Трибина "Равнотежа - Баланс"

Позивамо Вас у понедељак, 12. јуна у 19 часова у УК Пароброд на трибину „Равнотежа – баланс“.

Аутор и модератор: Исидора Трифуновић, дипл. инж информационих система

Равнотежа – Баланс

Избалансираност  или уравнотеженост је одраз тренутног стања човека. Човек трага за тачком мира одакле су  све “полуге” животне клацкалице у равнотежи од када зна за себе.

Суочавање са ситуацијама над којим немамо никакву контролу откривају стање стреса у којем се организам већ налази. Ма колико били “образовани” и теоретски потковани о било којој теми, не можемо гарантовати када ће нас неко  или нешто “избацити” из такта. Реакција тела  некада нема никакве везе са нашом интелигенцијом или знањем, чини се. Некада напад панике или изненадна узнемиреност затекне и “образоване” и “необразоване” на одређену тему, физички снажне и физички слабе особе. Некада, просто, оно што теоретски знамо не знамо да изведемо.

Трибина Равнотежа указује на реалне унутрашње реакције са којима се многи од нас свакодневно сусрећу. Да ли реакција на ситуацију открива колико смо у дисбалансу?  Како се развија свеснији одговор уместо пуке условљене реакције?

О овоме ће говорити Исидора Трифуновић, дипл. инж са вишегодишњим искуством у раду развијања фокуса и отпуштања стреса.

Улаз је слободан.

Циклус разговора на тему "Медији између истине и креативности"

Медији, етика и естетика

Време медија у којем се рађају генерације, или време генерација у коме се живи са медијима, делује као свеопшта дилема човеку, као појединцу и друштву у целини.

Питање постојања лепог и доброг, смисленог и корисног у медијској слици на глобалном нивоу, публици често делује илузорно и чини се да медији заступају сасвим супротне поруке. Медији као сензационалистичка околност, често не кореспондирају са етичким принципима света, односно неретко приказују и издвајају негативне појаве, понашања међу личностима и ликовима у етру, како би скупили критичну масу оправдану комерцијалним, идеолошким и потрошачким потребама.

Има ли етике у медијском свету, постоји ли веза етике и естетике у садржајима и формалном коду медија. Да ли је преовладала естетика ружног и легитимисан емитерски простор за потребе антијунака, зашто лоша вест увек има бољу пажњу публике и шта корисник медија треба да зна, пре него што постане публика.

О тим и многим другим питањима, у оквиру трибине "Медији између истине и креативности", у понедељак 05. јуна, од 20 часова, ванредни професор Факултета савремених уметности Петар Станојловић редитељ, разговараће са Дивном Вуксановић, редовном професорком Факултета драмских уметности, филозофкињом и естетичарком медија и чланицом Управног одбора Естетичког друштва Србије.

Кретање уметности анимације из галеријског/музејског простора ка филмским фестивалима

У среду 31. маја, у УК Пароброд, одржаће се трећа по реду трибина “Аrtist talk”, која је пратећи програм 55. Мајске изложбе, и има за циљ да демистификује процес креирања анимације, која се налази на граници примењене уметности и филма.

Учесници трибине Ана Недељковић и Никола Мајдак Јр. ће заједно са модераторком Ивом Ћирић разговарати о процесима рада, приказивању анимираног филма по фестивалима, као и проблемима са којима се, приликом дистрибуције уметничког дела широј публици, сусрећу.

Циклус трибина "Читај ме, гледај ме"

Бестселер роман Љиљане Хабјановић Ђуровић "Петкана" доживео је екранизацију и премијеру у септембру 2022. године у Београду, а претходно је приказан и на Московском фестивалу.

Овај чудесан роман који се и данас доштампава и чита изузетно је вољен и цењен код читалачке публике. Говори о животопису младе и побожне Параскеве која пролази дуг пут до једне од највољенијих светитељки Православља.

Тема је изузетно мистична, религиозна и психолошки интригантна те буди снажно интересовање код циталача, а исто такво дивљење је изазвала и код Хаџи Александра Ђуровића, сина списатељице који је  још од 2008. године маштао о екранизацији овог дела. Он као редитељ потписује ово филмско остварење, док глумачку екипу предводи Милена Предић.

На трибини 24. маја, у 20 часова, модераторка мр Весна Вукајловић ће угостити Милену Предић, глумицу која тумачи насловну улогу у филму, са којом ћемо говорити о изузетно захтевном и егзотичном процесу снимања овог остварења.

Филм је прва српско-јорданска копродукција, па су и локације биране од пустиње у Јордану преко Румуније и Србије. Покушаћемо да дотакнемо срж романа која је и редитеља инспирисала да прикаже ову изузетно необичну животну причу , да откријемо шта је то Милена Предић пронашла у делу и лику који је тумачила и на који начин је било могуће такав књижевни запис пренети на филмско платно.

Након премијере издато је и издање романа које садржи слике са снимања филма, а у Будимпешти је филм недавно овенчан Гранд При наградом на фестивалу „Budapest Movie Award“.

На овај начин филм је доживео и међународно признање које је роман неоспорно већ деценијама уназад придобио.

