Међународни конкурс новинарске фотографије "Андреј Стенин 23"

Међународни конкурс новинарске фотографије "Андреј Стенин 23" по први пут ће приказати награђене радове у Београду, у оквиру Београдског месеца фотографије. Свечано отварање одржаће се 30. новембра, у 18 часова, у Пароброду.

У оквиру овогодишњег конкурса биће изложено више од педесет серија и појединачних фотографија младих фоторепортера из Русије, Кине, Велике Британије, Шпаније, Босне и Херцеговина, Француске, Ирана, Аргентине, Италије и других земаља.

Београд тако постаје четврта станица на излагачком путу овог међународног конкурса. Изложба треба да отвори пут младим фоторепортерима да представе свој рад на међународном нивоу и истовремено скрене пажњу јавности на изазове фото-новинарства данас. Међу претходним изложбеним местима "Стенин конкурса" су седиште УН у Њујорку, "Xposure International Photography festival" у УАЕ и најбољи изложбени простори у Москви, Буенос Аиресу, Џакарти, Преторији, Њу Делхију и другим градовима.

Изложба "Андреј Стенин 2023" подељена је на два дела. Први део се отвара 30. новембра и обухвата победнике у категоријама „Спорт” и „Моја планета”, а од 20. децембра приказаћемо победничке радове у категоријама „Главне вести” и „Портрет”.

Хуманитарни догађај "Ноћ бајке"

“Прича је далеко старија од уметности и психолошке науке и увек ће бити старија без обзира колико времена прође….Све што нам је потребно, све што ће нам икада бити потребно, још шапуће из костура приче.” Клариса Пинкола Естес.

Циљ догађаја “Ноћ бајке” је подршка гласовима који имају важну поруку, а недовољно се чују. Глас одувек саопштава неку људску потребу, а уз подршку других порука коју шаљемо има шансу да одјекне даље. "Ноћ бајке" је је конкретан чин једног таквог гласовног удруживања.

Хуманитарни догађај намењен је Организацији за оснаживање жена “СтартХуб” из Косјерића и сав прикупљен новац биће подршка њиховом раду.

Идеја сусрета је оживљавање бајке као најстаријег вида наратива, претечи свих драмских комада, филмова и романа. Два основна изражајна медијума да се повежемо са садржајем бајке биће реч – кроз читање бајке, и кроз музику и покрет која ће пратити садржај бајке. Читање бајке се одвија у оквиру читалачкој круга где се могу пријавити они који желе да на тај начин допринесу догађају (три мушка, три женска гласа и наратор). Они који не буду активно читали, биће живи учесници приче кроз слушање и свој лични доживљај.

Пријаве за читалачки круг на мејлове: elena@slobodnopevaj.rs и ivana@bitiudodiru.rs

Зашто бајка?
Бајке читамо деци вековима уназад, а као одрасли их запостављамо под изговором да су нереалне и да смо их прерасли. Међутим, заплети бајки недвосмислено подсећају на ситуације из реалног живота и одмотавају универзалне људске обрасце понашања. Осим основне поларности - борбе добра и зла, оне нас воде кроз савладавање препрека у свим новим фазама нашег развоја.

Зашто Бајка о Плавобрадом?
Плавобради, или природни грабежљивац, је лик из бајке који заробљава и убија жене. Осим што постоји у реалном облику који се манифестује кроз охоле владаре, насиље у свим облицима, гониче рада, бурн оут, обезвређивање талената, поништавање осећања, немогућност блискости, он постоји и у свакоме од нас као унутрашњи становник психе. Плавобради је персонификација дела нас који је строг, страшни суд у нама, хладан и неприступачан за однос. Мехнаизми којима се служи су обезвређивање, поништавање, агресија, неприступачност, како каже Клариса Пинкола Естес: “Он гаси нашу креативну ватру, ток живота, пресеца везе са нашим спонтаним стваралачким импулсом.” Довољно разлога да се добро опремимо за суочавање са њим.

Зашто музика?
Језик музике је универзалан медијум кроз који оглашавамо оно што је неизрециво речима. Музика ће бити наша звучна подршка и помоћи нам да ближе разумемо бајку, и кроз живу гласовну интерпретацију нас повезати са суптилним нијансама ове приче.

И бајке и музика раде кроз нас, резонују са нашим унутрашњим светом и позивају нас да погледамо у себе.

