асоцијације филма за децу. За кратко време освојио је срца публике и то различитих генерација, а у овоме тренутку погледало га је више од 180.000 гледалаца. Омиљен је и код деце али и код родитеља, а и читав регион проналази сјајну причу која задире у детињство свих нас са простора бивше Југославије.
Ова дирљива, емотивна и животна прича дошла је до великог платна уз помоћ фондова и подршке целе Европе, а првобитно је фабула постојала у роману Јасминке Петровић, осведочене књижевнице која дечију публику уме да анимира и ангажује.
Најзанимљивији аспект је свакако главна јунакиња филма и романа, тинејџерка која и у роману и у филму води радњу и на неки свеж и модеран начин доноси глас нове генерације. Од вокабулара, до нових видова комуникације, преко описа старих локалитета ми прелазимо из неке не тако давне прошлости у данашњи тренутак и схватамо да је права емоција оно што се никада не мења већ спаја људе и судбине.
Поводом рођендана Владе Дивљана, у уторак, 10. маја у Пароброду биће организована пројекција филма, трибина и концерт, Дивљану у част.
17ч Пројекција филма "Небеска тема", Младена Матичевића
19ч Трибина "Хајде да причамо о... Влади Дивљану" , аутор и модератор Александар Ђуричић
21ч Концерт бенда (не)нормални
Александар Ђуричић Хајде да причамо о… Влади Дивљану
Симбол доброг живота, квалитетне музике и расположења које се носило у крчагу и делило са пријатељима, између свега осталог, био је и јесте Влада Дивљан. Тај дечко није обећавао он је испуњавао све наше снове, мамио уздахе, учио нас како треба да се плеше и њише, водио нас је на море, љубављу терао кишу и правио радосне дане. Био је светионик и када је овде био мркли мрак, а он светли и даље. И својим осмехом и својим гласом. Непоновљиво је његово преплитање тананих емоција проткано истинском љубављу према свему што вреди. Данас славимо његов рођендан. А о Дивљану говоре:
Младен Матичевић
Дубравка Марковић
Зденко Колар
Душан Страјнић (Stray Dogg)
Младен Јуричић Макс... и још неки који нису желели да буду најављени, а имају шта да кажу.
Понедељак, 09. мај 2022. у 20 часова
УК Пароброд
Милан Савић, саксофон
Уки Оваскаинен, клавир
Са циљем да домаћој публици представе нека од најпознатијих дела писаних за класични саксофон, саксофониста Милан Савић и пијаниста Уки Оваскаинен приредили су пажљиво одабран програм специјално за ову прилику. На програму Глазунов, Декрук, Итуралде.
Избор композиција за саксофон и клавир.
Изложбе фотографија у Пароброду
Установа културе Пароброд у сарадњи са Фото Савезом Србије позива вас у суботу, 07. маја на две изложбе фотографија.
Прва изложба „У објективу – Бранибора Дебељковића“ биће отворена у 19 часова у главном холу , а истог дана у 20 часова у клавир холу Пароброда биће отворена, изложба фотографија под називом „100+1“.
Бранибор Дебељковић је 65 година био потпуно посвећен и ангажован у свим доменима фотографије, као уметник, професор, историчар и писац. У његовом богатом опусу, међу хиљадама негатива и фотографија из архиве уочљива је посебна посвећеност теми о Београду. Својим обективом, безмало свакодневно, регистовао је развој града и живот суграђана у послератним годинама.
Због ограниченог простора ова изложба представља део селекције фотографија из педесетих и шездесетих година прошлог века када је динамичност града пружала изобиље фотографских тема.
Изложба фотографија „100+1“ представља збир радова пристиглих са Grand Prix Fernando Soprano одржаног у Ријеци у децембру 2021. године.
Чаролија црно-беле фотографије, која траје безмало два столећа, не губи снагу ни у данашњој постхемијској, дигиталној ери. Напротив, релативно доступне технике дигиталне обраде омогућавају добијање веома ефектних резултата, при чему једину границу поставља креативност самог ствараоца. Може се рећи да данас постоје две групе добрих аутора црно-беле фотографије: једни доносе богато искуство из времена фото лабораторије, а други су потпуно нови, млади истраживачи који одлично капирају суштину ове врсте фотографије, а то је: како што боље распоредити низ сивих тонова између потпуно црне и потпуно беле.
УНИЦЕФ школа родитељства “АБЦ о имунизацији”
Част нам је да Вас позовемо на 7. вебинар УНИЦЕФ школе родитељства под називом „АБЦ о имунизацији“ који можете пратити 28. априла 2022. од 18.00 до 19:30 часова на YouTube каналу УНИЦЕФ Србија.
