Duško Vukić je rođen u Beogradu 1956 god. Penzioner i fotograf amater, i kao takav hroničar kulture sećanja – Beograda prestonice, koja pred našim očima nestaje u socijalnoj kulturi življenja i kojoj smo bili savremenici. Beograd, uličnih kapija i kućnih dvorišta, preostao od Dorćola do Neimara, iz prethodnih epoha
Duško Vukić je n agrađivan u okviru izložbe ''Dani Evropske baštine na tlu Beograda'' i u okviru izložbe ''Dva Projekta'' Dragoljuba Zamurovića.
20. Октобар 19 часова – главни хол и анекс
На изложби ће бити представљени графички радови Милице Ракић и цртежи, забелешке, писма и личне фотографије Констатина Поповића.
Користећи архивски поступак као уметнички поступак, уметница кроз пронађене забелешке, цртеже и фотографије Констатина Поповића ствара архив доживљеног, преиспитујући однос према прошлости, култури и историји. Изложбени простор постаје архивско сведочанство у коме званични историјски оргинал кроз уметничку интервенцију постаје копија која није представљена као инфериорна већ побољшана верзија оригинала и која као таква чини да им се поетике додирују, укрштају и поклапају, Читава изложба представља заправо једну амбијенталну инсталацију у којој се преплићу прошлост и садашњост кроз уметничку интервенцију аутора изложбе Милице Ракић. Милица Ракић Рођена 1972. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Докторант Факултета ликовних уметности у Београду. Члан УЛУСа, у статусу самосталног уметника. Добитница награде Удружења ликовних уметника Србије за графику Златна игла (2007). У свом раду испитује начин на који језик и култура обликују лични идентитет. Живи и ради у Београду. Константин Коча Поповић ( 14.март 2008.- 20.октобар 1992.) представља модел интелектуалца који је прошао кроз надреалистички покрет, официрску дисциплину Краљевине Југославије, Шпански грађански рат, НОБ и друштвено-политички ангажман у СФРЈ кроз разне функције које је имао у послератној Југославији.
На дан отварања изложбе, бонус пројекција документарног филма Горана Марковића „Константин Коча Поповић“ – биоскоп Драган Гага Николић 20 часова
Изложба траје до 31.октобра 2017.
Promocija knjige-sveske Podli podli psalmi (Metella-Xenia, Beograd, 2016.) Bojana Savića Ostojića održaće se u utorak, 3. oktobra 2017. od 19 časova u UK Parobrod, uz gostovanje Dinka Kreha, kritičara iz Zagreba.
Savić Ostojićevo ispisivanje fragmenata, aforizama, načela, poetskih zapisa i mikroeseja jeste polemika, ne samo sa literarnim uzorima, već (pri)kazuje mnogo više od toga.
„Emil Sioran se u Psalmima pojavljuje kao referenca ali i kao polemički oponent i rival kojeg se eksplicitno nastoji nadići... „Podlost“ Psalama najčešće se očituje u njihovoj drskoj eksplicitnosti i „transparentnosti“ — koja ne prerasta u tezičnost i ne zaboravlja na vlastitu literarnost“, piše Dinko Kreho.
Bojan Savić Ostojić autor je četiri zbirke pesama i knjige eseja Aleatorij (2013). Osnivač je Nezavisnih izdanja Knjižuljak i urednik elektronskog časopisa za poeziju Agon. Prevodi sa francuskog. Živi u Beogradu.
Od ponedeljka 2. oktobra do subote 7.10. francuski film "Vratiti život živima"
A od ponedeljka 09.10. do subote 21. oktobra dokumentarni film o Manolu Blanku, čuvenom dizajneru obuće.
UK Parobrod i Izdavačka kuća Clio
pozivaju vas na predstavljanje nove knjige u ediciji Imago
Salman Ahtar
PSIHOLOGIJA PATNJE
govore
Žarko Trebješanin, psiholog
Aleksandar Dimitrijević, urednik edicije Imago
petak, 29. septembar, 19 sati,
UK Parobrod, Kapetan Mišina 6a, Beograd
Promocija autobiografije - knjige Brusa Springstina, jednog od najvažnijih svetskih savremenika pop-rok kulture ’’Born to Run’’ ( prevod Dejan Cukić, izdanje Laguna, 2017) godinu dana nakon izlaska iz štampe britanskog „Simon and Schuster“ originala, kao i hrvatskog prevoda, prvi put u Srbiji i Beogradu, održaće se u sredu, 27. septembra 2017. godine od 19 časova u Parobrodu.