Дођите, подржите, огласите другима, видимо се у Замку.

СтартХуб је организација из Косјерића која тежи стварању равноправне и солидарне заједнице у којој све жене и девојчице имају једнаке могућности. Бавимо се темама родне равноправности и побољшања положаја жена и девојчица у локалној заједници и у нашем округу.

Од оснивања 2020. године, СтартХуб је помогао у развоју бројних иницијатива и активности за подршку женама и девојчицама, као и реализовао хуманитарне и солидарне акције за наше суграђане/ке и децу из косјерских села.

Највећи успех јесте покретање платформе и сервиса саМАМАма за подршку менталном здрављу трудница, породиља и мама који смо покренуле 2021. године. Кроз различите активности усмерене на заштиту менталног здравља и добробити трудница и породиља Златиборског округа. Њихов рад за циљ има да допринесе бољем третману трудница и породиља у Златиборском округу као и свеукупном благостања трудница и породиља.

Трибина "Нови простори – други поглед на уметност"

Трибина "Нови простори – други поглед на уметност" одржаће се у уторак, 28. новембра, од 18 часова, у Пароброду. На трибини ће говорити Иван Марковић, редитељ, сниматељ и визуелни уметник уз модерирање Јелене Павићевић.

Сагледавајући традицију презентације уметничких пракси, схватамо да искључивост простора детерминише уметничку дисциплину која не мора нужно бити класификована у односу на технику њеног стварање. С тим у вези, раскидање односа простора и уметничког дела доприноси креирању нове димензије која има за циљ дисторзију перцепције посматрача.

Иван Марковић, чија уметност егзистира на два поља – биоскопском и галеријском, брише границе академског концепта излагачког простора и ствара међупростор у коме се на нови начин разумевању визуелне уметности, а да се при томе не нарушавају естетске вредности уметничког дела. Фокус његових радова јесте наратив, који кроз видео јасно указује на фракције у друштву, док је техничка изведба блиска медију фотографије, с обзиром на дуге стилизоване кадрове који су последица разумевања технике снимања простора.

У уметничкој пракси Ивана Марковића уочавамо суптилну поделу између видео рада и филма, што је производ промишљања о даљој намени. Филмови су углавном у форми која је прилагођена биоскопском простору, док у галеријском градативно позиционира различите кадрове на различитим видео бимовима, правећи амбијенталност која галерију ставља у службу визуелног исказа уметника.

Кроз разговор са Марковићем ћемо имати прилику да сазнамо због чега је уметнику важан интердисциплинарни приступ и како се кроз неконвенционалне методе постиже ефекат новог разумевања уметности у најширем смислу.

Иван Марковић, редитељ, сниматељ и визуелни уметник рођен је 1989. у Београду. Дипломирао је студије камере на Факултету драмских уметности у Београду 2012, а 2019. завршио је мастер студије режије на Универзитету уметности у Берлину. За фотографије и видео радове освојио је награду Ерсте Фондације за "Најбољег визуелног уметника 2014".

Учествовао је на Берлинале талент кампусу 2015. Током претходних неколико година радио је као директор фотографије на више дугометражних филмова, међу којима су “Пејзажи отпора” Марте Попиводе, “Ти имаш ноћ” Ивана Салатића и “Био сам код куће, али” Ангеле Шанелек, који је освојио Сребрног медведа - Берлинале 2019. Његов експериментални документарни филм “Центар” премијерно је приказан на фестивалу DocLisboa 2018. Освојио је награду за "Најбољи српски документарни филм" на фестивалу Белдокс 2019 и награду “Best Balkan Newcomer” на Докуфесту.

Филм је приказан на бројним међународним фестивалима и изложбама. Заједно са Линфенг Ву-ом режира кратки филм “White Bird”, који је премијерно приказан на Берлиналу 2016, и дугометражни играни “From Tomorrow on, I Will”, премијерно је приказан на Берлиналу 2019 у секцији Форум. Филм је освојио више награда, укључујући Grand Prix филмског фестивала Јеоњу у Јужној Кореји и FIRST STEPS награду Немачке Филмске Академије.

Самостално или у оквиру групних изложби, излагао фотографије и видео радове у Музеју Савремене Уметности Београда, Институту Савремених Уметности у Лондону (ИЦА), Аустријском Културфоруму, галерији Bethanien у Берлину. Од 2020, члан Европске Филмске Академије (ЕФА).