Саговорници:
Проф.др Јелена Војиновић, педијатар-имунолог, Клиника за дечије интерне болести, Универзитетски Клинички центар у Нишу
др Ивана Беговић - Лазаревић, епидемиолог, Градски завод за јавно здравље Београд
др Сци.мед Јасмина Ђинђић, педијатар-неуролог, Клинички центар Крагујевац
др Срђа Јанковић, имунолог, Универзитетска дечија клиника „Тиршова“ (видео укључење)
Модераторка:
Ивана Божовић, новинарка РТС
КОНТРАБАС
Писац: Патрик Зискинд; Глумац: Ђорђе Крећа; Редитељ: Владан Ђурковић; Технички реализатор: Војислав Савић
Цена улазнице: 500 дин
Резервације и информације на број 011 41 42 163 и 064 582 74 04
Контрабасиста који слободно време проводи у соби борећи се са својим проблемима, упушта се у срдачно и опширно излагање о свом инструменту, које постаје све присније и интимније не би ли се, уз обиље самоироније и духовитих коментара, постепено претворило у искрено животно исповедање, у покушај критике овог друштва и живота, у очајнички и неодгодиви вапај за променом.
Контрабас је написан 1981. године, преведен на 27 језика и један је од најигранијих немачких комада. У Београду је деведесетих година Предраг Ејдус играо ову, у то време веома популарну представу и скоро да се није могло доћи до карте у малом позоришту Душко Радовић.
После три деценије, улогу контрабасисте игра дипломирани глумац Факултета драмских уметности Ђорђе Крећа, којег памтимо и по изузетним улогама у серијама “Истине и лажи”, “Војна академија”, “Дрим тим” итд, као и у представама “Флорентински шешир” позоришта Бошко Буха, “Породичне приче” позоришта Славија као и у представама “Парче ноћи на Ивановој гајби”, “Трње”, “Књига о џунгли”, “Рогови у врећи”.
Телевизија: екран који се мења
Уторак, 26. април у 20 часова, УК Пароброд
Идеја друге по реду теме о феноменима телевизије, је свеприсутни забавни садржај у свим својим облицима. Форма, стратегија продукција, избор садржаја су елементи, који пласирају, али и трасирају тржиште и посредно утичу на гледалачку свест.
Забава као формат је на известан начин блиско везана и за комерцијални простор. Паралелно са развојем технологије, током телевизијске историје забавни програми су били главни и неминовни део друштвене активности, менталитетских особености публике, размене порука, простор за субверзију, критику и приказ општих потреба и норми друштва.
Забава је од катодних цеви до лед екрана била директан индикатор општих глобалних и локалних околности.
Колико забавни садржаји попут музике, квизова, колажних емисија, ријалити шоу и ток шоу програма, али и информативних формата, који се све чешће доживљавају као шоу програм, утичу на гледаоце, као и то шта су етичке норме забавних формата, какве су уредничке моћи, како се забавни садржај осмишљава, развија и продукује, уз Петра Станојловића говориће и његова гошћа, уредница и ТВ лице РТС, Драгана Косјерина.
Смртни исход атлетски повреда
„Можда то и јесте права, велика и потпуна људска несрећа, кад је човек нем од гађења и укочен од стида због онога што други с њим чине, тако да не уме и не може да брани своје право, него мора, поред тога што је жртва, да узме на себе и изглед кривца.“
У среду, 20. априла у 19ч у УК Пароброд, одржаће се друга у низу трибина из циклуса "Психотерапија из другог угла".
Овог пута учеснице трибине су Ивана Јовановић, социјална радница и психотерапеуткиња под супервизијом, и Невена Димитријевић, социјална радница и едуканткиња напредног нивоа РЕБТ-а. Тема разговора биће библиотерапија и књига "Смртни исход атлетских повреда".
Ивана и Невена осврнуће се на сам појам библиотерапије, али и на то шта библиотерапија представља њима, и дискутоваће о томе какве емоције и процесе је Смртни исход покретао код њих.
Улаз је слободан
Разговор о роману "Путовати" Жарка Радаковића
Роман ''Путовати'' (Чаробна књига, Петроварадин, 2021) Жарка Радаковића биће представљен у уторак, 19. априла од 19 часова у Пароброду.
Осим аутора из Келна, о овој фрагментарној и скоковитој приповести о идеји путовања, говориће Јасмина Врбавац, књижевна критичарка, уредница редакције за културу РТС и ауторка емисије о књижевности '''Вавилон'', Никола Петаковић, уредник издања и Катарина Лазић, уредница књижевно - трибинског програма у Пароброду.
Радаковићево ''Путовање'' може се читати као путописни жанр, друштвено-политички роман али и прича, која путовање не представља потрагом за доживљајима, већ бежањем од доживљаја, али и од нарације. Након романа ''Кафана'' и ''Кречење'' нова Радаковићева књига ''Путовати'' је следећа, трећа фаза уметникове деконструкције књижевне али и не –књижевне стварности.
Жарко Радаковић, романописац, есејиста, књижевни преводилац рођен у Новом Саду (Србија) живи у Келну (Немачка). Објавио је Tübingen (1990) Понављања (са Скотом Аботом,1994) Емиграција (1997) Поглед (2002) Губитак слике (лепо писање и визуализација Написаног, с Нином Попс, 2007) Вампири & Разумни речник (са Скотом Аботом, 2008) Страх од емиграције (2010) Ера (2010) Књига о музици (с Д. Албахаријем, 2013) Кафана (2016) Кречење (2018) Книфер (2019) Путовати (2021) књига о фотографији (с Д. Албахаријем, 2021) и књига о пријатељству (с С. Аботом, 2021)
Добитник признања ''Биљана Јовановић'' за роман Кафана (2016)
Превео је са немачког језика 26 дела П. Хандкеа.