O ovoj ’paradoksalnoj’ ispovesti američke mega zvezde, nazvane po njegovom trećem studijskom albumu iz 1975. godine, zaštitnika potlačenih i marginalaca, govoriće:Hrvoje Horvat, zagrebački rock kritičar, novinar i kolekcionar gitara, Zoran Panović, beogradski novinar, koji je šest puta bio na Springstinovim koncertima i Dejan Cukić, beogradski muzičar i prevodilac izdanja, koji opaskama u fusnotama, još jednom dokazuje zavidnu erudiciju iz pop i rok kulture.
Moderatorka je Katarina Lazić, urednica književno-tribinskog programa u Parobrodu.
Tokom promocije emitovaće se i inserti iz filma ’’Springsteen and I’’, u kojima Peca Popović, rok kritičar, svedoči, da je Springstin šest godina pre rok magazina ’’Rolingstone’’, bio na naslovnici nekadašnjeg jugoslovenskog lista ’’Rock’’ !
Nekadašnji dezerter od regrutacije za Vijetnam, postao je glasnikom ratnih američkih veterana. U mladosti hipijevski auto-stoper, pesnički odaje počast automobilima. Njegovi hitovi pozivi su za podizanje poljuljanog samopouzdanja, a sedam godina pisana ’’Born to Run’’ ispovest je o lečenju od depresije.
’’The Boss’’ nikada do sada nije nastupio u Beogradu i Zagrebu, najbliže ovim prostorima, bio je na koncertu u Trstu, 2012. Prošle godine tadašnji američki predsednik Barak Obama odlikovao ga je najvišim odlikovanjem - predsedničkom medaljom Slobode
Promocija aubiografije - knjige Brusa Springstina
Parobrod bioskop, jedna od retkih institucija koja se bavi tzv. televizijskom kinotekom i svih ovih prethodnih, nekoliko godina prikazujući najznačajnije TV drame i odlomke igranih serija, revitalizuje sećanje na velikane srpskog i jugoslovenskog glumišta. Nakon svih ovonedeljnih omaža i sećanja na Ljubišu Samardžića, pridružićemo se verovatno njegovom možda najboljom ulogom koja ga je činila istinskom jugoslovenskom pop ikonom i simbolom, i koja je za razliku od Borivoja Šurdilovića, dugo izvan fokusa naše publike. Crni Rok iz serije Televizije Zagreb – „Kuda idu divlje svinje“, reditelja Ivana Hetriha i scenariste Ive Štivičića iz 1971, prvi i poslednji put od raspada zajedničke države, reprizirana je pre čak 2 decenije. Beogradska publika će moći u 5 termina počev od ponedeljka 18. septembra od 20h, kao i naredni utorka, sredu, četvrtak i petak, da je uz slobodan ulaz pogleda u bioskopu Parobroda – „Dragan Gaga Nikolić“ (dve epizode dnevno) zaključno sa 22.09 Kapetan Mišina 6a
На Изложби „Ликовни језик ћирилице“ представљени су калиграфски и сликарски радови. У Креирању концепта изложбе основно полазиште је била идеја да се, кроз различите уметничке поетике, применом различитих уметничких интервенција и медија изражавања, истакне могућност ликовног изражавања ћириличног писма, тј ликовност кроз језик као средство вербалне комуникације. Ћирилица као писмо представља средство комуникације као што слика представља комуникацију уметника са публиком тј његову жељу да нешто пренесе, поручи. Разноликост представљених радова показује разноврсне видове коришћења ћириличних мотива и могућност изражавања различитих порука које свако дело има за циљ било да се ради о калиграфским радовима код којих је истраживање писма у првом плану и било да се ради о сликарским радовима код којих је ћирилица свесна или несвесна инспирација и као таква директно или индиректно чини део композиционе целине и у функцији је одређених идејних и симболичних значења.