Пројекција студентских анимираних филмова ФПУ (2014-2023)

75 година Факултета примењених уметности

Факултет примењених уметности са задовољством вас позива у Пароброд на пројекцију студентских анимираних филмова, у продукцији Студија за анимацију ФПУ, насталих у периоду од 2014. до 2023. године.

Пројекција филмова је део пратећег програма изложбе „Бити исти, бити посебан“, на којој ће бити приказана најбоља студентска остварења у претходних пет година. Изложба ће бити отворена у петак 24. новембра, у Конаку кнегиње Љубице и публика ће моћи да је посети до 10. децембра.

Улаз на пројекције је слободан, као и на изложбу „Бити исти, бити посебан“.

Одабране филмове, у укупном трајању од 62 минута, можете погледати сваког дана од 20 часова, од понедељка 27. новембра до суботе 2. децембра.

УКУС ВЛАСТИ, Стефан Катанић, 4:00, 2014.

АСТРОНОМИЈА, Радиовизија, Тамара Боговац, 4:23, 2018.

СВЕТЛОСТ, Горан Ракић, 8:00, 2019.

ЖАЛ, Тамара Мајкић, 5:40, 2020.

ВРБА, Катарина Срејић, 7:15, 2020.

ВЕЗА, Миљана Тешовић, 6:30, 2020.

МРЕЖА, Наташа Глишовић, 3:40, 2020.

ИЗА ВИДЉИВОГ, Дана Вукајловић, 10:15, 2023.

СЕНКА, Лидија Зељић, 6:00, 2023.

ДРАГАНОВ С(Ц)ВЕТ, Марко Васић, 5:00, 2023.

Позоришни фестивал Пароброд 3

Трећи по реду Позоришни фестивал „Пароброд“ одржава се од 20. до 26. новембра. 2023. године.

На програму су 4 нова остварења поред 2 представе које су претходних година чиниле сталан репертоар Пароброда.

У понедељак, 20. новембра, у 20 часова игроказом „Пловидба“ у режији Федора Ђоровић и интерпретацији Гале Шалипур, Комнена Церовића и Федора Ђоровића отвара се овогодишњи фестивал.

„Пловидба“ је прича о тек стасалом морнару који покушава да се докаже у свету бескрајног океана. У току свог путовања сусреће се са подводним светом и мистериозном туном чија појава га прогања.

Други дан фестивала  резервисан је за представу „Састанак на слепо“. То је прича о (не)познавању самог себе и поставља питање колико нас виртуелни живот зближава или раздваја у илузији да некога, чак и себе саме добро познајемо. Комад представља метафору друштва у коме се путем интернета упознајемо али не познајемо. У представи играју: Милена Ђорђевић и Предраг Котур, а режију потписује Милош Ђорђевић.

У среду, 22. новембра публици ће се представити Марина Буквички и Иван Николић са представом „Ја лутка“ која је настала на Институту за уметничку игру, на докторским студијама Уметничка игра и перформанс, и представља омаж нашој истакнутој научници Милеви Марић Ајнштајн бавећи се њеним животом из једног сасвим другачијег угла посматрања.

„Ја лутка“ је прича о љубави и издаји, о томе шта смо све у стању да жртвујемо само да бисмо били прихваћени. Такође, она поставља питање које је уједно било и мотив за реализацију овог пројекта а гласи: „Колико кошта љубав?“

Представа „Бајбок“, у адаптацији и режији Татјане Кецман и интерпретацији Ане Лечић и Татјане Кецман очекује нас у петак, 24. новембра. Настала по мотивима драмског текста “Емигранти”, Славомира Мрожека, ова трагикомична прича смештена је у Шведској. Две жене са наших простора у изнајмљеном стану, славе Нову годину.

Заробљене, не само због карантина, већ и због својих погрешних уверења и фантазије о бољој будућности, садашњост пролази мимо њих. Њихова коегзистенција за време короне би можда била тужна да се ту није нашла флаша скупоценог страног пића

Фестивал затвара представа „Литица“ по тексту Стефана Исаковића, а младу глумачку екипу чине: Федор Ђоровић, Гала Шалипур, Јован Мијовић, Јелена Тјапкин и Сунчица Милановић.

