Телевизија: екран који се мења

Екран и звуци

Среда, 05. октобар, у 20 часова

Идеја првог сусрета у новом циклусу дебата на тему "Телевизија - екран који се мења", посвећена је музици, као саставном делу садржаја и форме телевизије.

У време свеопште дигиталне стимулације, несагледивих количина садржаја, мењају се и начини перципирања.

О музици на телевизији у различитим формама, од музичких емисија, музичких талент-шоу програма, музике као подлоге, великих глобалних и интерних музичких хепенинга, о феноменима Евровизије, Бечком и свим великим и значаним телевизијским концертима, о спотовима и свакој другој музичкој концепцији телевизије, у гостима код Петра Станојловића уједно и модератора трибине, говориће др Силвана Грујић, уредница музичке редакције РТС.

Концепт (не)видљивог уметничког дела

Питања уметности и њене неопходности у данашње време је довело до промишљања о Субјекту који је креира и начину на који успева да је уведе у галеријски простор. Индивидуални пројекти су компликовани за реализацију у тој мери да је професија доведена под знак питања, јер су финансије неопходна раван између креирања дела и његовог презентовања публици.

Презентација пројекта публици јесте завршна инстанца коју посматрач види као финално уметничко решење, али фазе које претходе моменту приказивања представљају велики проблем за самосталне уметнике.

Суочавање са стварношћу и критиковање живота појединца јесте а приори наратив савремене сцене, али такође и лични односи према реалности и изградњи личних ставова. Управо се кроз улагање у образовање и ишчитавање његове даље позиције у постакадемском свету, долази до сазнања да је поље уметности уско везано за поље сопствене промоције.

Колики је изазов бавити се уметничким перформансом и сликарством, објасниће нам кроз разговор Бранко Милисковић и Владимир Лалић.

Видимо се у уторак, 20.09.2022. у 20 часова.

Циклус разговора на тему „Сва моја Ја“

Наш пети сусрет биће посвећен моду Унутрашњег критичара, односно следећој теми:

Унутрашњи критичар – мој најгори прогонитељ

Да ли вам се дешава да када нешто радите (или треба да урадите), чујете у себи тај један исти, критикујући глас који говори да није довољно добро, да нећете успети, да сте то требали раније и сл. Да ли вам се дешава да када погрешите себе кињите? Да ли када се нешто добро дешава помислите како то не заслужујете? Да ли када треба да кажете не или ставите своје потребе у први план осећате кривицу? Ако је одговор на било које од ових питања да, онда је ово прича за вас.

Зашто имамо те гласове и тог Унутрашњег критичара? Зашто је тако тешко да га ућуткамо или игноришемо? Зашто је тешко веровати у себе и имати саосећања према себи? Зашто „само нежно према себи“ често уме да делује као веома тако тежак задатак?

Ово су питања којима ћемо се бавити и о којима бисмо волеле да разговарамо и са вама.

Разговор ће водити др Тијана Мировић, психолошкиња и психотерапеуткиња, а Тијанина гошћа ће бити Марија Живковић, психолошкиња и психотерапеуткиња. 

Видимо се у среду, 21.9.2022. у 20 часова.

Телевизија: екран који се мења

Истина иза екрана

Четвртак, 01. септембар, у 20 часова

Некада смо живели истину, сада се живи за информацију. Лични доживљај готово да не постоји, ако као такав, није постао вест. Дигитални живот је потврда да уопште постојимо.

Када се то истина претвара у информацију, информација у вест, вест у интерпретацију, интерпретација у манипулацију и куда иде истина са екрана?

Гледалац се стално пита ко и како прави, издваја и пласира вест на које реагујемо. Да ли је вест сама по себи истина, или је вест само њен контекст?

Начин фунционисања, приступ садржају, уређивању, технологији, продукцији и феномену вести у оквирима телевизијског информативног програма, јесте тема четвртог сусрета панела: Телевизија-екран који се мења.

О начинима производње, утицају и развоју информативног порограма, и многим темама, које се тичу свега што чини и доноси информативни садржај појединцу и друштву, гошћа Петра Станојловића 01. 09. 2022. биће новинарка, уредница, као и водитељка Јутарњег програма РТС, Бојана Марковић.

The Witcher

УК Пароброд у сарадњи са "Причајмо о томе" 17. јуна, у 19ч, организује трећу по реду трибину: "The Witcher" у оквиру циклуса трибина: Психотерапија из другог угла

Овог пута се бавимо приказом књиге, серије и видео игре ""The Witcher".

Нисмо случајно изабрали тему у којој је на почетку најјачи лик мушкарац који има тему оца (свог и он као отац), забрану на емоције, идентитет заштитника без права на своје потребе већ само створен да служи заштити других, кроз књиге и серију постаје окружен са две најмоћније жене.

Кроз њихову динамику разумевамо како у нашем животу недостајање и незадовољавање потреба попут: пажње, љубави, бриге, сигурности, подршке, заштите и усмеравања утичу на развој сопствене личности али на наше односе са другима, доживљај живота и сопствене вредности.

Говорићемо више о мушком архетипу, мушкој снази, али и бесу, улози оца и улогама мушких фигура, уз осврт на патријархат и феминизам, какве везе и појавне облике они имају у серијама уз које данашње генерације одрастају.

Гост трибине: Милан Радовановић, Саветовалиште Ентера

Модераторка предавања: Бојана Обрадовић

Трибина је психоедукативног типа, интерективна и добродошли сте да делите своја запажања, размишљања, утиске, дилеме и постављате питања.

Улаз је слободан.