Поред бројних тема биће речи и о тенденцији да се у кинематографији све више филмова снима о религиозним или духовним темама.

Циклус разговора на тему „Бити и живети у 21. веку“

Наша четврта трибина биће посвећена теми Пријатељство и социјални живот у 21. веку.

Пријатељство - интегрални део наших живота, али шта је заправо? Који све облици постоје? Како се остварује, одржава? Како га дефинишемо? Историјски гледано, концепт пријатељства се доста мењао али се о њему и доста писало, размишљало, још од античких филозофа. А шта је оно данас за нас? Да ли ми правимо разлику између пријатеља, другара и познаника и у чему се та разлика огледа?

Када причамо о пријатељствима или ширим социјалним односима, можда је прво питање или асоцијација која нам се јавља у контексту савременог доба – какав је утицај социјалних и других дигиталних мрежа на међуљудске односе? Да ли су оне „све поквариле“ или су нам ипак изнедриле нове видове комуникације и продубиле или ојачале наше односе? Да ли смо се удаљили једни од других? Да ли остварујемо само површне односе без дубљег разумевања? Да ли данас, када имамо огроман број „пријатеља“ и „пратилаца“, смо у ствари много удаљени једни од других и не проналазимо дубљу конекцију са људима? Или, са друге стране, да ли можемо да упознамо људе које иначе не бисмо имали прилике? Да ли можемо да причамо, гледамо се, шалимо и делимо шта нам се дешава са пријатељима на другом крају света? Да ли, ако се плашимо упознавања „у живо“, „онлине“ можемо много лакше да се отворимо и повежемо? Шта нам је 21. век донео, са својом дигитализацијом, у погледу међуљудских односа?

Ипак, социјалне мреже нису једина промена која је имала велики утицај на социјалне односе. Промене у времену проведеном на послу, фокусу на породицу, акценту на важност интимног партнера, све су утицале на начин на који данас остварујемо и одржавамо пријатељске односе. Такође, 21. век је донео и промене у самом начину на који се дружимо, начину на који (не)комуницирамо своју блискост. Коначно, шта за сваког од нас, појединачно, значи остварити социјалне односе у данашње време и колико нам је „довољно“ да будемо добро, да се не осећамо изоловано, већ да можемо да кажемо да имамо свој систем подршке?

Разговор о овим и свим вашим питањима водиће др Тијана Мировић, психолошкиња и психотерапеуткиња, а Тијанин гост ће бити Теодора Павловић, психолошкиња и РЕ&КБТ психотерапеуткиња под супервизијом.

Видимо се у среду, 17.05. у 20 часова.

Циклус трибина: Психотерапија из другог угла

У оквиру циклуса трибина "Психотерапија из другог угла", 16.маја са почетком у 19 часова, у Пароброду угостићемо Јаворку Ђурић уз модерирање Бојане Обрадовић испред пројекта "Причајмо о томе"

Са Јаворком ћемо разговарати о њеној књизи "Шта ако све ово није стварно" (Контраст издаваштво, 2022).

Како сама ауторка каже о себи и књизи:

"Тај наслов ми даје могућност бега, неку менталну игру у којој су моје бриге и страхови можда само нечији сан или да постоји неки паралелни универзум који је стварнији, или да је овај само вежба и припрема за неки други и безброј других опција. Најлепши део живота су ми његови необјашњиви делови, као што су снови и наше чудно постојање у њима. Желела сам да наслов даје осећај из сна и нежност, а да у исто време показује моје избегавање свега и преиспитивање које некад иде до апсурда."

Осим што њене илустрације одликује специфичан стил и палета боја, разлог да угостимо младу илустраторку јесте њен друштвени активизам кроз отварање тема о менталном здрављу, женском телу, сексуалности, дискриминацији.

Јаворка Ђурић рођена је 1992. године, по образовању је инжењерка информационих система и технологија. Покренула је бренд @maple.things у склопу ког илуструје и бави се интроспективним питањима и својим опажањима. Инспирацију и утеху налази у тужним филмовима и искреним књигама.

Разговор ће бити спонтан и отворен за размену са публиком.

Улаз је слободан.

Циклус разговора на тему "Савремена џез и блуз сцена у Србији"

Београд и Србија имају већ годинама динамичну и разноврсну музичку сцену. У поплави масовних српских медија неки делови сцене, као што су џез и блуз сцена, немају пуно могућности за приказивање, иако музичари из ових праваца стално сарађују и деле бину са светски познатим музичарима. Имајући све околности у виду, показало се, да радити на савременој џез и блуз сцени није нимало лако и да се музичари довијају на најразличиије начине.

Такође, џез и блуз сцена су прошле кроз све кризе које су нас пратиле последње две деценије укључујући и кључну кризу за рад уметника, пандемију.

Полазећи од горе наведених проблема, кроз овај циклус трибина, покушаћемо да сагледамо и размотримо ситуацију на сцени и понудимо одговоре на питања како ствари побољшати са акцентом на улогу младих музичара.

Наша прва трибина биће посвећена теми "Џез фестивали у Србији и окружењу и пут младих музичара ка њима".