„Наспрам литице сви смо једнаки, ситни и незнатни, а наш мали живот сном је заокружен*

На јави литица нам се чини неосвојивом али у сну имамо моћ ту да јој пркосимо на врху и на дну“

*Ипак смо ми грађа од које се праве снови

Фестивал затвара представа „Реци не насиљу“, коју је режирао маестрални Фуад Табучић, биће изведена у недељу, 26. новембра. Ова представа заснована је на истинитим исповестима и кроз шест прича говори о свему ономе кроз шта пролазе жртве насиља. Глумци у представи су: Александра Манасијевић, Снежана Кнежевић, Александра Михајловић, Тамара Кукић, Фуад Табучић.

Све представе почињу у 20 часова, цена улазнице за сваку представу је 500 дин.

Резервације и информације на 011 4142 163, путем друштвених мрежа УК Пароброд и мејла sandra.maksimovic@ukparobrod.rs

Фестивал је подржао Секретаријат за културу Града Београда.

Пројекција филма "На броду Адаман"

НА БРОДУ АДАМАН (док.)
Режисер:
 Nicolas Philibert
Земља: Француска, Јапан
Година: 2022.
Трајање: 109′
Језик: француски
Продукција: TS Productions, France 3 Cinéma, Longride

Цена улазнице: 250 рсд

Ово је портрет дневног прихватног центра Адаман, за људе са менталним поремећајима. Смештен на десној обали Сене, овај брод је њихова сигурна лука. Делује нестварно чињеница да су Французи део обале уступили институцији која не доноси никакав приход и бави се људима који би у неком другом систему били невидљиви. Адаман им нуди оно најпотребније – дневну рутину. На њему раде психијатри, психолози, медицинске сестре, специјални едукатори, психомоторни специјалисти и разни терапеути уметношћу. Пратимо неколико штићеника и на веома нежан начин упознајемо се са њиховим животима, проблемима, радостима и талентима. Филм је емотиван запис о људима којима наизглед једноставне ствари на дневном нивоу попут шивења, сликања или кувања џема значе опстанак и живот.

О РЕЖИСЕРУ

Николас Филибер је рођен 1951. у Нансију, у Француској. Студирао је филозофију на Универзитету у Греноблу пре него што је започео каријеру у филмској индустрији. Између 1985. и 1987. снимио је неколико филмова о планинама и авантурама за ТВ. Након тога се фокусирао на снимање дугометражних документарних филмова за биоскопску дистрибуцију. Неки од његових најхваљенијих документарних филмова су Бити и имати, Повратак у Нормандију, Нанет и На броду Адаман. Током последњих петнаест година, било је више од 120 ретроспектива или „омажа“ Филиберу организованих на међународном нивоу, укључујуц́и Британски филмски институте у Лондону и Музеј модерне уметности у Њујорку.

ФЕСТИВАЛИ И НАГРАДЕ

Berlin IFF – Berlinale – Golden Berlin Bear for Best Film
Silk Road IFF China – Golden Silk Road Award for Best Documentary

Циклус трибина "Равнотежа - баланс"

У оквиру циклуса трибина “Равнотежа – баланс”, тема вечери ће бити “Јасна комуникација”. Да ли вам се десило да оно што саопштите не стигне до саговорника на начин како сте очекивали? Да ли сте можда, баш супротно, знали какву ћете реакцију изазвати код саговорника? Знате ли можда некога за кога верујете да нема проблем у комуникацији који ви имате?

Да ли вас занима један од могућих приступа јасној комуникацији? Сазнајте на отвореној трибини где вас позивам да кроз разговор добијете за себе оно што вам је у овом тренутку потребно.

Четвртак, 16. новембар, у 19ч, Исидора Трифуновић

Фестивал Визуализатор 2023

Свечано отварање међународног Фестивала фотографије Визуализатор је 15. новембра у 19 часова, у Пароброду. Фестивал се отвара изложбом Јонаса Бендкисена, члана агенције Магнум и аутора контроверзне књиге „The Book of Veles“. Ова фото-књига, субверзивним приступом норвешког фотографа, представља једну од круцијалних публикација које су подстакле дебату о употреби вештачке интелигенције у фотографији и медијима.

Књига је настала након догађаја који су се десили током председничке кампање у Сједињеним Америчким Државама 2016. године, када је група младих из града Велеса у Северној Македонији створила стотине лажних сајтова и вести са сензационалистичким насловима. Јонас Бендиксен истражио је овај необичан феномен, а резултат његовог рада је интригантна књига која својим јединственим садржајем подстиче друштвене, етичке и филозофске дилеме.