Хајде да причамо о... песмама и песницима

Хајде да причамо о... песмама и песницима

Гости:

Радмила Петровић

Иван Ергић

Сара Арсеновић

Звонко Карановић

Aутор и модератор:

Александар Ђуричић

Где настају стихови, да ли се инспирација чека или изазива, зашто је поезија у моди, колико килограма емоција може да стане у једну строфу, колико је важно тржиште, а колико тиражи... Да ли су нам Бранко Миљковић, Тин Ујевић и Десанка Максимовић даљи или ближи рођаци. О чему сањају песници и колико корака је потребно направити да би вас чули и видели. Шта каже Шимборска?

Дођите да слушамо лепе речи и уживамо у концерту студената клавира ФМУ из класе Милоша Павловића.

Улаз је слободан.

Телевизија: екран који се мења

Среда, 08. јун, у 20 часова

У савременим екранским медијима кроз пласман, понуду, али и кризу садржаја, заједничку судбину деле културна сцена и уметничка пракса. Стална присутност забавног и комерцијалног садржаја је на неки начин, потиснула и гетоизирала културне понуде, који су сведени на ниво објаве, информације и обавезе, а не суштинске стратегије телевизијског програма. Како је култура некада била носећи, а данас пратећи ниво телевизијске понуде, да ли је екран погодна галерија за уметнички рад, где је то уметност телевизије, а где уметност на телевизији, да ли култура почиње да живи свој дигитални живот?

На сва та и многа још питања тезе и идеје, одговараће гошћа Петра Станојловића, на новом сусрету у оквиру трибине ТЕЛЕВИЗИЈА, ЕКРАН КОЈИ СЕ МЕЊА, проф. др. Татјана Ћитић помоћник извршног директора РТС за развој, оснивач, сада већ култног РТС3 програма културе и уметности и један од креатора платформе РТС Планета.

Циклус разговора на тему „Сва моја Ја“

Наш четврти сусрет биће посвећен модовима Срећног детета и Здравог одраслог, односно следећој теми:

„Срећа, срећа радост, уживанција“ – модови Срећног детета и Здравог одраслог

Још смо у средњој школи учили да радост, туга, страх и гнев представља четири основне емоције. Дакле, најпростије речено сви их имамо и све су нам четири неопходне. То значи и да у животу не треба да влада „терор среће“ и идеја да шта год да нам се дешава треба то да превладамо – „да имамо контролу над собом, мислимо позитивно и уживамо у животу“. Друга врста нездраве крајности подразумева да не треба да се опуштамо и радујемо „јер ће нешто кренути по злу, јер су опуштеност и спонтаност губитак времена и одлика слабе самоконтроле, јер живот није пикник“ и сл. Где је онда мера? Како бити срећан у овом често не тако лаком и не тако срећном свету? Како се опустити? Како се радовати као дете, а ипак остати и у контакту и са тежим и мање пријатним емоцијама? Како јачати здраве делове личности и капацитет да изађемо на крај и са тешким емоцијама и са тешким тренуцима. Дођите да разговарамо о овим питањима и да заједно јачамо наше унутрашње Срећно дете и Здравог одраслог.

Разговор ће водити др Тијана Мировић, психолошкиња и психотерапеуткиња, а Тијанин гост ће бити Милорад Недељковић, специјални педагог и психотерапеут.

Видимо се у среду, 18.05. у 20 часова.

Трибина "Потрага за смислом"

УК Пароброд, четвртак, 12. мај, у 19 часова

На трибини 12. маја имаћемо прилику да поразговарамо о теми која почиње да нас интригира још у младалачком добу, и која нас упркос одрастању и искуству, никада не остави. Зашто је то тако? Чему потрага за смислом, и да ли можемо да живимо растерећено, без тог "бремена"? Или је баш у потрази за смислом кључ испуњавања простора и времена у коме живимо, и нас самих? Шта на ту тему може да нам каже наука, а шта искусни психотерапеути и теолози?

Гости:
протоjeреj-ставрофор Милош Весин, теолог и психолог
Владан Беара, психотерапеут
Вања Ковић, психолог

Модератор: Сара Милановић

Лето када сам научила да летим

На трибини „Гледај ме, читај ме“ 11.маја у 20 часова разговараћемо о филму „Лето када сам научила да летим“, а гости Весне Вукајловић биће књижевница Јасминка Петровић, директорка Креативног центра Љиљана Маринковић и филмски део екипе коју чини редитељ Радивоје Раша Андрић и продуценткиња Маја Поповић.

Филм “Лето када сам научила да летим“ проглашен је недавно за најбољи европски дечији филм у Малмеу, добивши награду Европске асоцијације филма за децу. За кратко време освојио је срца публике и то различитих генерација, а у овоме тренутку погледало га је више од 180.000 гледалаца. Омиљен је и код деце али и код родитеља, а и читав регион проналази сјајну причу која задире у детињство свих нас са простора бивше Југославије.

Ова дирљива, емотивна и животна прича дошла је до великог платна уз помоћ фондова и подршке целе Европе, а првобитно је фабула постојала у роману Јасминке Петровић, осведочене књижевнице која дечију публику уме да анимира и ангажује.

Најзанимљивији аспект је свакако главна јунакиња филма и романа, тинејџерка која и у роману и у филму води радњу и на неки свеж и модеран начин доноси глас нове генерације. Од вокабулара, до нових видова комуникације, преко описа старих локалитета ми прелазимо из неке не тако давне прошлости у данашњи тренутак и схватамо да је права емоција оно што се никада не мења већ спаја људе и судбине.