Кроз ову трибину бавићемо се и питањима организације наступа, подршке институција, издањима, школовању, подмлађивањем сцене и публике, медијима...

Разговор ће водити Милан Петровић, музичар и композитор, а његови гости ће бити Владимир Маричић, пијаниста, композитор, организатор фестивала и Бојан Цветковић пијаниста и композитор.

Видимо се у петак, 21. априла, у 19 часова.

Циклус трибина "Читај ме, гледај ме"

На десетој јубиларној трибини "Читај ме, гледај ме" која ће бити одржана у уторак 18. априла, од 20 часова, говорићемо о роману и филму Квентина Тарантина "Било једном у Холивуду" .

Гости мр Весне Вукајловић биће Горан Скробоња који је превео роман на српски језик и Ненад Беквалац, филмски критичар и драматург који познаје детаљније опус и стваралаштво Квентина Тарантина.

У питању је несвакидашњи филмски стваралац који је обележио крај 20. века у Холивуду али и почетак 21. века бројним филмовима као што су "Петпарачке приче", "Кил Бил", "Ђангова освета", "Било једном у Холивуду" и који је поред редитељског умећа доказао и да је плодоносан писац, продуцент и глумац.

Његов стил је веран одређеној врсти бруталности и ликовима који са свим својим манама и врлинама пролазе кроз изазове и глорификују бунтовнички дух индивидуалца у друштву.

Ускоро ће из штампе у Београду изаћи и књига есеја "Биоскопска размишљања" где Тарантино сабира своја промишљања и утиске о најзначајнијим филмским ствараоцима Холивуда, те га то чини и хроничаром те темељним познаваоцем филмске историје Америке. О овој збирци ће такође бити речи на трибини.

"Било једном у Холивуду" је филмско остварење из 2019. где је поред редитељског и сценаристичког, Тарантино преузео и продуцентски посао.

Филм је управо драгуљ који нас враћа у седамдесете године прошлог века, уводи у реалан, трагично -трилерски догађај у вези са Романом Поланским, а све то покушаћемо да сагледамо и кроз романескну форму, а разлике које су нам дате моћи ћемо да уочимо и сагледамо. Роман „Било једном у Холивуду“ се појавио нешто касније код нас у односу на филм, управо захваљујући преводу Горана Скробоње те ћемо чути његова запажања и на који начин он види сценарио према којем је филм режиран.

Циклус разговора на тему „Бити и живети у 21. веку“

Наша трећа трибина биће посвећена теми Партнерство у 21. веку.

Често чујемо коментаре да нема више праве љубави, да ништа више не траје, да данас свако гледа и воли само себе и сл. С друге стране они оптимистичнији и романтичнији говоре да све може да умре и нестане, али љубав не, да се све мења, па можда и њен оквир али да је права љубав вековима иста – баш „као у песмама, баш као у причи“. Одакле потичу ове, толико различите тврдње? Зашто уопште постављамо то питање? Зашто је 21. век донео толика преиспитивања љубави и партнерских односа?

Истраживања показују да данас само 8% породица спада у „традиционалну“ - мама, тата и дете/деца породицу. То значи да су породице данас породице самохраних родитеља, породице са истополним партнерима, породице где партнери живе одвојено, породице са више генерација, породице са више партнера… Паралелно са тим важне, да не кажемо неизбежне теме у партнерским односима представљају "online dejting", полиаморија, слуђивање („gaslighting“), „seenovanje“, „goast-ovanje“, преваре и сл.

Да ли су ово феномени новог доба или данас само мало више о томе причамо? Имамо ли данас превелика очекивања од партнера? Да ли су нам лична срећа и задовољство постали важнији од свега, па и од партнера и односа? Да ли смо постали бескомпромисни и да ли заиста прелако одустајемо? Да ли је то добра или лоша ствар? Да ли је сада теже или лакше бити у добром и здравом партнерском односу? Које нам је изазове, а које предности 21. век донео?

Разговор о овим и свим вашим питањима водиће др Тијана Мировић, психолошкиња и психотерапеуткиња, а Тијанин гост ће бити Милорад Недељковић, системски породични психотерапеут који већ скоро две деценије ради са паровима.

Видимо се у среду, 12.04.2023. у 20 часова.

Циклус разговора на тему "Медији између истине и креативности"

Медији у бизнису, бизнис у медијима

На другом сусрету циклуса посвећеног медијској култури, отвориће се теме посвећене односу бизниса и медија, медијским маркетиншким кампањама, медијским инвент концептима, утицајима медија на произвођаче, менаџере и потрошаче... Иако су медији данашњице чиниоци бизнис амбијента, економије и индустрије, остаје упитан ток њихове појединачне и заједничке одрживости и отворено питање заједничке будућности и појединачних перспектива, што ће бити предмет разговора на овом сусрету.    

Везе између комерцијалног и естетског, концептуалног и профитног, креативног и маркетираног, само су нека од питања о којима ће бити обележен догађај који предстоји.

Модератор ванр. проф. Петар Станојловић, редитељ, на поменуте теме разговараће са ванр. проф. др Душаном Стојаковићем, продуцентом, менаџером, маркетиншким и стручњаком за одрживи развој.