Изложба “Concretopia” комбинује двоструко значење појма concrete (енг. бетон, конкретан & утопија, подразумевајући и материјал и идеју), кроз лично путовање бетонском утопијом Новог Београда.
Конкретопија истражује наслеђе социјалистичке архитектуре у Београду и артикулише га кроз дневник једне генерације, укрштајући време, простор, урбане пејзаже и политичко искуство.
Бруталистичка архитектура социјалистичке Југославије представља моћ државе створене између два света, Запада и Истока, осликавајући јединствени утопистички идеал. Архитектура која се појавила, од небодера до „друштвених кондензатора“, била је манифестација “радикалне разноликости, хибридизације и идеализма који су карактерисали југословенску државу и њен народ”.
Први део рада испитује еволуцију урбаног простора од његове изградње на Новом Београду - 1950-их и 1970-их - до данас. У другом делу представљам своју генерацију из 70-их, која је доживела безбрижност 80-их, грађанске ратове 90-их и распад социјалистичке државе 2000. Рођени смо у Конкретопији и одрасли у њој, тако да је наше искуство неодвојиво од архитектуре која нас окружује.
Социјалистичка архитектура Југославије је надживела своју земљу. Међутим, њено наслеђе и позиција на данашњим урбаним, културним и политичким мапама се стално мења. Конкретопија одаје почаст овом јединственом културном наслеђу.
Поново сам изградио делове сопствене Конкретопије на просторима у којима смо живели, играли се, заљубљивали и опраштали се, кроз синтезу естетике социјалистичке архитектуре и мојих сећања на првих 28 година мог живота.
Милоје Савић