На церемонији отварања ће учествовати и амбасадорка Краљевине Норвешке Кристин Мелсом и амбасадор Мисије ОЕБС-а у Србији, господин Јан Брату.

Отварању изложбе претходиће прва међународна конференција о утицају вештачке интелигенције на фотографију и медије. Централна тема разговора биће опасности од манипулације медијском фотографијом и промене у медијској комуникацији проузроковане употребом вештачке интелигенције.

Учесници конференције биће Јонас Бендиксен (Норвешка), Борис Елдгасен (Немачка), Стефано де Луиђи (Италија), Нуно Рико Солгадо (Португал), Карин Ван Гервен (Белгија) и Звездан Манчић (Србија). Конференцију ће водити новинар Зоран Станојевић.

Разговор о овогодишњем  добитнику Нобелове награде за књижевност Јуну Фосеу

Разговор о овогодишњем  добитнику Нобелове награде за књижевност Јуну Фосеу одржаће се у уторак, 14. новембра од 19 часова у УК Пароброд. O светлости таме и гласу тишине, парадоксима мистике, који исказују неизрециво у стваралаштву класика норвешке књижевности, говориће: Тамара Крстић, критичарка у име Блум издаваштва, Радош Косовић, преводилац, Дејан Матић, уредник ИК Трећи Трг и Сребрно дрво, Иван Миленковић, критичар и филозоф, уз модерирање Катарине Лазић, уреднице књижевно-трибинског програма у УК Пароброд.

Током исте вечери, паробродској публици обратиће се гост изненађења,који је заслужан за прво издање кратког Фосеовог романа у Србији, 2009. године.

Јун Фосе пише поезију у свим жанровима, а теоретичари и историчари књижевности сматрају да највише каже оним што изостави. Његови ликови су уметници (највише сликари) или обичан свет. Фосеов примарни архетипски елемент,како истиче Сеслије Н. Сејнес, ауторка његове биографије,је вода, било да је реч о мору, океану или киши-одлици западне Норвешке.

Јун Фосе (Jon Olav Fosse) рођен је у 1959. у Хаугесунду. Осим разнородног обимног стваралаштва, важан је и као преводилац Бихнера, Бернхарда, Џојса, Кафке и осталих великана писане речи, на норвешки језик. Драмска дела донела су му светску славу. Осим Европе ( посебно у Француској, Немачкој и Пољској) драме су му извођене у САД, Бразилу, Аустралији, Кини, Јапану, на Куби.

Редитељи из Србије који су до сада препознали најважнијег норвешког драматурга после Хенрика Ибзена су: Стеван Бодрожа, Филип Гринвалд (представе извођене једном у Норвешкој амбасади и два пута камерно) и млада редитељка Катарина Вјештица.

Фосе је четврти норвешки писац, који је добио Нобелово признање за књижевност, са традицијом од 1901.године.

Циклус трибина: Психотерапија из другог угла

У оквиру циклуса трибина "Психотерапија из другог угла", 10. новембра, са почетком у 19ч, у Пароброду ћемо угостити Исидору Мишић уз модерирање Бојане Обрадовић која стоји испред пројекта "Причајмо о томе".

Са Исидором ћемо разговарати на о серији "Sex education" (2019-2023).

Исидора Мишић је дипломирана психолошкиња и системска психотерапеуткиња под супервизијом. Око годину и по дана ради блиско са појединцима и паровима на креирању сигурног простора за даљи рад на себи и превазилажењу разних изазова. Системску терапију уписује са жељом да ради са паровима и појединцима на теми личног идентитета и сексуалности. Поред тога, планира даље усавршавање у правцу рада са телом у психотерапијском процесу.

Заљубљеник у друштвене игре и ЛЕГО ентузијаста, који у свему види прилику за учење. Тренутно ради у гејминг компанији као специјалиста за обуку и развој запослених, где је повезала своју љубав према играма и директан рад са људима. Поред тога, не држи је место, те је увек можете наћи како ђуска, чита, вози ролшуе или покушава да савлада неку нову вештину.

Разговор ће бити отворен за дискусију, увиде, повезивање, емоције, размену.

Улаз је бесплатан.

Добродошли!