„Шта је ово? Цртеж, слика, графика или фотографија?“ То је најлепше питање које сам добила у вези ове серије.
Ритам је по дефиницији свако правилно понављајуће кретање. Из мог угла посматрања и снимања, ритам је живот, јер у себи носи динамику, кретање, буку, за разлику од тишине. Фотографије играча на улици су мој покушај да забележим еуфорију и покрет који доноси ритам. Чак и у медицини, мук апарата за откуцаје срца значи супротно од живота. Али ово није досадни такт који се понавља, већ забаван, непредвидив ритам који крши правила, симетрију, прекида устаљеност. Плесови Линди Хоп и Свинг ослањају се на импровизације плесача и изузетно су друштвени и узбудљиви. У овој серији која је представљена на изложби, кроз напрегнутост тела, напор покрета, скокова и окрета покушала сам да представим живот у свом пуном интензитету.
У ери дигиталних слика, свој однос према уметничкој фотографији сам одредила у смеру враћања органском, племенитом процесу, старом занату који захтева вештину, стрпљење, а нарочито размишљање и планирање пре фотографисања и израде у лабораторији. Ипак, увек има импровизације, изненађења и непредвидивих ситуација! Такав је био цео овај аналогни поступак – од креирања негатива до креирања позитива који ће бити пред вама.
Зато Вас позивам да дођете у уторак, 16. августа у 19 часова у УК Пароброд на отварање изложбе аналогних фотографија "Ритам"